U Srbiji potvrđen prvi slučaj alfa-gal sindroma

"Svi vi" koji delite svet na dve strane, figurativno rečeno, patite od slepila za boje, a suštinski od nesposobnosti da vidite širu sliku i zbog toga dosta često živite u svom svetu imaginacije, vere, nevere, ... koji bi da nametnete ostalima. Mladi bi vam rekli da smarate...

Svi vi, sa obe strane ogledala. I Caciji, i lazne patriJote,i ponosni gradjaneri, svi vi sto ne znate nabrojati ni po tri naslova Desankinih i Mikinih pesama, ali znate da pljujete u vis. Procitajte Desankinu pesmu koju cu dodati ispod,koja kao da je pisana juce. I ako mozete zapitajte se kakvi smo to ljudi postali.


Pismo Ocu

Sad je na zemlji, oče, drugi svet.
Za sebe svi se grozničavo brinu,
cene svoja imanja i sićušna bića.
Samo je nekoliko siromaha i mladića
koji bi mogli za dobro drugih da ginu.

Za blagom sad najviše žude ljudi;
prema čoveku sve se hladniji biva;
grabi svak da se na zemlji nauživa,
jer ne veruje da će na nebu da se sudi.

Ni tvoja molitva kod Boga ne pomaže:
iz dana u dan biva ovde sve grublje;
drukčije je sad, oče, i naše rodoljublje,
Srbija i Vojvodina se čak glože.

Sad misle da treba bogato da se plate:
trud za rodnu grudu i ljubav i ideali;
pričaju glasno šta su za zemlju dali.
A ja s bolom mislim na tvoj život i na te,

i čini mi se sada: nisi morao umreti,
sve je možda bilo prazno i uzaludno:
plamičak tvoje vere samo ja čuvam budno
i kroz sve mržnje ovde čistog ću ga proneti.

Ja mislio da je "alpha gal" neki feministički ekvivalent od "alpha man". Kad ono alergija na meso.