MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Foto: Pixabay
U novom kliničkom ispitivanju koje je trajalo 12 meseci i obuhvatilo 130 zdravih odraslih osoba uzrasta između 26 i 58 godina, istraživači iz SAD-a otkrili su da su učesnici koji su pratili sveobuhvatan nedeljni režim vežbanja na kraju imali mozgove koji su pokazivali znake biološki mlađeg stanja u poređenju sa kontrolnom grupom.
Kada naučnici govore o biološkom starenju, u prostim crtama to znači trošenje i habanje povezano sa starenjem. Iako svi slavimo jedan rođendan godišnje, različiti delovi našeg tela mogu da stare brže od drugih.
Mlađi mozak potencijalno znači mogućnost da duže zadržimo sve svoje kognitivne sposobnosti, kao i veću otpornost na stanja poput demencije, iako dugoročni efekti nisu procenjivani u ovoj studiji.
"Otkrili smo da jednostavan program vežbanja zasnovan na smernicama može učiniti da mozak izgleda merljivo mlađe za samo 12 meseci. Ove apsolutne promene su bile umerene, ali čak i pomak od jedne godine u starosti mozga može biti važan tokom decenija", kaže data naučnik Lu Van iz Istraživačkog instituta AdventHealth.
Volonteri iz grupe za vežbanje zamoljeni su da se pridržavaju preporučenih nedeljnih smernica za vežbanje koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija: oko 150 minuta umerenog do intenzivnog fizičkog vežbanja nedeljno, što uključuje sve što značajno povećava broj otkucaja srca i brzinu disanja.
Na osnovu različitih biomarkera, MRI snimci mozga pokazali su da su mozgovi onih koji su pratili režim vežbanja u proseku izgledali 0,6 godina mlađe od njihove hronološke starosti.
Učesnici koji su pratili svoju uobičajenu rutinu, međutim, imali su mozgove koji su izgledali otprilike 0,35 godina starije od njihovog stvarnog uzrasta. Ova cifra sama po sebi ne dostiže prag statističke značajnosti, navodi tim, ali to znači da je razlika između grupa blizu jedne godine, piše ScienceAlert.
Sledeće pitanje je zašto vežbanje može da održi mozak mlađim. Prethodne studije su povezivale vežbanje sa poboljšanjem moždane funkcije, ali i pored ispitivanja nekoliko potencijalnih puteva, uključujući kardiovaskularnu kondiciju, krvni pritisak i korisne proteine, istraživači u novoj studiji nisu mogli da precizno identifikuju vezu između vežbanja i starenja mozga.
"To nas je iznenadilo. Očekivali smo da će poboljšanja u kondiciji ili krvnom pritisku objasniti efekat, ali nisu. Vežbanje možda deluje kroz dodatne mehanizme koje još nismo otkrili, kao što su suptilne promene u moždanoj strukturi, upalama, vaskularnom zdravlju ili drugim molekularnim faktorima", kaže Van.
Ti putevi mogu biti dodatno istraženi u budućim studijama, a tim želi da proširi istraživanje na veće i raznovrsnije grupe ljudi, možda i na one koji se već smatraju u riziku od kognitivnog pada.
Istraživanja su pokazala da se problemi sa zdravljem mozga u kasnijem životu mogu povezati sa faktorima koji su delovali mnogo godina ranije, a izgleda da vežbanje u srednjem dobu može imati vidljive pozitivne efekte.
Pročitaj još
.jpg "Ples, čitanje i video-igre mogu pomoći da mozak duže ostane mlad")
Mlađi mozak ima veću šansu da se odupre propadanju i bolestima, i takođe je povezan sa dužim životom. Ovo se pridružuje rastućem broju istraživanja ključnih faktora u procesu starenja mozga.
"Ljudi često pitaju, 'mogu li sada nešto da uradim kako bih zaštitio mozak kasnije?' Naši nalazi podržavaju ideju da praćenje trenutnih smernica za vežbanje, 150 minuta nedeljno umerenog do intenzivnog aerobnog vežbanja, može pomoći da mozak ostane biološki mlađi, čak i u srednjim godinama", zaključuje neuronaučnik Kirk Erikson iz AdventHealth Research Institute.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Journal of Sport and Health Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
1
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
1
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar