Kako preskakanje doručka i kasna večera utiču na zdravlje
Preskačete doručak ili večerate kasno? Nova studija povezuje navike u ishrani s rizikom od preloma kostiju
Foto: Pixabay
Može li rutinsko preskakanje doručka ili kasna večera zaista uticati na zdravlje kostiju? Prema novom istraživanju – moguće je, prenosi Klix.ba.
Studija objavljena u časopisu Journal of the Endocrine Society prva ukazuje na konkretnu vezu između ovih prehrambenih obrazaca i većeg rizika od osteoporotičnih preloma.
Osteoporoza nastaje kada se smanji mineralna gustina kostiju, zbog čega kosti postaju slabije i sklonije lomovima. Četiri puta češće pogađa žene, naročito nakon menopauze.
Iako su pušenje, konzumiranje alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti odavno poznati faktori rizika, uticaj svakodnevnih prehrambenih navika do sada nije bio dovoljno jasan.
"Studija dodatno potvrđuje ideju da životne navike mogu uticati na zdravlje kostiju, a ne samo pojedinačni nutrijenti", rekla je za Health Tereza Đentile iz Akademije za ishranu i dijetetiku, koja nije učestvovala u istraživanju.
Šta su naučnici otkrili
Istraživači su analizirali podatke 927.130 odraslih Japanaca starijih od 20 godina iz medicinske baze DeSC.
Učesnici su tokom zdravstvenog pregleda popunili upitnik o životnim navikama, a zatim su praćeni u proseku 2,6 godina kako bi se videlo da li će doživeti osteoporotični prelom.
Rezultati su pokazali:
Osobe koje preskaču doručak više od tri puta nedeljno imaju 18 odsto veći rizik od preloma
Oni koji večeraju manje od dva sata pre spavanja više od tri puta nedeljno imaju osam odsto veći rizik od preloma
Autor studije, lekar Hiroki Nakadžima sa Medicinskog univerziteta Nara, naveo je da su ove navike često povezane i sa drugim nezdravim ponašanjima – pušenjem, slabom fizičkom aktivnošću i nedostatkom sna.
Pročitaj još
Da li treba da brinete?
Stručnjaci smatraju da rezultati ne treba odmah da izazovu paniku.
Iako je istraživanje obimno, postoje ograničenja. Nisu praćeni svi faktori koji mogu uticati na kosti – na primer količina i vrsta hrane koju su ispitanici unosili.
Reumatološkinja Nensi Lejn sa Univerziteta u Kaliforniji ističe da poremećaji ishrane i niska telesna težina smanjuju koštanu masu, ali ti podaci nisu prikupljeni u studiji.
Takođe, reč je o opservacionom istraživanju – ono pokazuje povezanost, ali ne dokazuje uzrok.
Zašto bi vreme obroka moglo da utiče na kosti
Jedno objašnjenje odnosi se na cirkadijalni ritam, odnosno biološki sat. Ako se obroci preskaču ili pomeraju kasno, organizam ima manje vremena da iskoristi hranljive materije za obnovu kostiju.
Preskakanje doručka može i da poveća nivo hormona stresa kortizola, što negativno utiče na koštano tkivo.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važnije šta jedete nego kada jedete.
"Preporučujemo uravnoteženu ishranu bogatu kalcijumom, vitaminom D, proteinima i ugljenim hidratima kako bi kosti ostale jake", zaključuje Lejn.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
3
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
4
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Komentari 1
Сив
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar