Zašto smo od alkohola i srećni i nesrećni?
Alkohol je, takoreći, svestran. Za njim se poseže i kad smo srećni i kada tugujemo. Neko se uz njega bori sa anksioznošću, neko traži kreativnost.
Foto: Pixabay
Dok većina supstanci koje menjaju stanje svesti ima jednu ili dve specifične namene, alkohol pokriva sve. To je verovatno razlog zašto je toliko rasprostranjen kroz ljudsku istoriju – i zašto ga je tako teško potpuno se odreći, piše Gardijan.
"Alkohol često nazivamo farmakološki promiskuitetnim. On vas ne samo smiruje: može da stimuliše puteve nagrade, ublaži signale pretnje, oslobađa endogene opioide koji mogu da umanje bol ili stres, menja donošenje odluka i utiče na raspoloženje - sve to istovremeno", kaže dr Rejan Zafar, neuropsihofarmakolog sa Imperijal koledža u Londonu.
Poređenja radi, znamo da kokain prvenstveno deluje na dopaminski i noradrenalinski sistem (koji pokreću motivaciju, budnost i energiju), MDMA uglavnom podstiče oslobađanje serotonina i oksitocina (koji podižu raspoloženje, empatiju i socijalnu povezanost), a opijati poput heroina deluju na endorfinski sistem (koji izaziva duboko opuštanje i euforiju).
Alkohol deluje na sve ove sisteme, ali i na dva najčešća neurotransmitera u vašem nervnom sistemu: glutamat, koji "pokreće" moždane ćelije da prenose informacije, i gama-aminobuternu kiselinu (najčešće skraćeno GABA), koja usporava ili blokira određene signale kako bi pomogla mozgu da se opusti.
Alkohol stiže do mozga za nekoliko minuta, i prva stvar koju radi jeste da počne da menja ravnotežu između ova dva inhibitorna i ekscitatorna hemijska glasnika.
Frontalni korteks, deo mozga zadužen za rasuđivanje, samokontrolu i samopraćenje – počinje da se "isključuje". To je upareno sa oslobađanjem dopamina i endorfina u sistemima nagrade, koji vam daju osećaj motivacije, opuštenosti i energije. Zbog toga se ljudi osećaju opuštenije, pričljivije i manje socijalno inhibirano", objašnjava Zafar.
Kako koncentracija alkohola u krvi raste, počinje da utiče na dublje i primitivnije delove mozga - uključujući mali mozak, koji koordinira pokrete, i moždano stablo, koje reguliše osnovne funkcije poput rada srca i disanja.
"Najpre postepeno gasi sisteme višeg reda kontrole, a zatim i one koji nas fizički koordiniraju", kaže Zafar.
Pročitaj još
To znači da govor postaje nerazgovetan, ravnoteža slabi, a vreme reakcije se usporava. Ako ignorišete sve upozoravajuće znake dok nivo alkohola u krvi ne postane kritičan, može toliko usporiti moždano stablo da ono "zaboravi" da signalizira plućima da dišu ili srcu da kuca.
Međutim, mnogi imaju anksiozan ili depresivan osećaj nakon nakon što popiju previše, jer telo preterano kompenzuje hemikalije koje unosite.
"Kada alkohol napusti organizam, kompenzacioni sistemi se ne isključuju odmah - umesto toga ostajete u privremenom stanju pojačane pobuđenosti. Hormoni stresa poput kortizola mogu ostati povišeni, struktura sna je poremećena, a neurotransmiterski sistemi su privremeno van ravnoteže. Rezultat je mozak koji deluje 'prenapregnuto', ali iscrpljeno, uznemireno i nemirno", dodaje dr Zafar.
Još jedan sve bolje razjašnjen faktor u uticaju alkohola na raspoloženje jeste osa creva–mozak, odnosno komunikaciona mreža koja povezuje centralni nervni sistem sa gastrointestinalnim traktom.
"Alkohol može povećati propustljivost creva, što dovodi do onoga što se često naziva 'propusna creva' - omogućavajući bakterijskim fragmentima da uđu u krvotok", kaže Zafar.
Ovi molekuli pokreću imuni odgovor i blagu upalu, što putem ose creva-mozak može uticati na raspoloženje, kogniciju i umor.
Kod teških ili hroničnih konzumenata alkohola to može izazvati dugoročne zdravstvene probleme, od kojih su mnogi verovatno povezani sa raspoloženjem.
Tu su i svi dobro poznati nedostaci redovne konzumacije alkohola, uključujući bolesti jetre, povišen krvni pritisak, poremećen san i povećan rizik od više vrsta karcinoma.
Možemo sebi postaviti jednostavna "pravila" kada - i koliko - ćemo piti, kako bismo ostali ispod preporučenog maksimuma od 14 jedinica nedeljno.
Takođe, naravno, možemo shvatiti da nešto drugo može bolje obaviti isti posao - bilo da je to bezalkoholni koktel, duboko disanje, kratko izlaganje hladnoj vodi ili topli tuš.
Možemo pronaći alternative za ono što pijemo uz večeru, kada smo napolju sa prijateljima ili posle napornog dana. Alkohol možda jeste najraznovrsnije sredstvo za promenu raspoloženja, ali upravo je to prednost savremenog života: na raspolaganju imamo mnogo novih alternativa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
3
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
3
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
26.07.2026.•
3
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Komentari 1
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar