Zašto smo od alkohola i srećni i nesrećni?
Alkohol je, takoreći, svestran. Za njim se poseže i kad smo srećni i kada tugujemo. Neko se uz njega bori sa anksioznošću, neko traži kreativnost.
Foto: Pixabay
Dok većina supstanci koje menjaju stanje svesti ima jednu ili dve specifične namene, alkohol pokriva sve. To je verovatno razlog zašto je toliko rasprostranjen kroz ljudsku istoriju – i zašto ga je tako teško potpuno se odreći, piše Gardijan.
"Alkohol često nazivamo farmakološki promiskuitetnim. On vas ne samo smiruje: može da stimuliše puteve nagrade, ublaži signale pretnje, oslobađa endogene opioide koji mogu da umanje bol ili stres, menja donošenje odluka i utiče na raspoloženje - sve to istovremeno", kaže dr Rejan Zafar, neuropsihofarmakolog sa Imperijal koledža u Londonu.
Poređenja radi, znamo da kokain prvenstveno deluje na dopaminski i noradrenalinski sistem (koji pokreću motivaciju, budnost i energiju), MDMA uglavnom podstiče oslobađanje serotonina i oksitocina (koji podižu raspoloženje, empatiju i socijalnu povezanost), a opijati poput heroina deluju na endorfinski sistem (koji izaziva duboko opuštanje i euforiju).
Alkohol deluje na sve ove sisteme, ali i na dva najčešća neurotransmitera u vašem nervnom sistemu: glutamat, koji "pokreće" moždane ćelije da prenose informacije, i gama-aminobuternu kiselinu (najčešće skraćeno GABA), koja usporava ili blokira određene signale kako bi pomogla mozgu da se opusti.
Alkohol stiže do mozga za nekoliko minuta, i prva stvar koju radi jeste da počne da menja ravnotežu između ova dva inhibitorna i ekscitatorna hemijska glasnika.
Frontalni korteks, deo mozga zadužen za rasuđivanje, samokontrolu i samopraćenje – počinje da se "isključuje". To je upareno sa oslobađanjem dopamina i endorfina u sistemima nagrade, koji vam daju osećaj motivacije, opuštenosti i energije. Zbog toga se ljudi osećaju opuštenije, pričljivije i manje socijalno inhibirano", objašnjava Zafar.
Kako koncentracija alkohola u krvi raste, počinje da utiče na dublje i primitivnije delove mozga - uključujući mali mozak, koji koordinira pokrete, i moždano stablo, koje reguliše osnovne funkcije poput rada srca i disanja.
"Najpre postepeno gasi sisteme višeg reda kontrole, a zatim i one koji nas fizički koordiniraju", kaže Zafar.
Pročitaj još
To znači da govor postaje nerazgovetan, ravnoteža slabi, a vreme reakcije se usporava. Ako ignorišete sve upozoravajuće znake dok nivo alkohola u krvi ne postane kritičan, može toliko usporiti moždano stablo da ono "zaboravi" da signalizira plućima da dišu ili srcu da kuca.
Međutim, mnogi imaju anksiozan ili depresivan osećaj nakon nakon što popiju previše, jer telo preterano kompenzuje hemikalije koje unosite.
"Kada alkohol napusti organizam, kompenzacioni sistemi se ne isključuju odmah - umesto toga ostajete u privremenom stanju pojačane pobuđenosti. Hormoni stresa poput kortizola mogu ostati povišeni, struktura sna je poremećena, a neurotransmiterski sistemi su privremeno van ravnoteže. Rezultat je mozak koji deluje 'prenapregnuto', ali iscrpljeno, uznemireno i nemirno", dodaje dr Zafar.
Još jedan sve bolje razjašnjen faktor u uticaju alkohola na raspoloženje jeste osa creva–mozak, odnosno komunikaciona mreža koja povezuje centralni nervni sistem sa gastrointestinalnim traktom.
"Alkohol može povećati propustljivost creva, što dovodi do onoga što se često naziva 'propusna creva' - omogućavajući bakterijskim fragmentima da uđu u krvotok", kaže Zafar.
Ovi molekuli pokreću imuni odgovor i blagu upalu, što putem ose creva-mozak može uticati na raspoloženje, kogniciju i umor.
Kod teških ili hroničnih konzumenata alkohola to može izazvati dugoročne zdravstvene probleme, od kojih su mnogi verovatno povezani sa raspoloženjem.
Tu su i svi dobro poznati nedostaci redovne konzumacije alkohola, uključujući bolesti jetre, povišen krvni pritisak, poremećen san i povećan rizik od više vrsta karcinoma.
Možemo sebi postaviti jednostavna "pravila" kada - i koliko - ćemo piti, kako bismo ostali ispod preporučenog maksimuma od 14 jedinica nedeljno.
Takođe, naravno, možemo shvatiti da nešto drugo može bolje obaviti isti posao - bilo da je to bezalkoholni koktel, duboko disanje, kratko izlaganje hladnoj vodi ili topli tuš.
Možemo pronaći alternative za ono što pijemo uz večeru, kada smo napolju sa prijateljima ili posle napornog dana. Alkohol možda jeste najraznovrsnije sredstvo za promenu raspoloženja, ali upravo je to prednost savremenog života: na raspolaganju imamo mnogo novih alternativa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
1
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
5
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Komentari 1
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar