Zašto smo od alkohola i srećni i nesrećni?
Alkohol je, takoreći, svestran. Za njim se poseže i kad smo srećni i kada tugujemo. Neko se uz njega bori sa anksioznošću, neko traži kreativnost.
Foto: Pixabay
Dok većina supstanci koje menjaju stanje svesti ima jednu ili dve specifične namene, alkohol pokriva sve. To je verovatno razlog zašto je toliko rasprostranjen kroz ljudsku istoriju – i zašto ga je tako teško potpuno se odreći, piše Gardijan.
"Alkohol često nazivamo farmakološki promiskuitetnim. On vas ne samo smiruje: može da stimuliše puteve nagrade, ublaži signale pretnje, oslobađa endogene opioide koji mogu da umanje bol ili stres, menja donošenje odluka i utiče na raspoloženje - sve to istovremeno", kaže dr Rejan Zafar, neuropsihofarmakolog sa Imperijal koledža u Londonu.
Poređenja radi, znamo da kokain prvenstveno deluje na dopaminski i noradrenalinski sistem (koji pokreću motivaciju, budnost i energiju), MDMA uglavnom podstiče oslobađanje serotonina i oksitocina (koji podižu raspoloženje, empatiju i socijalnu povezanost), a opijati poput heroina deluju na endorfinski sistem (koji izaziva duboko opuštanje i euforiju).
Alkohol deluje na sve ove sisteme, ali i na dva najčešća neurotransmitera u vašem nervnom sistemu: glutamat, koji "pokreće" moždane ćelije da prenose informacije, i gama-aminobuternu kiselinu (najčešće skraćeno GABA), koja usporava ili blokira određene signale kako bi pomogla mozgu da se opusti.
Alkohol stiže do mozga za nekoliko minuta, i prva stvar koju radi jeste da počne da menja ravnotežu između ova dva inhibitorna i ekscitatorna hemijska glasnika.
Frontalni korteks, deo mozga zadužen za rasuđivanje, samokontrolu i samopraćenje – počinje da se "isključuje". To je upareno sa oslobađanjem dopamina i endorfina u sistemima nagrade, koji vam daju osećaj motivacije, opuštenosti i energije. Zbog toga se ljudi osećaju opuštenije, pričljivije i manje socijalno inhibirano", objašnjava Zafar.
Kako koncentracija alkohola u krvi raste, počinje da utiče na dublje i primitivnije delove mozga - uključujući mali mozak, koji koordinira pokrete, i moždano stablo, koje reguliše osnovne funkcije poput rada srca i disanja.
"Najpre postepeno gasi sisteme višeg reda kontrole, a zatim i one koji nas fizički koordiniraju", kaže Zafar.
Pročitaj još
To znači da govor postaje nerazgovetan, ravnoteža slabi, a vreme reakcije se usporava. Ako ignorišete sve upozoravajuće znake dok nivo alkohola u krvi ne postane kritičan, može toliko usporiti moždano stablo da ono "zaboravi" da signalizira plućima da dišu ili srcu da kuca.
Međutim, mnogi imaju anksiozan ili depresivan osećaj nakon nakon što popiju previše, jer telo preterano kompenzuje hemikalije koje unosite.
"Kada alkohol napusti organizam, kompenzacioni sistemi se ne isključuju odmah - umesto toga ostajete u privremenom stanju pojačane pobuđenosti. Hormoni stresa poput kortizola mogu ostati povišeni, struktura sna je poremećena, a neurotransmiterski sistemi su privremeno van ravnoteže. Rezultat je mozak koji deluje 'prenapregnuto', ali iscrpljeno, uznemireno i nemirno", dodaje dr Zafar.
Još jedan sve bolje razjašnjen faktor u uticaju alkohola na raspoloženje jeste osa creva–mozak, odnosno komunikaciona mreža koja povezuje centralni nervni sistem sa gastrointestinalnim traktom.
"Alkohol može povećati propustljivost creva, što dovodi do onoga što se često naziva 'propusna creva' - omogućavajući bakterijskim fragmentima da uđu u krvotok", kaže Zafar.
Ovi molekuli pokreću imuni odgovor i blagu upalu, što putem ose creva-mozak može uticati na raspoloženje, kogniciju i umor.
Kod teških ili hroničnih konzumenata alkohola to može izazvati dugoročne zdravstvene probleme, od kojih su mnogi verovatno povezani sa raspoloženjem.
Tu su i svi dobro poznati nedostaci redovne konzumacije alkohola, uključujući bolesti jetre, povišen krvni pritisak, poremećen san i povećan rizik od više vrsta karcinoma.
Možemo sebi postaviti jednostavna "pravila" kada - i koliko - ćemo piti, kako bismo ostali ispod preporučenog maksimuma od 14 jedinica nedeljno.
Takođe, naravno, možemo shvatiti da nešto drugo može bolje obaviti isti posao - bilo da je to bezalkoholni koktel, duboko disanje, kratko izlaganje hladnoj vodi ili topli tuš.
Možemo pronaći alternative za ono što pijemo uz večeru, kada smo napolju sa prijateljima ili posle napornog dana. Alkohol možda jeste najraznovrsnije sredstvo za promenu raspoloženja, ali upravo je to prednost savremenog života: na raspolaganju imamo mnogo novih alternativa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Srbija dobija 10 novih inovativnih lekova za lečenje kancera
08.04.2026.•
3
Specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs, danas je u Beogradu potpisala ugovore za nove inovativne lekove između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i farmaceutske firme Astrazeneka.
Otkriven novi neuro-razvojni poremećaj skriven u našim genima
08.04.2026.•
0
Istraživači su identifikovali ranije nepoznat neuro-razvojni poremećaj pod uticajem genetike - otkriće koje obećava nove dijagnoze za hiljade dece i porodica širom sveta.
Med za smanjenje kiseline u želucu - Uputstvo i saveti
07.04.2026.•
0
Savremena medicina sve više naglašava da je za probleme sa varenjem najbolji kombinovani pristup. U tome se sve više proučavaju i prirodni sastojci koji imaju potvrđeno dejstvo.
Dijabetes i vid - zašto su redovni pregledi očiju neophodni?
07.04.2026.•
0
Dijabetes je hronična bolest koja može zahvatiti gotovo sve organe u telu, a među najosetljivijima su upravo oči.
Španska vakcina daje ohrabrujuće rezultate u prevenciji raka debelog creva
06.04.2026.•
1
Španski tim je saopštio da je eksperimentalna vakcina Nous-209 za prevenciju raka debelog creva kod rizičnih pacijenata pokazala snažan imunološki odgovor bez ozbiljnih nuspojava u ranim kliničkim ispitivanjima.
Povećava se koncentracija polena drvenastih biljaka, naročito breze i trave
06.04.2026.•
2
Sa lepim vremenom povećava se koncentracija polena drvenastih biljaka, rekla je za Tanjug Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Razvoj ruske vakcine protiv raka za određenog pacijenta traje tri meseca: "Vremenski okvir će se smanjiti"
06.04.2026.•
0
Razvoj vakcine protiv melanoma za određenog pacijenta traje oko tri meseca, ali će se ovaj vremenski okvir vremenom smanjivati.
Bangladeš pokrenuo hitnu kampanju vakcinacije, epidemija malih boginja se širi
05.04.2026.•
2
Bangladeš je danas pokrenuo hitnu kampanju vakcinacije usmerenu na više od milion dece, dok se zemljom širi epidemija malih boginja.
Pet napitaka koji vam mogu pomoći da brže zaspite
05.04.2026.•
3
Dosledna rutina odlaska na spavanje može značajno poboljšati kvalitet vašeg sna, a ritual ispijanja umirujućeg napitka može biti koristan korak.
Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane
05.04.2026.•
0
Verovatno znate osnove zdrave ishrane: jedite povrće, pazite na unos šećera i soli i birajte dosta mahunarki i žitarica.
Mikrobiološkinja o tome koji ostaci hrane mogu izazvati trovanje i kako to izbeći
05.04.2026.•
0
Trovanje hranom je uzrokovano jedenjem hrane koja je postala kontaminirana patogenim bakterijama, gljivicama ili virusima.
Šta je sindrom "eksplodirajuće glave" i kad se javlja
05.04.2026.•
0
Da li vam se ikada desilo da tonete u san kada iznenada čujete nešto što zvuči kao pucanj, lupanje vrata ili eksplozija u vašoj glavi? Trgnete se, srce vam lupa, uspravite se u krevetu, ali soba je tiha.
Magnezijum ili cink: Šta je bolje za san?
05.04.2026.•
0
Magnezijum i cink su česti suplementi koji mogu pomoći sa snom i opuštanjem. U zavisnosti od toga kakve probleme sa snom imate, jedan može biti korisniji od drugog.
Na koje organe stres najviše utiče?
05.04.2026.•
2
Stres je postao gotovo neizbežan deo svakodnevice, a njegov uticaj na organizam daleko je dublji nego što često mislimo.
Veliko istraživanje otkriva zašto se neki virusi kriju u vašem telu do kraja života
05.04.2026.•
0
Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svojim telima. Ovi "skriveni" virusi mogu se vremenom ispoljiti kao bolest, ali inače miruju, izbegavajući detekciju, kako ne bi bili potpuno eliminisani.
Negativni odnosi ubrzavaju biološko starenje i povećavaju rizik od bolesti
04.04.2026.•
0
Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" pokazuje da kvalitet društvenih odnosa ima direktan uticaj na fizičko zdravlje.
Šta je kortizolska petlja i kako utiče na gojenje i umor
03.04.2026.•
1
Osećaj stalnog umora, stresa i problema s težinom možda nije samo stvar navika, već i hormona.
Prvi pacijent u Rusiji dobio personalizovanu vakcinu protiv melanoma
02.04.2026.•
1
Prvi pacijent u Rusiji dobio je personalizovanu vakcinu protiv melanoma, saopštila je pres služba Ministarstva zdravlja Rusije.
Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju
31.03.2026.•
0
Proteini, pored ostalog, imaju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim.
VIDEO Veliko istraživanje sugeriše: Vejping bi mogao da izazove rak
31.03.2026.•
1
Vejping nikotina verovatno izaziva rak pluća i usne duplje, zaključio je sveobuhvatan pregled više od 100 studija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar