Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Foto: Pixabay
Prema studiji, koju je sproveo tim sa Univerziteta Sao Paulo u Brazilu i Univerziteta Okland na Novom Zelandu, lateralni parafacijalni (pFL) region mozga može pokrenuti biološke promene koje povećavaju krvni pritisak.
pFL je povezan sa kontrolom disanja - konkretno sa onim snažnim i namernim izdahom koji se dešava tokom vežbanja ili kada kašljemo ili se smejemo.
U testovima sprovedenim na miševima istraživači su otkrili da može da radi i nešto drugo: da steže krvne sudove.
Ta kombinacija kontrole disanja i signalizacije krvnih sudova mogla bi pokretati hipertenziju u nekim slučajevima, kažu istraživači. To bi moglo objasniti zašto mnogi ljudi (oko 40 procenata prema nekim procenama) i dalje imaju nekontrolisan krvni pritisak uprkos uzimanju lekova protiv hipertenzije, piše ScienceAlert.
Studija sugeriše da pFL neuroni mogu povezivati promene u ritmovima disanja, koje ne moraju nužno biti primetne, sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema (naš "bori se ili beži" odgovor) koji pomaže u kontroli krvnog pritiska, što se uklapa sa ranijim istraživanjima koja su povezivala hipertenziju sa mozgom i nervnim sistemom.
"S obzirom na to da oko 50 procenata pacijenata sa hipertenzijom ima neurogenu komponentu, izazov je razumeti mehanizme koji generišu simpatičku preaktivaciju kod hipertenzije. Takvo otkriće bi obezbedilo prekopotrebnu kliničku orijentaciju za nove terapijske strategije", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
U svojim eksperimentima na miševima istraživači su koristili tehnike genetskog inženjeringa da uključe ili isključe pFL neurone, a zatim su posmatrali efekte. Nervna aktivnost povezana sa disanjem, aktivnost simpatičkih nerava i krvni pritisak su svi praćeni.
Istraživači su aktivirali pFL neurone kod nekih miševima i otkrili da je to pokrenulo druge moždane krugove koji su na kraju povećali krvni pritisak životinja.
Zatim su mogli detaljno da mapiraju aktivnost moždanog stabla i nerava, uključujući i druge neurone sa kojima je pFL region komunicirao, i da to uporede sa očitavanjima kod kontrolnih miševa bez hipertenzije.
Kod hipertenzivnih miševa pFL neuroni nisu samo pomagali u disanju, već su takođe sužavali krvne sudove. Nalaz je takođe otkrio novi potencijalni terapijski put.
"Otkrili smo da se u uslovima visokog krvnog pritiska lateralni parafacijalni region aktivira i, kada je naš tim deaktivirao ovaj region, krvni pritisak je pao na normalne nivoe", kaže fiziolog Džulijan Paton sa Univerziteta Oklanda.
Nalazi takođe donekle objašnjavaju zašto ljudi koji imaju apneju u snu, probleme sa disanjem tokom noći, takođe imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska.
Opet je u pitanju ta veza između disanja i protoka krvi: iako pFL neuroni nisu uključeni u normalno disanje, oni se aktiviraju kao odgovor na visok nivo CO₂ ili nizak nivo kiseonika, što se dešava tokom apneje u snu.
Važno je naglasiti da je ovo istraživanje koristilo samo životinjske modele - verovatno je, ali nije sigurno da su isti nervni krugovi uključeni i kod ljudi.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da se smatra da oko trećina svetske populacije ima problem sa visokim krvnim pritiskom, i da mnogi od njih nemaju pristup lekovima koji mogu pomoći, potreba za novim opcijama lečenja je hitna. Hipertenzija ozbiljno povećava rizik od mnogih srčanih problema i povezana je sa više drugih stanja, kao što je demencija.
Sledeći izazov je utvrditi kako bi lekovi mogli da ciljaju konkretno pFL neurone, bez ometanja bilo čega drugog - a istraživači navode da su i tu ostvarili određeni napredak.
Karotidna tela su skupovi ćelija koji deluju kao mali senzori u vratu i mogu uticati na pFL neurone izvan mozga. Istraživači veruju da bi ciljanje ovih senzora moglo biti dovoljno da se pFL region drži pod kontrolom.
"Naš cilj je da ciljamo karotidna tela, i uvozimo novi lek koji mi prenamenjujemo da smanji aktivnost karotidnih tela i na daljinu deaktivira lateralni parafacijalni region bezbedno, tj. bez potrebe da se koristi lek koji prodire u mozak", kaže Paton.
Iako ova strategija može delovati lakše nego da lek prodre u mozak, i dalje će zahtevati opsežna testiranja.
Istraživanje je objavljeno u "Circulation Research".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Komentari 2
Pelagus
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar