Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Prema studiji, koju je sproveo tim sa Univerziteta Sao Paulo u Brazilu i Univerziteta Okland na Novom Zelandu, lateralni parafacijalni (pFL) region mozga može pokrenuti biološke promene koje povećavaju krvni pritisak.
pFL je povezan sa kontrolom disanja - konkretno sa onim snažnim i namernim izdahom koji se dešava tokom vežbanja ili kada kašljemo ili se smejemo.
U testovima sprovedenim na miševima istraživači su otkrili da može da radi i nešto drugo: da steže krvne sudove.
Ta kombinacija kontrole disanja i signalizacije krvnih sudova mogla bi pokretati hipertenziju u nekim slučajevima, kažu istraživači. To bi moglo objasniti zašto mnogi ljudi (oko 40 procenata prema nekim procenama) i dalje imaju nekontrolisan krvni pritisak uprkos uzimanju lekova protiv hipertenzije, piše ScienceAlert.
Studija sugeriše da pFL neuroni mogu povezivati promene u ritmovima disanja, koje ne moraju nužno biti primetne, sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema (naš "bori se ili beži" odgovor) koji pomaže u kontroli krvnog pritiska, što se uklapa sa ranijim istraživanjima koja su povezivala hipertenziju sa mozgom i nervnim sistemom.
"S obzirom na to da oko 50 procenata pacijenata sa hipertenzijom ima neurogenu komponentu, izazov je razumeti mehanizme koji generišu simpatičku preaktivaciju kod hipertenzije. Takvo otkriće bi obezbedilo prekopotrebnu kliničku orijentaciju za nove terapijske strategije", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
U svojim eksperimentima na miševima istraživači su koristili tehnike genetskog inženjeringa da uključe ili isključe pFL neurone, a zatim su posmatrali efekte. Nervna aktivnost povezana sa disanjem, aktivnost simpatičkih nerava i krvni pritisak su svi praćeni.
Istraživači su aktivirali pFL neurone kod nekih miševima i otkrili da je to pokrenulo druge moždane krugove koji su na kraju povećali krvni pritisak životinja.
Zatim su mogli detaljno da mapiraju aktivnost moždanog stabla i nerava, uključujući i druge neurone sa kojima je pFL region komunicirao, i da to uporede sa očitavanjima kod kontrolnih miševa bez hipertenzije.
Kod hipertenzivnih miševa pFL neuroni nisu samo pomagali u disanju, već su takođe sužavali krvne sudove. Nalaz je takođe otkrio novi potencijalni terapijski put.
"Otkrili smo da se u uslovima visokog krvnog pritiska lateralni parafacijalni region aktivira i, kada je naš tim deaktivirao ovaj region, krvni pritisak je pao na normalne nivoe", kaže fiziolog Džulijan Paton sa Univerziteta Oklanda.
Nalazi takođe donekle objašnjavaju zašto ljudi koji imaju apneju u snu, probleme sa disanjem tokom noći, takođe imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska.
Opet je u pitanju ta veza između disanja i protoka krvi: iako pFL neuroni nisu uključeni u normalno disanje, oni se aktiviraju kao odgovor na visok nivo CO₂ ili nizak nivo kiseonika, što se dešava tokom apneje u snu.
Važno je naglasiti da je ovo istraživanje koristilo samo životinjske modele - verovatno je, ali nije sigurno da su isti nervni krugovi uključeni i kod ljudi.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da se smatra da oko trećina svetske populacije ima problem sa visokim krvnim pritiskom, i da mnogi od njih nemaju pristup lekovima koji mogu pomoći, potreba za novim opcijama lečenja je hitna. Hipertenzija ozbiljno povećava rizik od mnogih srčanih problema i povezana je sa više drugih stanja, kao što je demencija.
Sledeći izazov je utvrditi kako bi lekovi mogli da ciljaju konkretno pFL neurone, bez ometanja bilo čega drugog - a istraživači navode da su i tu ostvarili određeni napredak.
Karotidna tela su skupovi ćelija koji deluju kao mali senzori u vratu i mogu uticati na pFL neurone izvan mozga. Istraživači veruju da bi ciljanje ovih senzora moglo biti dovoljno da se pFL region drži pod kontrolom.
"Naš cilj je da ciljamo karotidna tela, i uvozimo novi lek koji mi prenamenjujemo da smanji aktivnost karotidnih tela i na daljinu deaktivira lateralni parafacijalni region bezbedno, tj. bez potrebe da se koristi lek koji prodire u mozak", kaže Paton.
Iako ova strategija može delovati lakše nego da lek prodre u mozak, i dalje će zahtevati opsežna testiranja.
Istraživanje je objavljeno u "Circulation Research".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
1
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
2
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
28.10.2026.•
1
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
1
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
1
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Kada je najbolje jesti fermentisanu hranu za zdravlje creva?
25.10.2026.•
0
Fermentisana hrana, poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa, sve je popularnija zbog potencijalnih koristi za zdravlje creva.
Naučnici otkrili kako vežbanje može da uspori starenje mišića
25.10.2026.•
0
Vežbanje ne čini mišiće samo snažnijim već im pomaže i da se oslobode oštećenih proteina koji se nagomilavaju tokom starenja.
Naučnici identifikovali novi podtip depresije povezan sa poremećajem biološkog sata
25.10.2026.•
0
Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije, nazvan "cirkadijalna depresija", koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Naučnici utvrdili: Orgazam vam može otčepiti nos
25.10.2026.•
0
Lekar ne može da vam napiše recept za ovaj prijatan način otčepljivanja nosa - a sigurno ga nećete pronaći ni na policama apoteka.
Komentari 2
Pelagus
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar