Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Foto: Pixabay
Prema studiji, koju je sproveo tim sa Univerziteta Sao Paulo u Brazilu i Univerziteta Okland na Novom Zelandu, lateralni parafacijalni (pFL) region mozga može pokrenuti biološke promene koje povećavaju krvni pritisak.
pFL je povezan sa kontrolom disanja - konkretno sa onim snažnim i namernim izdahom koji se dešava tokom vežbanja ili kada kašljemo ili se smejemo.
U testovima sprovedenim na miševima istraživači su otkrili da može da radi i nešto drugo: da steže krvne sudove.
Ta kombinacija kontrole disanja i signalizacije krvnih sudova mogla bi pokretati hipertenziju u nekim slučajevima, kažu istraživači. To bi moglo objasniti zašto mnogi ljudi (oko 40 procenata prema nekim procenama) i dalje imaju nekontrolisan krvni pritisak uprkos uzimanju lekova protiv hipertenzije, piše ScienceAlert.
Studija sugeriše da pFL neuroni mogu povezivati promene u ritmovima disanja, koje ne moraju nužno biti primetne, sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema (naš "bori se ili beži" odgovor) koji pomaže u kontroli krvnog pritiska, što se uklapa sa ranijim istraživanjima koja su povezivala hipertenziju sa mozgom i nervnim sistemom.
"S obzirom na to da oko 50 procenata pacijenata sa hipertenzijom ima neurogenu komponentu, izazov je razumeti mehanizme koji generišu simpatičku preaktivaciju kod hipertenzije. Takvo otkriće bi obezbedilo prekopotrebnu kliničku orijentaciju za nove terapijske strategije", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
U svojim eksperimentima na miševima istraživači su koristili tehnike genetskog inženjeringa da uključe ili isključe pFL neurone, a zatim su posmatrali efekte. Nervna aktivnost povezana sa disanjem, aktivnost simpatičkih nerava i krvni pritisak su svi praćeni.
Istraživači su aktivirali pFL neurone kod nekih miševima i otkrili da je to pokrenulo druge moždane krugove koji su na kraju povećali krvni pritisak životinja.
Zatim su mogli detaljno da mapiraju aktivnost moždanog stabla i nerava, uključujući i druge neurone sa kojima je pFL region komunicirao, i da to uporede sa očitavanjima kod kontrolnih miševa bez hipertenzije.
Kod hipertenzivnih miševa pFL neuroni nisu samo pomagali u disanju, već su takođe sužavali krvne sudove. Nalaz je takođe otkrio novi potencijalni terapijski put.
"Otkrili smo da se u uslovima visokog krvnog pritiska lateralni parafacijalni region aktivira i, kada je naš tim deaktivirao ovaj region, krvni pritisak je pao na normalne nivoe", kaže fiziolog Džulijan Paton sa Univerziteta Oklanda.
Nalazi takođe donekle objašnjavaju zašto ljudi koji imaju apneju u snu, probleme sa disanjem tokom noći, takođe imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska.
Opet je u pitanju ta veza između disanja i protoka krvi: iako pFL neuroni nisu uključeni u normalno disanje, oni se aktiviraju kao odgovor na visok nivo CO₂ ili nizak nivo kiseonika, što se dešava tokom apneje u snu.
Važno je naglasiti da je ovo istraživanje koristilo samo životinjske modele - verovatno je, ali nije sigurno da su isti nervni krugovi uključeni i kod ljudi.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da se smatra da oko trećina svetske populacije ima problem sa visokim krvnim pritiskom, i da mnogi od njih nemaju pristup lekovima koji mogu pomoći, potreba za novim opcijama lečenja je hitna. Hipertenzija ozbiljno povećava rizik od mnogih srčanih problema i povezana je sa više drugih stanja, kao što je demencija.
Sledeći izazov je utvrditi kako bi lekovi mogli da ciljaju konkretno pFL neurone, bez ometanja bilo čega drugog - a istraživači navode da su i tu ostvarili određeni napredak.
Karotidna tela su skupovi ćelija koji deluju kao mali senzori u vratu i mogu uticati na pFL neurone izvan mozga. Istraživači veruju da bi ciljanje ovih senzora moglo biti dovoljno da se pFL region drži pod kontrolom.
"Naš cilj je da ciljamo karotidna tela, i uvozimo novi lek koji mi prenamenjujemo da smanji aktivnost karotidnih tela i na daljinu deaktivira lateralni parafacijalni region bezbedno, tj. bez potrebe da se koristi lek koji prodire u mozak", kaže Paton.
Iako ova strategija može delovati lakše nego da lek prodre u mozak, i dalje će zahtevati opsežna testiranja.
Istraživanje je objavljeno u "Circulation Research".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Komentari 2
Pelagus
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar