Previše vitamina D može biti štetno
"Sunčani vitamin" može imati i tamnu stranu. Kao što nedostatak vitamina D može dovesti do zdravstvenih problema, tako i njegov višak može.
Foto: Pixabay
Godinama već naučnici upozoravaju da ne moraju svi da uzimaju suplemente vitamina D i da, u retkim slučajevima, visoke doze mogu biti toksične, posebno za malu decu i starije osobe.
Kako suplement postaje sve popularniji, važnije je nego ikada da pacijenti i lekari budu svesni negativnih strana. Rizici su možda retki, ali su u porastu, a u najgorim slučajevima mogu biti opasni po život.
Previše vitamina D povećava apsorpciju kalcijuma, što može dovesti do hiperkalcemije, gde kalcijum stvara opasne naslage u arterijama ili mekim tkivima. To može povećati rizik od bubrežnih kamenaca, poremetiti metabolizam kostiju i izazvati čitav niz neprijatnih simptoma, uključujući mučninu, povraćanje, zatvor, umor, slabost mišića ili bol u kostima, piše ScienceAlert.
Velika većina ljudi se oporavi od trovanja vitaminom D nakon što prekinu sa uzimanjem suplemenata i dobiju intravenske tečnosti ili lekove za snižavanje nivoa kalcijuma. Ali u retkim slučajevima, ako se ne leči, trovanje vitaminom D može dovesti do otkazivanja bubrega koje zahteva hemodijalizu, ili čak izazvati fatalno krvarenje u crevima.
Neke studije čak sugerišu da starije osobe sa visokim nivoima vitamina D u krvi mogu biti pod većim rizikom od padova.
U pregledu iz 2018. godine, istraživači u SAD upozorili su na "značajnu opuštenost" u vezi sa potencijalno toksičnim efektima vitamina D. Naučnici se još ne slažu oko toga koliko je vitamina D previše.
"U kombinaciji sa naglim porastom interesovanja za vitamin D, delimično podstaknutim popularnim knjigama koje veličaju prednosti visokih doza vitamina D, možda nije iznenađujuće što je došlo do takvog povećanja broja slučajeva trovanja vitaminom D", zaključili su autori pregleda iz 2018. godine.
Vitamin D se naziva "sunčani vitamin" jer ga telo proizvodi kada smo izloženi sunčevoj svetlosti. Obično ovaj način obezbeđuje oko 90 procenata vitamina D koji je pojedincu potreban, a ostatak dolazi iz hrane koja sadrži vitamin, kao što su masna riba ili obogaćeni mlečni proizvodi.
Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum i održava funkciju imunog sistema, rast ćelija, metabolizam i neuromišićnu aktivnost. Dugotrajan nedostatak vitamina D može povećati rizik od neuroloških stanja, autoimunih bolesti, poremećaja kostiju i kardiovaskularnih bolesti.
Ali i dalje je kontroverzno da li suplementi vitamina D pomažu. Dok neke studije sugerišu da ovi suplementi mogu usporiti starenje, poboljšati kogniciju ili čak ublažiti simptome depresije, drugi naučnici dovode u pitanje njihovu efikasnost.
Pored toga, ovi suplementi nisu bez rizika. U mnogim slučajevima, trovanje vitaminom D nastaje zbog grešaka u lečenju manja istog vitamina.
Jedan zapažen slučaj koji je uključivao 80-godišnjeg muškarca, na primer, pokazao je da je pacijent svakoga dana slučajno uzimao nedeljnu dozu vitamina D, koju mu je prepisao doktor. Srećom, njegova hiperkalcemija se povukla kada je greška prepoznata.
Pročitaj još
Nisu samo starije osobe te koje moraju da budu oprezne sa dozom. Godine 2016, nacionalna zdravstvena vlast u Danskoj povukla je suplement koji je sadržao 75 puta veću količinu vitamina D od preporučene. Oko 20 dece je iskusilo toksične efekte zbog kapsula.
Ako uzimate suplement vitamina D, verovatno vam nije potrebno više od 15 mcg do 20 mcg (600 IU do 800 IU) dnevno. Osim ako vam vaš lekar to ne preporuči, izbegavajte uzimanje više od 100 mcg (4.000 IU) dnevno, što se smatra bezbednom gornjom granicom.
Lekari sa Harvarda savetuju da, ako neko ima nedostatak vitamina D, prvo počne sa hranom obogaćenom ovim vitaminom, jer je mnogo manja verovatnoća da će izazvati toksičnost.
Kao i uvek, prilikom započinjanja ili prekidanja bilo kog leka ili suplementa, najbolje je konsultovati se sa lekarom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar