Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Psihijatrijski poremećaji mogu se javiti u bilo kom životnom dobu, pa tako ni starija populacija nije izuzetak. Iako se depresivni i anksiozni poremećaji ne vezuju isključivo za starost, kod starijih osoba mogu imati drugačije simptome, dok se demencije izdvajaju kao posebna grupa poremećaja karakteristična za poznu životnu dob.
Specijalista psihijatrije i subspecijalista sudske psihijatrije sa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vladimir Knežević za 021.rs objašnjava da se shvatanje starosne granice menja kroz vreme, upravo zbog produženja životnog veka.
"Kako se produžava životni vek ljudi, tako se poslednjih nekoliko decenija pomera i ta granica kada govorimo o tome ko je starija osoba. Kada pričamo o psihijatrijskim poremećajima, oni su uglavnom isti kao i u opštoj populaciji, a to su najčešće depresivni i anksiozni poremećaji. Ono što je specifičnije za stariju životnu dob jesu organski mentalni poremećaji, odnosno različite vrste demencija", navodi dr Knežević.
Govoreći o depresiji kod starijih osoba, dr Knežević za Radio 021 ističe da se ona često ne ispoljava na isti način kao kod mlađih ljudi. Dok se kod mlađe populacije najčešće primećuju tuga i gubitak interesovanja, kod starijih simptomi mogu biti prikriveniji.
"Kod ljudi u starijoj životnoj dobi na prvom mestu nisu uvek depresivno raspoloženje i smanjenje interesovanja. Kod njih se češće primećuju smanjenje energije, nedostatak motivacije, povlačenje iz društva i socijalna izolacija", objašnjava on.
Anksioznost kod starijih
Anksiozni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih osoba oseća stalnu napetost i uznemirenost, a simptomi se mogu ispoljavati i kroz telesne tegobe. Doktor Knežević objašnjava da anksioznost sama po sebi nije bolest, već postaje problem kada počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe.
"Anksioznost je jedna vrsta slobodno lebdeće napetosti, osećaj uznemirenosti koji može da utiče na čovekove aktivnosti i život. Pored psihičkih simptoma, mogu se javiti i telesne tegobe, poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja, drhtanja ruku ili različitih bolova", kaže sagovornik 021.
Dodaje da ne postoji isti obrazac kod svih ljudi, pa se ni anksioznost kod starijih ne mora ispoljavati na identičan način.
"Ne postoje dve osobe koje imaju potpuno isto ispoljavanje anksioznosti. Kod starijih ljudi nekada postoje drugačiji načini suočavanja, pa simptomi mogu biti manje vidljivi nego kod mlađih osoba", navodi dr Knežević.
Demencija zahteva preciznu dijagnozu
Jedna od najčešćih tema kada se govori o psihijatrijskim bolestima starijeg doba jeste demencija. Iako se često povezuje sa gubitkom pamćenja, dr Knežević upozorava da postoji više različitih oblika ovog poremećaja.
"Demencija se u nekim sredinama posmatra kao neurološka, a u nekima kao psihijatrijska bolest. Mi je posmatramo kao neuropsihijatrijsku bolest, jer promene na mozgu utiču i na ponašanje i na psihičko stanje osobe", objašnjava on.
Kako navodi, Alchajmerova demencija jeste jedna od najčešćih, ali nije jedini oblik demencije. Zbog toga je važno uraditi odgovarajuću dijagnostiku kako bi se utvrdilo o kojoj vrsti poremećaja je reč.
"Ne tretira se svaka osoba koja ima probleme sa zaboravnošću na isti način. Potrebno je utvrditi o kojoj demenciji se radi kako bi se odredio odgovarajući pristup i način pomoći", kaže dr Knežević za 021.
Pročitaj još
Porodica često prva primeti promene
Promene u ponašanju starije osobe često najpre uočavaju članovi porodice. Ipak, sagovornik upozorava da se određeni simptomi ne smeju pripisivati samo godinama.
"Ne treba reći da je normalno da osoba od 70 ili 80 godina ne izlazi iz kuće, zanemaruje ličnu higijenu, nema apetit, gubi kilograme, ne spava ili je stalno tužna. To nisu stvari koje treba pripisati normalnom starenju", ističe dr Knežević.
Posebno važan pokazatelj jeste koliko promene utiču na svakodnevni život.
"Najvažnije je da procenimo koliko takvo stanje remeti funkcionisanje osobe. Ako više ne može da obavlja aktivnosti koje je ranije samostalno radila, ako ne može da vodi računa o sebi ili prestaje da izlazi i komunicira sa drugima, to je znak da treba potražiti pomoć", dodaje on.
Podrška i prevencija
Mnogi stariji ljudi izbegavaju odlazak kod psihologa ili psihijatra zbog predrasuda i straha od stigmatizacije. Zbog toga porodica ima važnu ulogu u pružanju podrške.
"Najvažnija stvar jeste podrška. Potrebno je razgovarati sa osobom i objasniti joj da traženje pomoći nije nešto zbog čega treba da se oseća loše. Ako postoji sumnja na problem, prvi korak može biti razgovor sa lekarom opšte prakse koji će dalje uputiti pacijenta", kaže dr Knežević.
Kada je reč o prevenciji, sagovornik ističe da mnogi faktori zavise od životnih navika.
"Na neke stvari možemo da utičemo, kao što su pušenje, alkohol, ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesnog zdravlja. Očuvanje fizičkog zdravlja povezano je i sa mentalnim zdravljem. Važno je održavati kontakte sa ljudima i ostati aktivan, kako fizički, tako i psihički", zaključuje dr Knežević za 021.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 1
RL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar