Psihijatrijski poremećaji mogu se javiti u bilo kom životnom dobu, pa tako ni starija populacija nije izuzetak. Iako se depresivni i anksiozni poremećaji ne vezuju isključivo za starost, kod starijih osoba mogu imati drugačije simptome, dok se demencije izdvajaju kao posebna grupa poremećaja karakteristična za poznu životnu dob.
Specijalista psihijatrije i subspecijalista sudske psihijatrije sa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vladimir Knežević za 021 objašnjava da se shvatanje starosne granice menja kroz vreme, upravo zbog produženja životnog veka.
"Kako se produžava životni vek ljudi, tako se poslednjih nekoliko decenija pomera i ta granica kada govorimo o tome ko je starija osoba. Kada pričamo o psihijatrijskim poremećajima, oni su uglavnom isti kao i u opštoj populaciji, a to su najčešće depresivni i anksiozni poremećaji. Ono što je specifičnije za stariju životnu dob jesu organski mentalni poremećaji, odnosno različite vrste demencija", navodi dr Knežević.
Govoreći o depresiji kod starijih osoba, dr Knežević za 021 ističe da se ona često ne ispoljava na isti način kao kod mlađih ljudi. Dok se kod mlađe populacije najčešće primećuju tuga i gubitak interesovanja, kod starijih simptomi mogu biti prikriveniji.
"Kod ljudi u starijoj životnoj dobi na prvom mestu nisu uvek depresivno raspoloženje i smanjenje interesovanja. Kod njih se češće primećuju smanjenje energije, nedostatak motivacije, povlačenje iz društva i socijalna izolacija", objašnjava on.
Anksioznost kod starijih
Anksiozni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih osoba oseća stalnu napetost i uznemirenost, a simptomi se mogu ispoljavati i kroz telesne tegobe. Doktor Knežević objašnjava da anksioznost sama po sebi nije bolest, već postaje problem kada počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje osobe.
"Anksioznost je jedna vrsta slobodno lebdeće napetosti, osećaj uznemirenosti koji može da utiče na čovekove aktivnosti i život. Pored psihičkih simptoma, mogu se javiti i telesne tegobe, poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja, drhtanja ruku ili različitih bolova", kaže sagovornik.
Dodaje da ne postoji isti obrazac kod svih ljudi, pa se ni anksioznost kod starijih ne mora ispoljavati na identičan način.
"Ne postoje dve osobe koje imaju potpuno isto ispoljavanje anksioznosti. Kod starijih ljudi nekada postoje drugačiji načini suočavanja, pa simptomi mogu biti manje vidljivi nego kod mlađih osoba", navodi dr Knežević.
Demencija zahteva preciznu dijagnozu
Jedna od najčešćih tema kada se govori o psihijatrijskim bolestima starijeg doba jeste demencija. Iako se često povezuje sa gubitkom pamćenja, dr Knežević upozorava da postoji više različitih oblika ovog poremećaja.
"Demencija se u nekim sredinama posmatra kao neurološka, a u nekima kao psihijatrijska bolest. Mi je posmatramo kao neuropsihijatrijsku bolest, jer promene na mozgu utiču i na ponašanje i na psihičko stanje osobe", objašnjava on.
Kako navodi, Alchajmerova demencija jeste jedna od najčešćih, ali nije jedini oblik demencije. Zbog toga je važno uraditi odgovarajuću dijagnostiku kako bi se utvrdilo o kojoj vrsti poremećaja je reč.
"Ne tretira se svaka osoba koja ima probleme sa zaboravnošću na isti način. Potrebno je utvrditi o kojoj demenciji se radi kako bi se odredio odgovarajući pristup i način pomoći", kaže dr Knežević za 021.
Porodica često prva primeti promene
Promene u ponašanju starije osobe često najpre uočavaju članovi porodice. Ipak, sagovornik upozorava da se određeni simptomi ne smeju pripisivati samo godinama.
"Ne treba reći da je normalno da osoba od 70 ili 80 godina ne izlazi iz kuće, zanemaruje ličnu higijenu, nema apetit, gubi kilograme, ne spava ili je stalno tužna. To nisu stvari koje treba pripisati normalnom starenju", ističe dr Knežević.
Foto: Pixabay(ilustracija)
Posebno važan pokazatelj jeste koliko promene utiču na svakodnevni život.
"Najvažnije je da procenimo koliko takvo stanje remeti funkcionisanje osobe. Ako više ne može da obavlja aktivnosti koje je ranije samostalno radila, ako ne može da vodi računa o sebi ili prestaje da izlazi i komunicira sa drugima, to je znak da treba potražiti pomoć", dodaje on.
Podrška i prevencija
Mnogi stariji ljudi izbegavaju odlazak kod psihologa ili psihijatra zbog predrasuda i straha od stigmatizacije. Zbog toga porodica ima važnu ulogu u pružanju podrške.
"Najvažnija stvar jeste podrška. Potrebno je razgovarati sa osobom i objasniti joj da traženje pomoći nije nešto zbog čega treba da se oseća loše. Ako postoji sumnja na problem, prvi korak može biti razgovor sa lekarom opšte prakse koji će dalje uputiti pacijenta", kaže dr Knežević.
Kada je reč o prevenciji, sagovornik ističe da mnogi faktori zavise od životnih navika.
"Na neke stvari možemo da utičemo, kao što su pušenje, alkohol, ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesnog zdravlja. Očuvanje fizičkog zdravlja povezano je i sa mentalnim zdravljem. Važno je održavati kontakte sa ljudima i ostati aktivan, kako fizički, tako i psihički", zaključuje dr Knežević.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar