Simptomi srčanog udara kod žena mogu izgledati potpuno drugačije nego kod muškaraca
Žena dolazi u hitnu službu osećajući nedostatak vazduha i preznojavanje. Oseća bol u leđima, u predelu lopatice, koji se širi niz levu ruku.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Međutim, svi nalazi su uredni i ona biva poslata kući. Sledećeg dana odlazi kod kardiologa. On zaključuje da bi njeni simptomi mogli biti povezani sa anksioznošću. Te noći doživljava srčani udar.
To je priča Barbare Kolure, ambasadorke američke Fondacije za porodične bolesti srca, ali i sudbina hiljada drugih žena širom sveta.
Iako je Kolura na kraju dobila potrebnu medicinsku pomoć, rodni jaz u kardiologiji druge žene i dalje košta života.
Čak i u bogatim državama sa razvijenim zdravstvenim sistemima, poput Australije, istraživači procenjuju da bi se do 20 odsto smrtnih ishoda od srčanog udara kod žena moglo sprečiti kada bi se rodne razlike uklonile i svi pacijenti lečili na isti način.
Međutim, to nije slučaj.
Žene mlađe od 55 godina u Sjedinjenim Američkim Državama imaju sedam puta veću verovatnoću nego muškarci da budu poslate kući iz hitne službe bez odgovarajućih pregleda srca.
Tokom postavljanja dijagnoze, samo jedna reč možda ih dovodi u opasnost: atipično.
Decenijama lekari simptome srčanog udara kod žena opisuju kao "atipične", jer se mogu razlikovati od simptoma kod muškaraca.
U stvarnosti, međutim, nema ničeg atipičnog u simptomima koji pogađaju polovinu stanovništva. Osim toga, glavni simptom je isti bez obzira na pol, piše ScienceAlert.
Najnovije opservacione studije i prospektivna istraživanja pokazala su da više od 90 odsto žena i muškaraca tokom srčanog udara oseća bol u grudima. Razlika je u tome što žene istovremeno češće imaju mučninu, otežano disanje, umor, bol u vilici ili bol između lopatica, što može otežati postavljanje dijagnoze.
Ako se određeni obrazac simptoma označi kao "atipičan", lekar može pogrešno zaključiti da su tegobe neuobičajene ili da verovatno nisu povezane sa srcem.
Međutim, korišćenje muškog tela kao standarda za dijagnostiku i lečenje može imati smrtonosne posledice.
Poznati kardiolog Stiven Nikols, direktor Viktorijanske bolnice za srce u Australiji, jedan je od mnogih lekara širom sveta koji smatraju da je izraz "atipično" zastareo i da ga treba izbaciti iz upotrebe.
"Uprkos brojnim kampanjama koje ukazuju na značaj srčanih bolesti kod žena, u društvu i dalje postoji mišljenje da su bolesti srca problem isključivo muškaraca", rekao je Nikols.
Međutim, kardiovaskularne bolesti danas su vodeći uzrok smrti žena u Sjedinjenim Američkim Državama i odnose približno isti broj ženskih života kao i muških. Uprkos tome, istraživanja pokazuju da žene sa simptomima srčanog udara, u poređenju sa muškarcima, ređe dobijaju aspirin, ređe bivaju reanimirane i ređe ih hitna pomoć sa uključenom rotacijom i sirenom prevozi u bolnicu.
Ovaj nesklad čak ima i naziv - Jentl sindrom.
Izraz je 1991. godine uvela američka kardiološkinja Bernadin Hili, inspirisana filmom sa Barbarom Strajsend.
Glavna junakinja filma prerušava se u muškarca kako bi mogla da pohađa školu i dobije isto obrazovanje kao njene muške kolege.
Više od tri decenije kasnije, kardiologija se i dalje bori da prevaziđe Jentl sindrom i model po kojem se srčani udar posmatra prvenstveno kroz simptome muškaraca. Mnoge današnje smernice za lečenje srčanog udara, uključujući preporuke za primenu aspirina, zasnovane su na starijim istraživanjima u kojima su uglavnom učestvovali muškarci.
Istovremeno, faktori rizika koji posebno pogađaju žene, poput menopauze, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i komplikacija u trudnoći, često nisu uključeni u kliničku procenu rizika od srčanog udara.
"Pred nama je još mnogo posla kako bismo smanjili učestalost srčanih bolesti i njihove posledice kod žena", rekao je Nikols.
Iako je tačno da simptomi srčanog udara kod žena mogu biti drugačiji nego kod muškaraca, postoji jedna ključna sličnost - bol u grudima.
U popularnoj kulturi bol u grudima tokom srčanog udara često se prikazuje kao izuzetno snažan i razarajući.
Međutim, kardiološkinja Mišel O'Donahju iz bolnice "Brigam end Vimens" u Bostonu i Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard kaže da je pogrešno verovati da su svi srčani udari dramatični. Zbog takvog pogrešnog shvatanja pacijenti često potcenjuju sopstvene simptome ili ih ne smatraju dovoljno ozbiljnim ako ne izgledaju onako kako ih zamišljaju.
"U stvarnosti, srčani udari su često mnogo tiši i razvijaju se postepeno, upravo zbog čega ostaju neprepoznati", rekla je O'Donahju.
Pročitaj još
Prema njenim rečima, žene bol u grudima često opisuju kao tup ili težak pritisak koji traje nekoliko minuta, a zatim prolazi.
Kao i u slučaju Barbare Kolure, žene češće doživljavaju srčani udar tokom odmora ili sna.
"Znamo da žene češće imaju manje uobičajene simptome poput mučnine, otežanog disanja i bola u vilici ili ruci - simptome koji ni pacijentima ni lekarima ne ukazuju odmah na srčani udar. Žene češće opisuju suptilnije ili raspršenije simptome, koji se mogu javljati povremeno i zbog toga ih je lakše prevideti", dodala je O'Donahju.
Istraživanja pokazuju da žene tokom srčanog udara imaju veću verovatnoću da osete bol između lopatica, mučninu ili povraćanje i otežano disanje. Upravo ti takozvani "atipični" simptomi mogu objasniti zašto se kod njih češće postavlja pogrešna dijagnoza ili bivaju poslate kući bez odgovarajuće medicinske pomoći.
Kako navodi studija iz 2020. godine, lekari dijagnostički postupak najčešće započinju prepoznavanjem obrazaca simptoma koji su im poznati. Kada se simptomi kombinuju na drugačiji način i formiraju "neuobičajen" obrazac, povećava se rizik od pogrešne dijagnoze.
Iako novije smernice priznaju ove dodatne simptome srčanog udara i postepeno napuštaju izraz "atipično", promene se odvijaju sporo i poruku je potrebno mnogo šire preneti.
Barbara Kolura dijagnozu je dobila tek prilikom treće posete lekaru, nakon što je već doživela srčani udar. Jedna od njenih arterija bila je začepljena čak 99 odsto.
Kao ambasadorka Fondacije za bolesti srca danas deli svoju priču u nadi da će pomoći da se spasu životi drugih žena.
Ako neko posumnja da doživljava srčani udar, O'Donahju savetuje da veruje svom osećaju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
0
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Jednom dozom novog leka prepolovljen loš holesterol
06.09.2026.•
0
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Pet razloga da uvrstite semenke bundeve u ishranu
06.09.2026.•
0
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Svaki treći muškarac u tridesetim već ima ovu tihu bolest, a do 70. godine gotovo svi
06.09.2026.•
2
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Komentari 1
L.G.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar