Otkriven novi organ koji se krije u lobanji
Posle vekova razvoja medicine, bilo bi razumno pretpostaviti da smo do sada otkrili sve organe u ljudskom telu.
Foto: Pixabay
Međutim, naučnici nastavljaju da pronalaze nove strukture koje neprimetno obavljaju važne funkcije, poput registrovanja bola ili proizvodnje pljuvačke.
Najnovije otkriće nalazi se u glavi. U novoj studiji objavljenoj u časopisu "Nature", biolozi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington (WashU) u Sent Luisu identifikovali su novi imunski organ unutar lobanje.
Sa tog ključnog položaja, čini se da deluje poput "bezbednosne stanice" koja pomaže u borbi protiv raka mozga u njegovim ranim fazama, piše ScienceAlert.
Za sada je ovaj organ pronađen samo kod miševa, ali istraživači kažu da postoje znaci da ga imaju i ljudi. Ako bismo uspeli da pojačamo aktivnost ovih struktura, mogli bismo da dobijemo novo oružje protiv smrtonosnih tumora mozga.
"Ova studija otkriva da je koštana srž lobanje mnogo više od običnog strukturnog okvira - u njoj se nalaze ranije nepoznati centri za imunske reakcije specifične za mozak. Otkrivanje ove lokalizovane imunske niše menja način na koji posmatramo interakciju nervnog i imunskog sistema i otvara uzbudljive nove mogućnosti za lečenje tumora mozga i drugih neuroloških bolesti", kaže Džonatan Kipnis, neuroimunolog sa WashU-a i glavni autor nove studije.
Ljudsko telo ne nadzire jedan, već dva različita imunska sistema - jedan za centralni nervni sistem, koji obuhvata mozak i kičmenu moždinu, i drugi za ostatak tela.
Dugo se smatralo da su ta dva sistema potpuno odvojena. Zapravo, imunske ćelije iz perifernog sistema mogu da izazovu različite probleme ako dospeju u mozak. Poznato je da neke doprinose neurodegenerativnim bolestima jer osetljiva tkiva nervnog sistema mogu da budu oštećena agresivnim mehanizmima odbrane koji funkcionišu u drugim delovima tela.
Međutim, sve veći broj istraživanja ukazuje na to da između ova dva sistema postoji više povezanosti nego što se ranije mislilo. U prethodnom istraživanju isti tim otkrio je sićušne kanale koji vode iz moždanog tkiva, kroz duru mater - spoljašnju zaštitnu membranu mozga - i u samu lobanju.
Ovog puta istraživači su koristili fluorescentne proteine kao markere kako bi posmatrali kretanje molekula kroz ove kanale, prateći ih od neurona do koštane srži lobanje. Na kraju su ih pratili do struktura koje su veoma ličile na germinativne centre - strukture koje se formiraju u limfnim čvorovima i funkcionišu poput centara za obuku imunskih ćelija.
U osnovi, naivne B ćelije ulaze u ove strukture, umnožavaju se u velikom broju, "naoružavaju", od drugih imunskih ćelija dobijaju informacije o konkretnim patogenima koje treba da napadnu i zatim odlaze u borbu.
U ovom slučaju, ti "centri za obuku" strateški su smešteni u blizini mozga, tako da mogu da se bore na prvoj liniji odbrane bez potrebe da se imunske ćelije dovode iz udaljenijih delova tela.
"Nikada ranije nismo videli takve strukture u zdravoj koštanoj srži. To je uzbudljivo otkriće koje ukazuje na to da složenom mozgu trebaju sopstvene specijalizovane imunske strukture koje će ga braniti", kaže Džang Hjun Park, ćelijski biolog sa WashU-a i prvi autor studije.
Istraživači su ovu ideju testirali na miševima sa gliomom, posebno agresivnim oblikom raka mozga. Menjali su aktivnost ovih limfoidnih struktura tako što su ispod kože glave nanosili hidrogel sa supstancama koje podstiču ili suzbijaju imunski odgovor.
Miševi kod kojih je funkcionisanje limfoidnih struktura u lobanji bilo poremećeno imali su mnogo agresivnije tumore i nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe.
Međutim, miševi koji su dobili kombinaciju tri proteina za jačanje imunskog odgovora pokazali su snažniju reakciju limfoidnih struktura u lobanji, efikasnije su se borili protiv raka i znatno duže preživljavali.
Pročitaj još
Naravno, rezultati dobijeni kod miševa ne moraju nužno da važe i za ljude. Međutim, istraživači navode da su folikularne T ćelije ranije otkrivene u koštanoj srži ljudske lobanje, što bi moglo da bude znak da se ove strukture kriju i u našim glavama.
Ako je tako, ovo bi jednog dana moglo značajno da unapredi način na koji se borimo protiv raka mozga. Ubrizgavanje hidrogela ispod kože glave mnogo je manje invazivno od operacije mozga radi uklanjanja tumora.
"Ovo otkriće iz temelja menja naše sadašnje razumevanje neuroimunologije. Saznanje da se mozak u odbrani oslanja na prve linije odgovora u okolnoj lobanji moglo bi da promeni način na koji razmišljamo o razvoju terapija za brojna neurološka stanja, uključujući Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, šizofreniju, dugi kovid i mnoga druga oboljenja koja imaju imunsku komponentu. Takve terapije mogle bi direktno da pristupe ovim imunskim centrima kroz lobanju, bez velikih neželjenih efekata u ostatku tela", kaže Kipnis.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
1
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
3
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Strah od zubara nije samo strah od bola: Evo zbog čega mnogi izbegavaju pregled
02.10.2026.•
0
Neki se plaše bola, drugi igle ili zvuka instrumenata, a treći strahuju od toga šta će stomatolog pronaći. Razlozi su različiti, ali jedno je zajedničko - pregled se odlaže, a strah raste.
VMA od danas ima "sajber nož": Savremeni sistem za lečenje onkoloških pacijenata
01.10.2026.•
2
Zamenik načelnika Vojno medicinske akademije (VMA) Ivan Leković rekao je danas da je od 1. oktobra građanima Srbije u toj ustanovi dostupan i "sajber nož".
Komentari 2
S56
Oliva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar