Istraživači sa Univerziteta nauke i tehnologije Huadžong u Kini analizirali su podatke 31.044 odrasle osobe starije od 40 godina, prikupljene u okviru američkog istraživanja NHANES između 1999. i 2018. godine. Podaci su sadržali informacije o tome šta su učesnici jeli i pili tokom prethodna 24 sata, ali i u koje vreme.
Kao doručak istraživači su računali prvi unos hrane ili pića sa kalorijama nakon četiri sata ujutru, dok je poslednji takav unos pre četiri ujutru smatran večerom. Podaci su zatim povezani sa evidencijom smrtnih slučajeva do kraja 2019. godine.
Tokom prosečnog perioda praćenja od 8,6 godina umrlo je 7.129 učesnika, od kojih 2.259 od kardiovaskularnih bolesti. Naučnici su u analizi uzeli u obzir brojne druge faktore, uključujući godine, pušenje, fizičku aktivnost, kvalitet ishrane, BMI, unos kalorija, prihode i postojeće bolesti.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji su doručkovali između osam i deset sati imali 10 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa onima koji su prvi obrok jeli između sedam i osam. Kod onih koji su doručkovali između 10 i 12 sati rizik je bio veći 19 odsto, a kod osoba koje su prvi obrok jele posle podneva čak 29 odsto, piše
ScienceAlert.
Kada su posmatrane samo smrti od kardiovaskularnih bolesti, osobe koje su doručkovale posle podneva imale su 46 odsto veći rizik u odnosu na one koje su doručkovale između sedam i osam. Procena je pokazala i da su pedesetogodišnjaci koji doručkuju posle podneva imali očekivani životni vek kraći za oko 2,46 godina.
Kod večere je veza bila drugačija. U poređenju sa ljudima koji su večerali između 19 i 20 sati, oni koji su jeli pre 19 sati imali su 13 odsto veći rizik od smrti, dok je kod onih koji su večerali posle ponoći rizik bio veći 27 odsto.
Ipak, istraživači naglašavaju da rezultati ne dokazuju da kasno doručkovanje uzrokuje raniju smrt. Kasniji obroci mogu biti povezani sa lošim zdravljem, nedostatkom sna, smenskim radom ili socioekonomskim okolnostima. Slično tome, ljudi koji večeraju veoma rano češće su stariji, imaju hronične bolesti i jedu manje obroka tokom dana.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste cirkadijalni ritam. Kasno unošenje hrane može da poremeti unutrašnji telesni sat i metabolizam masti i glukoze. Autori zato smatraju da vreme obroka treba posmatrati kao potencijalni pokazatelj zdravstvenog rizika, a ne kao dokaz direktne uzročno-posledične veze.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar