Koliko kalorija bi trebalo da sagorite dnevno?
Da biste odredili koliko kalorija treba da sagorite svakog dana, potrebno je da uzmete u obzir svoj način života i zdravstvene ciljeve. Upravljanje unosom i potrošnjom kalorija ključno je za održavanje ili promenu telesn
Razumevanje dnevnih potreba za kalorijama
Vaše potrebe za kalorijama zavise od pola, starosti i telesne građe. Generalno, krupnije osobe troše više kalorija za održavanje telesne težine nego sitnije osobe.
Ukupna dnevna potrošnja energije (TDEE) predstavlja ukupan broj kalorija koje telo sagori tokom jednog dana, piše Health.
TDEE obuhvata energiju potrebnu za osnovne životne funkcije, poput disanja i rada srca u mirovanju. To se naziva bazalni metabolizam (BMR) i čini oko 60 do 70 odsto dnevne potrošnje energije. Metabolizam u mirovanju (RMR) predstavlja broj kalorija koje telo sagori dok miruje.
Na bazalni metabolizam utiču brojni faktori, uključujući starost, količinu mišićne mase, trudnoću i način ishrane. Na primer, nakon 20. godine života BMR opada za jedan do dva odsto po deceniji, uglavnom zbog gubitka mišićne mase povezanog sa starenjem.
Ukupna dnevna potrošnja energije uključuje i kalorije koje telo troši tokom termogeneze, odnosno termičkog efekta hrane (TEF), kao i energiju potrošenu tokom fizičke aktivnosti.
TEF predstavlja energiju koju telo koristi za varenje i preradu hrane i pića i čini oko 10 odsto ukupne dnevne potrošnje energije. Neke namirnice zahtevaju više energije za varenje od drugih.
Proteini imaju najveći termički efekat među makronutrijentima. Njihov TEF iznosi između 20 i 30 odsto, što znači da telo za varenje proteina potroši 20 do 30 odsto kalorija koje oni sadrže. Kod ugljenih hidrata TEF iznosi pet do 10 odsto, dok kod masti svega nula do tri odsto, pa telo iz njih zadržava više kalorija.
Zbog toga ishrana bogata proteinima može doprineti većoj dnevnoj potrošnji kalorija.
Preostali deo dnevne potrošnje energije zavisi od nivoa fizičke aktivnosti, odnosno vežbanja, hodanja i drugih oblika kretanja. Osoba koja redovno trenira i obavlja fizički zahtevan posao imaće znatno veće energetske potrebe od osobe koja vodi sedelački način života.
Kako izračunati potrošnju kalorija
Ako želite da utvrdite koliko kalorija treba da sagorite dnevno kako biste smršali ili dobili na težini, najpre morate izračunati svoje dnevne potrebe za kalorijama.
Najprecizniji način određivanja metabolizma u mirovanju jeste odlazak u zdravstvenu ustanovu koja koristi direktnu ili indirektnu kalorimetriju. Direktna kalorimetrija meri količinu toplote koju telo proizvodi tokom određenog perioda, dok indirektna kalorimetrija meri potrošnju kiseonika.
Pošto većina ljudi nema pristup ovim metodama, često se koristi Miflin–Sent Džorova jednačina, koja uzima u obzir visinu, telesnu težinu i nivo aktivnosti.
Miflin-Sent Džorova jednačina
Za muškarce: Kalorije dnevno = 9,99 × telesna težina (kg) + 6,25 × visina (cm) - 4,92 × godine + 5
Za žene: Kalorije dnevno = 9,99 × telesna težina (kg) + 6,25 × visina (cm) - 4,92 × godine – 161
Dobijeni rezultat zatim se množi faktorom fizičke aktivnosti:
- Sedelački način života - × 1,2
- Malo aktivni - × 1,375 (lagano vežbanje manje od tri puta nedeljno)
- Umereno aktivni - × 1,55 (umereno vežbanje većinu dana u nedelji)
- Veoma aktivni - × 1,725 (intenzivno vežbanje svakodnevno)
- Izuzetno aktivni - × 1,9 (vrlo intenzivno vežbanje dva ili više puta dnevno)
Dobijeni rezultat predstavlja procenjenu dnevnu potrošnju kalorija. Važno je naglasiti da je reč o proceni, a ne o potpuno preciznom izračunavanju.
Kada odredite svoje dnevne potrebe za kalorijama, možete pratiti koliko ih unosite i proceniti da li jedete više ili manje nego što vam je potrebno u skladu sa zdravstvenim ciljevima.
Muškarcima je uglavnom potrebno više kalorija za održavanje telesne težine zbog veće telesne građe i veće količine mišićne mase.
Procenjuje se da je umereno aktivnim muškarcima od 19 do 60 godina potrebno između 2.400 i 2.800 kalorija dnevno, dok je ženama iste starosti potrebno između 1.800 i 2.200 kalorija.
Ženama starijim od 60 godina za održavanje telesne težine potrebno je između 1.600 i 2.200 kalorija dnevno, dok je muškarcima iste starosne grupe potrebno između 2.000 i 2.600 kalorija.
Ako želite da smršate
Ako želite da izgubite telesnu težinu, preporučuje se smanjenje unosa kalorija i povećanje njihove potrošnje kako biste stvorili kalorijski deficit. Većina zdravstvenih organizacija preporučuje gubitak od 0,45 do 0,9 kilograma nedeljno, odnosno između 1,8 i 3,6 kilograma mesečno.
Iako to možda deluje malo, istraživanja pokazuju da manje promene u unosu kalorija povećavaju šansu da se izgubljena težina dugoročno održi. Ovakav pristup takođe smanjuje neželjene posledice veoma restriktivnih dijeta, poput gubitka mišićne mase, povećanog apetita i usporavanja metabolizma.
Kalorijski deficit od oko 500 kalorija dnevno obično dovodi do gubitka približno pola kilograma nedeljno ili oko dva kilograma mesečno. To se može postići kombinacijom nešto manjeg unosa hrane i povećanja fizičke aktivnosti.
Naravno, brzina mršavljenja razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od genetike, zdravstvenog stanja i drugih faktora.
Ako želite da se ugojite ili povećate mišićnu masu
Ako želite da dobijete na težini, potrebno je da povećate unos kalorija. To može značiti dodatni obrok ili užinu svakog dana uz isti nivo fizičke aktivnosti.
Osobe koje žele da povećaju mišićnu masu, ali ne i telesnu težinu, trebalo bi da povećaju unos proteina i istovremeno praktikuju trening snage.
Praćenje dnevne aktivnosti
Nije neophodno pratiti svaku aktivnost tokom dana, ali korisno je imati okvirnu predstavu o tome koliko kalorija sagorevate vežbanjem.
Mnogi koriste uređaje poput Fitbita ili Apple Watch-a za procenu potrošnje energije. Međutim, istraživanja pokazuju da su oni prilično precizni kada mere broj koraka i srčani ritam, ali znatno manje pouzdani kada procenjuju broj sagorelih kalorija.
Praćenje broja koraka ipak je dobar pokazatelj nivoa aktivnosti. U proseku se sagori približno jedna kalorija na svakih 20 koraka, što znači da oko 8.000 koraka potroši približno 400 kalorija.
Pročitaj još
Koliko kalorija sagorevaju različite aktivnosti?
Osoba teška oko 70 kilograma za 30 minuta aktivnosti u proseku sagori:
- Vožnja bicikla brzinom manjom od 16 km/h - 145 kalorija
- Hodanje brzinom od oko 5,6 km/h - 140 kalorija
- Trčanje brzinom od oko 8 km/h - 295 kalorija
- Plivanje laganim kraulom - 255 kalorija
- Intenzivna košarka - 220 kalorija
- Ples - 165 kalorija
- Aerobik - 240 kalorija
- Lagano dizanje tegova - 110 kalorija
- Teški radovi u dvorištu (na primer cepanje drva) - 220 kalorija
Povećanje nivoa fizičke aktivnosti doprinosi izgradnji mišićne mase i smanjenju telesne masti. Veća mišićna masa povećava metabolizam u mirovanju, pa telo sagoreva više energije čak i kada ne radite ništa.
Jedno istraživanje pokazalo je da povećanje mišićne mase za jedan kilogram povećava metabolizam u mirovanju za oko 24 kalorije dnevno.
Očuvanje mišićne mase tokom starenja takođe pomaže u održavanju zdrave telesne težine i ublažava prirodno usporavanje metabolizma.
Kako sagoreti više kalorija
Ako želite da povećate potrošnju kalorija radi mršavljenja ili smanjenja telesne masti, stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih strategija:
- Budite fizički aktivniji - povećajte broj koraka ili započnite novi program vežbanja.
- Jedite više proteina - njihovo varenje troši više energije, a istovremeno pružaju duži osećaj sitosti.
- Uvedite trening snage - povećanje mišićne mase ubrzava metabolizam u mirovanju.
- Hranite se zdravo - ishrana zasnovana na celim namirnicama i manjem unosu dodatog šećera i brze hrane olakšava kontrolu kalorijskog unosa.
Ako niste sigurni koliko kalorija bi trebalo da unosite dnevno, razmislite o konsultaciji sa zdravstvenim radnikom ili registrovanim nutricionistom. Oni mogu odgovoriti na vaša pitanja i pomoći vam da napravite bezbedan i efikasan plan za mršavljenje ili postizanje drugih ciljeva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Komentari 2
Marko NS
Iu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar