Stručnjaci rangirali 400 zanimanja prema riziku od demencije - dva posla se izdvajaju

Autor: 021.rs

Život

12.07.2026.

11:30 > 10:56

Da li je moguće boljim snalaženjem u prostoru sačuvati zdravlje mozga?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Stručnjaci rangirali 400 zanimanja prema riziku od demencije - dva posla se izdvajaju

Foto: 021.rs

To je intrigantno pitanje koje je otvorila nedavna studija objavljena u časopisu "British medical journal", prema kojoj posao taksiste ili vozača hitne pomoći može da pruži određenu zaštitu od demencije.

Istraživači sa Univerziteta Harvard proučavali su radni vek i uzroke smrti miliona Amerikanaca. Nakon što su uporedili oko 400 zanimanja, utvrdili su da su taksisti i vozači hitne pomoći imali najmanju verovatnoću da umru od Alchajmerove bolesti.

Dobro snalaženje u prostoru moglo bi da vam pomogne da živite duže. Barem tako glasi teorija. Vozači autobusa, na primer, izgleda nemaju istu zaštitu, verovatno zato što uglavnom voze istim rutama.

"Naši nalazi otvaraju mogućnost da česti zadaci koji uključuju navigaciju i prostornu orijentaciju, kakve obavljaju taksisti i vozači hitne pomoći, mogu biti povezani sa određenom zaštitom od Alchajmerove bolesti", napisali su autori.

Ovo bi moglo biti veoma značajno otkriće, jer je demencija jedan od vodećih uzroka smrti. Između 2012. i 2021. godine nijedna bolest nije odnela više života u Ujedinjenom Kraljevstvu od demencije. Prema podacima organizacije Alzheimer's Research UK, samo tokom 2023. godine od nje je umrlo 75.000 Britanaca, piše Science Focus.

Kako medicina sve uspešnije leči rak, bolesti srca i druga hronična oboljenja, ljudi žive duže, ali to istovremeno povećava rizik od razvoja demencije. Da li bi, onda, trebalo da obrišemo aplikacije za navigaciju i počnemo sami da se snalazimo kako bismo živeli duže i zdravije?

Ovo nije jedini dokaz da je navigacija korisna za dugoročno zdravlje mozga. Ranija istraživanja pokazala su da obuka za londonskog taksistu menja strukturu mozga.

Londonski taksisti poznati su po tome što moraju da polože čuveni ispit "The Knowledge", izuzetno zahtevan test poznavanja ulica glavnog grada.

Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) utvrdili su da se tokom priprema za taj ispit povećava hipokampus vozača, poput mišića koji raste nakon intenzivnog vežbanja sa tegovima. Hipokampus ima ključnu ulogu u navigaciji i prostornoj orijentaciji, ali je ujedno i prvi deo mozga koji počinje da se smanjuje i propada kada se razvije Alchajmerova bolest.

"Postoje dokazi da su prostorna orijentacija i navigacija među prvim sposobnostima koje počinju da slabe. Njihovo slabljenje može čak da prethodi gubitku pamćenja", kaže Hjugo Spajers, profesor kognitivne neuronauke i rukovodilac projekta "Taxi Brains" na UCL-u.

Ako često snalaženje u prostoru povećava veličinu hipokampusa, onda bi ono moglo da stvori svojevrsnu fizičku i kognitivnu rezervu koja štiti od bolesti. To bi moglo da bude deo šire strategije očuvanja zdravlja mozga.

"Znamo da, na primer, viši nivo obrazovanja znači i veću kognitivnu rezervu. Obrazovanje, razmišljanje i posao koji zahteva sposobnosti koje Alchajmerova bolest narušava zaista deluju korisno", kaže Spajers.

Ipak, studija sa Harvarda ima jedno važno ograničenje. Iako su istraživači utvrdili da taksisti i vozači hitne pomoći ređe umiru od Alchajmerove bolesti, ustanovili su i da češće umiru mlađi. To je važno zato što je Alchajmerova bolest mnogo češća u poznijem životnom dobu. Ako ljudi u tim profesijama ne dožive godine u kojima se bolest najčešće javlja, to bi moglo da objasni deo rezultata.

"Ova studija nije reklama za zanimanje taksiste - nažalost, oni umiru ranije. Međutim, važno je da su istraživači ponovili analizu uz prilagođavanje podataka prema starosti i i dalje pronašli značajan efekat", kaže Spajers.

Treba imati u vidu i da je studija analizirala istorijske podatke o smrtnosti. Verovatno mnogi vozači obuhvaćeni istraživanjem nisu koristili GPS, kao što to danas čini većina ljudi.

"To je zanimljiv kontekst, jer bi se ovi rezultati mogli menjati kako se društvo menja", kaže Spajers.

On smatra da bi svi trebalo da unapredimo svoje sposobnosti snalaženja u prostoru, a jedan od najboljih načina za to jeste boravak u prirodi.

"Ako sagledamo sva istraživanja iz poslednjih godina, jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoj mozak jeste da odete u prirodu da trčite ili šetate. Ako možete, idite u šumu i dozvolite sebi da se malo izgubite. Nemojte se oslanjati na GPS, već sami pronađite put", kaže Spajers.

Na taj način, objašnjava on, ne samo da razmišljate prostorno, već ste i fizički aktivni i provodite vreme u prirodi - a sve su to faktori za koje je poznato da doprinose zdravom starenju.

Za dodatnu korist, savetuje da u prirodu idete sa prijateljima, jer veći broj društvenih kontakata takođe pomaže u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

demencija Alchajmerovo oboljenje

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.