Stručnjaci rangirali 400 zanimanja prema riziku od demencije - dva posla se izdvajaju
Da li je moguće boljim snalaženjem u prostoru sačuvati zdravlje mozga?
Foto: 021.rs
To je intrigantno pitanje koje je otvorila nedavna studija objavljena u časopisu "British medical journal", prema kojoj posao taksiste ili vozača hitne pomoći može da pruži određenu zaštitu od demencije.
Istraživači sa Univerziteta Harvard proučavali su radni vek i uzroke smrti miliona Amerikanaca. Nakon što su uporedili oko 400 zanimanja, utvrdili su da su taksisti i vozači hitne pomoći imali najmanju verovatnoću da umru od Alchajmerove bolesti.
Dobro snalaženje u prostoru moglo bi da vam pomogne da živite duže. Barem tako glasi teorija. Vozači autobusa, na primer, izgleda nemaju istu zaštitu, verovatno zato što uglavnom voze istim rutama.
"Naši nalazi otvaraju mogućnost da česti zadaci koji uključuju navigaciju i prostornu orijentaciju, kakve obavljaju taksisti i vozači hitne pomoći, mogu biti povezani sa određenom zaštitom od Alchajmerove bolesti", napisali su autori.
Ovo bi moglo biti veoma značajno otkriće, jer je demencija jedan od vodećih uzroka smrti. Između 2012. i 2021. godine nijedna bolest nije odnela više života u Ujedinjenom Kraljevstvu od demencije. Prema podacima organizacije Alzheimer's Research UK, samo tokom 2023. godine od nje je umrlo 75.000 Britanaca, piše Science Focus.
Kako medicina sve uspešnije leči rak, bolesti srca i druga hronična oboljenja, ljudi žive duže, ali to istovremeno povećava rizik od razvoja demencije. Da li bi, onda, trebalo da obrišemo aplikacije za navigaciju i počnemo sami da se snalazimo kako bismo živeli duže i zdravije?
Ovo nije jedini dokaz da je navigacija korisna za dugoročno zdravlje mozga. Ranija istraživanja pokazala su da obuka za londonskog taksistu menja strukturu mozga.
Londonski taksisti poznati su po tome što moraju da polože čuveni ispit "The Knowledge", izuzetno zahtevan test poznavanja ulica glavnog grada.
Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) utvrdili su da se tokom priprema za taj ispit povećava hipokampus vozača, poput mišića koji raste nakon intenzivnog vežbanja sa tegovima. Hipokampus ima ključnu ulogu u navigaciji i prostornoj orijentaciji, ali je ujedno i prvi deo mozga koji počinje da se smanjuje i propada kada se razvije Alchajmerova bolest.
"Postoje dokazi da su prostorna orijentacija i navigacija među prvim sposobnostima koje počinju da slabe. Njihovo slabljenje može čak da prethodi gubitku pamćenja", kaže Hjugo Spajers, profesor kognitivne neuronauke i rukovodilac projekta "Taxi Brains" na UCL-u.
Ako često snalaženje u prostoru povećava veličinu hipokampusa, onda bi ono moglo da stvori svojevrsnu fizičku i kognitivnu rezervu koja štiti od bolesti. To bi moglo da bude deo šire strategije očuvanja zdravlja mozga.
"Znamo da, na primer, viši nivo obrazovanja znači i veću kognitivnu rezervu. Obrazovanje, razmišljanje i posao koji zahteva sposobnosti koje Alchajmerova bolest narušava zaista deluju korisno", kaže Spajers.
Ipak, studija sa Harvarda ima jedno važno ograničenje. Iako su istraživači utvrdili da taksisti i vozači hitne pomoći ređe umiru od Alchajmerove bolesti, ustanovili su i da češće umiru mlađi. To je važno zato što je Alchajmerova bolest mnogo češća u poznijem životnom dobu. Ako ljudi u tim profesijama ne dožive godine u kojima se bolest najčešće javlja, to bi moglo da objasni deo rezultata.
"Ova studija nije reklama za zanimanje taksiste - nažalost, oni umiru ranije. Međutim, važno je da su istraživači ponovili analizu uz prilagođavanje podataka prema starosti i i dalje pronašli značajan efekat", kaže Spajers.
Pročitaj još
Treba imati u vidu i da je studija analizirala istorijske podatke o smrtnosti. Verovatno mnogi vozači obuhvaćeni istraživanjem nisu koristili GPS, kao što to danas čini većina ljudi.
"To je zanimljiv kontekst, jer bi se ovi rezultati mogli menjati kako se društvo menja", kaže Spajers.
On smatra da bi svi trebalo da unapredimo svoje sposobnosti snalaženja u prostoru, a jedan od najboljih načina za to jeste boravak u prirodi.
"Ako sagledamo sva istraživanja iz poslednjih godina, jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoj mozak jeste da odete u prirodu da trčite ili šetate. Ako možete, idite u šumu i dozvolite sebi da se malo izgubite. Nemojte se oslanjati na GPS, već sami pronađite put", kaže Spajers.
Na taj način, objašnjava on, ne samo da razmišljate prostorno, već ste i fizički aktivni i provodite vreme u prirodi - a sve su to faktori za koje je poznato da doprinose zdravom starenju.
Za dodatnu korist, savetuje da u prirodu idete sa prijateljima, jer veći broj društvenih kontakata takođe pomaže u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
2
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar