Naučnici napravili kontaktna sočiva koja sama popravljaju ogrebotine
Meka kontaktna sočiva, koja su danas najrasprostranjenija, imaju sklonost da tokom svakodnevnog rukovanja i čišćenja zadobiju veoma sitne ogrebotine.
Vremenom te mikroskopske pukotine mogu da izazovu oštećenje očiju i vida.
Ako su ogrebotine dovoljno velike da mogu da se vide, kontaktno sočivo mora da se baci, što znači dodatni trošak i više otpada. Ako nisu vidljive, postoji skriveni rizik po zdravlje osobe koja ih nosi.
Ali možda ogrebotina ne mora da znači kraj za kontaktno sočivo niti bezbednosni problem.
Hemičari Džung-Hjun Čoi i Bjong-Ki Čo sa Univerziteta Dankuk u Južnoj Koreji razvili su specijalna kontaktna sočiva koja se sama obnavljaju nakon samo jednog sata izlaganja običnoj ultraljubičastoj (UV) svetlosti, piše ScienceAlert.
U središtu ovog inovativnog hidrogelnog materijala nalazi se takozvani disulfidni umreživač - u suštini mali molekul koji sadrži vezu između dva atoma sumpora. Ono što ga čini posebnim jeste to što može da uspostavi nove veze nakon što se prethodne prekinu.
"Ovaj rad detaljno opisuje sintezu, mehaničku karakterizaciju i procenu funkcionalnosti ovog hidrogelnog sistema umreženog disulfidnim vezama i pokazuje njegovu primenu, od uzoraka hidrogela do praktičnog kalupom oblikovanog kontaktnog sočiva", pišu istraživači u časopisu "ACS Applied Polymer Materials".
Disulfidni umreživač kombinovan je sa metakrilatnim polimerom, čime su formirani dugi molekulski lanci. Kada nastane ogrebotina, fizičke veze između tih polimera pucaju, ali pod dejstvom UV svetlosti mogu ponovo da se uspostave.
Dodat je i drugi polimer kako bi hidrogel postao otporniji na ogrebotine i bakterije, nakon čega je nova mešavina za kontaktna sočiva upoređena sa kontrolnim materijalom napravljenim pomoću standardnog umreživača.
"Kod komercijalnih hidrogelnih kontaktnih sočiva površinske ogrebotine izazvane svakodnevnom upotrebom ili čišćenjem mnogo su češće od potpunih posekotina. DS-hidrogel pokazao je efikasan oporavak površinskih ogrebotina, dok kontrolni hidrogel, kojem je nedostajao disulfidni DS-umreživač, nije pokazao nikakve vidljive znake obnavljanja pod istim uslovima", pišu istraživači.
Hemijski posmatrano, UV svetlost aktivira veze između atoma sumpora oko ogrebotine, koje premošćuju oštećenje i ponovo povezuju pokidane polimere. Tim istraživača utvrdio je da je na taj način moguće obnoviti oko 90 odsto strukturne stabilnosti materijala.
Pored sposobnosti samopopravljanja, novi materijal pokazao je zadržavanje vode uporedivo sa današnjim mekim sočivima, kao i odličnu otpornost na ogrebotine. To znači da će se sočiva verovatno i ređe grebati, uz to što mogu sama da poprave nastala oštećenja.
Studija pokazuje da hemijski pristup zasnovan na sumporu može uspešno da se koristi za izradu plastike koja se sama obnavlja i štiti od oštećenja, a to otvara mogućnost da standardni UV uređaji za čišćenje, koji su već dostupni na tržištu, mogu da služe i za popravku, a ne samo za dezinfekciju.
"Kombinacija sposobnosti samopopravljanja, dugotrajne otpornosti na zaprljanje i povećane otpornosti na ogrebotine pokazuje potencijal ove hidrogelne platforme umrežene disulfidnim vezama za razvoj naredne generacije funkcionalnih kontaktnih sočiva. Sveukupno, strategija dizajna materijala predstavljena u ovom radu pruža obećavajući put ka dugotrajnim, izdržljivim i visokoučinkovitim oftalmološkim uređajima zasnovanim na hidrogelu", pišu istraživači.
Pročitaj još
Iako je ovakva sposobnost samopopravljanja već ranije demonstrirana, do sada je zahtevala temperature znatno više od sobne. Mogućnost da se popravka pokrene pomoću obične opreme koja može da se koristi kod kuće predstavlja značajan napredak ove tehnologije.
Zamislite da izgreban par kontaktnih sočiva stavite u kutijicu koja ih istovremeno čisti i popravlja, a da za samo sat vremena budu gotovo kao nova.
Ipak, pre nego što ova sočiva postanu komercijalno dostupna, potrebno je obaviti još mnogo istraživanja, uključujući dodatna ispitivanja bezbednosti – što je i očekivano za sve što se stavlja u oko - ali uskoro bismo mogli da dobijemo kontaktna sočiva koja su znatno izdržljivija i dugotrajnija.
"Tokom nošenja kontaktnih sočiva, mikroskopske ogrebotine nastale treptanjem ili rutinskim čišćenjem mogu da rasipaju svetlost i izazovu odsjaj, a istovremeno stvaraju mesta na kojima se mogu zadržavati proteini ili mikroorganizmi, što na kraju narušava zdravlje oka. Pored toga, površine koje su postale hrapave usled ogrebotina i mikropukotina olakšavaju prijanjanje i nakupljanje proteina, povećavajući nelagodnost prilikom nošenja i rizik od infekcije", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "ACS Applied Polymer Materials".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar