Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Posebno su ugrožena deca, stariji građani i hronični bolesnici, a najvažniji saveti, kako bi se izbegli dehidratacija, sunčanica i toplotni udar, jesu redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog izlaganja suncu i boravak u rashlađenim prostorijama.
"Visoka temperatura izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska, što predstavlja veliko opterećenje za srce i može dovesti do gubitka svesti", rekao je za Tanjug dr Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja "Zvezdara".
Toplotni udar je stanje opasno po život koje nastaje kada organizam izgubi sposobnost hlađenja, a telesna temperatura naglo poraste, objasnio je dr Dimitrijević.
On je dodao da sunčanica nastaje usled direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu i najčešće je praćena jakom glavoboljom, mučninom i vrtoglavicom.
"Sunčanica nastaje zbog direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićenu glavu, dok toplotni udar nastaje usled pregrevanja celog organizma zbog visoke temperature i vlage, čak i bez direktnog izlaganja suncu", rekao je dr Dimitrijević.
On je upozorio da direktno sunčevo zračenje na nezaštićenu glavu i potiljak predstavlja glavni uzrok nastanka sunčanice kada dolazi do širenja krvnih sudova u mozgu i blagog otoka moždanih opni.
"Sunčanicu najčešće prate jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, zujanje u ušima i povišena telesna temperatura. Nastaje isključivo na otvorenom, pod direktnim dejstvom sunčevih zraka", rekao je dr Dimitrijević.
Za razliku od sunčanice, navodi dr Dimitrijević, toplotni udar nastaje usled ekstremno visoke temperature i vlažnosti vazduha kada organizam više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem.
"Kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja sistema za regulaciju telesne temperature, prestanka znojenja i porasta telesne temperature iznad 40 stepeni Celzijusa", rekao je dr Dimitrijević.
Kako je objasnio, toplotni udar se prepoznaje po crvenoj, toploj i suvoj koži, ubrzanom pulsu, konfuziji, grčevima mišića i mogućem gubitku svesti.
Može nastati na suncu, ali i u pregrejanim zatvorenim prostorima, poput automobila, fabrika, pekara ili stanova bez klimatizacije, i, napominje dr Dimitrijević, predstavlja hitno medicinsko stanje.
"Deca, starije osobe i hronični bolesnici spadaju u najugroženije grupe tokom toplotnog talasa", istakao je dr Dimitrijević.
Deca se zagrevaju tri do pet puta brže od odraslih zbog nerazvijenog sistema za regulaciju telesne temperature.
"Ona proizvode manje znoja, pa se teže prirodno rashlađuju", rekao je dr Dimitrijević.
On je ukazao na to da deca često ne prepoznaju osećaj žeđi ili ga ignorišu tokom igre, zbog čega brzo mogu da dehidriraju.
"Dete nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko, jer temperatura u vozilu veoma brzo dostiže životno ugrožavajuće vrednosti", upozorio je dr Dimitrijević.
Starije osobe imaju oslabljen osećaj žeđi i često dehidriraju, a da toga nisu svesne. Kod starijih osoba srce teže obezbeđuje hlađenje organizma, pa pad krvnog pritiska na visokim temperaturama povećava rizik od šloga i infarkta.
"Diuretici i lekovi za regulaciju krvnog pritiska mogu dodatno povećati gubitak tečnosti i poremetiti cirkulaciju tokom velikih vrućina", rekao je dr Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, i hronične bolesti predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika tokom toplotnih talasa jer visoka temperatura dodatno opterećuje srce, pluća i metabolizam.
"Kod kardiovaskularnih pacijenata visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što kod osoba koje koriste terapiju za hipertenziju može izazvati kolaps ili nesvesticu", rekao je dr Dimitrijević.
Pojačano znojenje dovodi do zgušnjavanja krvi i povećava rizik od nastanka tromba, infarkta miokarda i moždanog udara. Srce tokom velikih vrućina radi ubrzano kako bi rashladilo organizam, što dodatno opterećuje već oslabljeni srčani mišić, naveo je dr Dimitrijević.
"Kod dijabetičara visoke temperature ubrzavaju gubitak tečnosti i mogu dovesti do porasta nivoa glukoze u krvi. Dijabetes može oštetiti znojne žlezde, zbog čega se organizam teže rashlađuje i lakše dolazi do pregrevanja", naglasio je dr Dimitrijević i dodao da insulin gubi efikasnost ako je izložen visokoj temperaturi i zato ga treba čuvati u skladu sa preporukama proizvođača.
Kada je reč o respiratornim bolesnicima vreo, suv i zagađen vazduh dodatno iritira disajne puteve i otežava disanje osobama koje boluju od astme ili HOBP-a.
"Nagli prelazak iz klimatizovanog prostora na veoma topao vazduh može izazvati bronhospazam i napad gušenja", rekao je dr Dimitrijević.
Vodu treba piti redovno, čak i pre nego što se javi osećaj žeđi, savetuje lekar i dodaje da se tokom vrelih dana preporučuje unos od dva do tri litra tečnosti, prvenstveno vode, limunade i blagih biljnih čajeva.
"Gazirana pića, alkohol i kofein treba izbegavati jer podstiču gubitak tečnosti i doprinose dehidraciji. Boravak na direktnom suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova", savetuje dr Dimitrijević.
Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Preporučuje se nošenje lagane, komotne odeće svetlih boja od prirodnih materijala, uz obaveznu zaštitu glave i očiju.
"Razlika između spoljašnje temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od sedam do 10 stepeni. Prostorije treba provetravati noću i rano ujutru, dok tokom dana treba spustiti roletne i navući zavese kako bi se sprečilo zagrevanje prostora", kaže dr Dimitrijević.
Pročitaj još
Preporučuje se tuširanje mlakom vodom više puta dnevno jer veoma hladna voda može izazvati sužavanje krvnih sudova i otežati rashlađivanje organizma, istakao je dr Dimitrijević.
"Tokom velikih vrućina treba birati lagane obroke i izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu. Voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao i supe i lagane čorbe, doprinose nadoknadi tečnosti, minerala i elektrolita", rekao je dr Dimitrijević.
Saveti za osobe sa hroničnim bolestima je da terapiju nikada ne treba menjati niti prekidati bez konsultacije sa lekarom. Dr Dimitrijević kaže da tokom vrelih dana krvni pritisak i puls treba kontrolisati češće nego uobičajeno.
"Ukoliko je krvni pritisak tokom velikih vrućina stalno niži nego inače, potrebno je obratiti se izabranom lekaru radi eventualne korekcije terapije. Lekove treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni ili prema uputstvu proizvođača", naveo je dr Dimitrijević.
Osobe sa kardiovaskularnim bolestima treba da izbegavaju fizičke napore jer visoke temperature povećavaju rizik od tromboze, infarkta i moždanog udara, upozorio je dr Dimitrijević.
"Osobe sa dijabetesom treba češće da kontrolišu nivo šećera u krvi jer dehidracija i visoke temperature mogu značajno uticati na regulaciju glikemije", ukazao je dr Dimitrijević.
Njegov savet je da osobe koje boluju od astme ili HOBP-a treba da borave u klimatizovanom prostoru i izlaze napolje samo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
Kako je istakao dr Dimitrijević, i tokom vrelih dana oni koji imaju neku od bubrežnih bolesti trebalo bi da se strogo pridržavaju preporučene količine unosa tečnosti koju je odredio njihov lekar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stručnjak za imunizaciju: Uvođenje tri zasebne MMR vakcine u Americi nije medicinski osnovano
18.08.2026.•
2
Savetnik za vakcine i imunizaciju dr Dragoslav Popović tvrdi da je uvođenje MMR vakcine na tri pojedinačne u Americi neosnovano i da može izazvati nove komplikacije.
U Srbiji šestoro obolelih od groznice Zapadnog Nila
17.08.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna rеgistrоvаnо šеst obolelih od grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Telo nije šablon: Nova tehnologija za oblikovanje tela od sada dostupna i u Novom Sadu
17.08.2026.•
0
Telo nije šablon, pa ne bi trebalo da bude ni tretman. Time to Shine u Novom Sadu donosi individualno prilagođene neinvazivne tretmane za oblikovanje tela i zatezanje kože, bez igala, modrica i oporavka.
Dve grupe lekova na recept od danas jeftinije
17.08.2026.•
5
U okviru paketa mera pomoći građanima od danas, 17. avgusta biće jeftiniji lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi i za srčane slabosti.
VMA uvodi minimalno invazivnu anesteziju u operacije karcinoma pluća
16.08.2026.•
0
Pacijentkinji sa karcinomom pluća na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) Beogradu je, prvi put u Srbiji, urađena onkološki adekvatna resekcija uz primenu minimalno invazivne anestezije.
Trgovina mumijama na internetu može da bude opasna
16.08.2026.•
0
Trgovina mumificiranim ljudskim ostacima preko interneta mogla bi da predstavlja ozbiljan, a ipak nedovoljno procenjen rizik po javno zdravlje zbog mogućeg prisustva toksičnih materija i mikroorganizama.
Teške mentalne i fizičke bolesti mogu da skrate očekivani životni vek i do 20 godina
16.08.2026.•
0
Očekivani životni vek osoba kojima je dijagnostikovano teško mentalno oboljenje poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja može biti skraćen i do 20 godina u poređenju sa opštom populacijom.
Naučnici uzgajaju organoide od ljudskih ćelija
16.08.2026.•
0
Istraživački centar u Kembridžu će, prema projektu koji je vredan 20 miliona funti (23,4 miliona evra), uzgajati minijaturne ljudske organe za testiranje lekova.
"Mitelšmerc" - simptom koji pogađa milione žena svakog meseca
16.08.2026.•
0
Većina žena dobro poznaje menstrualne grčeve.
Više od 530 ljudi u Španiji tražilo pomoć lekara nakon pomračenja Sunca
16.08.2026.•
1
Više od 530 ljudi širom Španije zatražilo je medicinsku pomoć nakon potpunog pomračenja Sunca u sredu, a većina slučajeva odnosila se na blaže očne tegobe, vrtoglavicu, manje povrede i posledice izloženosti vrućini.
Nemačka zabranjuje alkohol mlađima od 16 godina
16.08.2026.•
1
Vlada Nemačke odobrila je ukidanje izuzetka koji deci od 14 i 15 godina omogućava da uz prisustvo roditelja ili staratelja konzumiraju određena alkoholna pića.
Kineski lekari uz pomoć robota izveli složenu operaciju srca
15.08.2026.•
1
Kineski lekari nedavno su u provinciji Fuđijan izveli složenu operaciju srca uz pomoć robota hirurga, kojim je profesor Vang Jan upravljao sa konzole izvan operacione sale.
Kod komarca u Beogradu otkriven virus Zapadnog Nila
13.08.2026.•
2
Kod jednog komarca ulovljenog na teritoriji beogradske opštine Čukarica, detektovano je prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila.
Epidemija ebole u Kongu na putu da postane najsmrtonosnija do sada
13.08.2026.•
0
Trenutna epidemija Ebole u Kongu je na putu da postane najsmrtonosnija u istoriji praćenja ove bolesti, nakon što je među 28.000 zabeleženih slučajeva odnela 11.000 ljudskih žrtava.
Umor posle godišnjeg odmora: Da li promena ritma i ishrane može imati veze sa jodom?
13.08.2026.•
0
Vratili ste se sa odmora, a umesto da se osećate odmorno, teško ustajete, pospani ste i teže se koncentrišete.
Jedan šećer možda pomaže ćelijama raka da se odvoje i šire
11.08.2026.•
4
Hemoterapija je osmišljena da uništi ćelije raka, ali neke od njih ipak prežive tako što ulaze u stanje poznato kao ćelijsko starenje ili senescencija.
Uprava za hranu i lekove SAD predlaže novu proveru aditiva i sastojaka u hrani
10.08.2026.•
0
Uprava za hranu i lekove SAD (FDA) predložila je danas promenu pravila prema kojoj bi proizvođači hrane morali da obaveste FDA pre nego što uvedu nove sastojke i aditive u svoje proizvode.
Paraziti koji možda baš sada žive u vašem telu
09.08.2026.•
0
Vaše telo je stanište. Toplo je, vlažno, puno hranljivih materija i upravo su to uslovi koji svako okruženje čine privlačnim za naseljavanje. A staništa često postaju dom parazitima.
Nova studija: Manji unos proteina mogao bi da doprinese zdravijem starenju
09.08.2026.•
0
Manji unos proteina mogao bi biti ključ za duži i zdraviji život, pokazuje novo istraživanje koje dovodi u pitanje jedno od najrasprostranjenijih uverenja o zdravoj ishrani.
Mikroplastika se nalazi i u našim arterijama
09.08.2026.•
2
Pošto se mikroplastika sve češće pronalazi u različitim delovima ljudskog tela, uključujući kosti i mozak, pitanje više nije da li dospeva u naš organizam, već koliko je taj problem ozbiljan.
Šta se dešava sa mozgom kada ne unosite dovoljno masti?
09.08.2026.•
1
Masti u ishrani dugo su imale lošu reputaciju.
Komentari 2
Stanislav
Pijace i prodavnice rade od 8, banke i firme od 9, uvece ista prica, kada iole moze da se izadje i obavi kupovina vec je sve zatvoreno! Kaze komsinica iz piljare da preko dana jedva neko i da udje. Ljudi, ovo je vanredna situacija, treba se prilagodjavati, menjati nesto u skladu sa tim, uvesti drugacije radno vreme! Zamislite gradjevince, kuvare, pekare.. lako je biti pametan iz rashladjene prostorije. Svi mi znamo sta treba a sta ne, mislim to i zidovi znaju. Objasnite vi ljudima kako to sto znaju da sprovedu u delu?
Opcije su mi ili da odem na posao sabajle pa da se ne vracam kuci dok se ne smrkne ili da batalim posao. A drzavi se jb. 'Srecan rad' i slicno, mani me keve ti...
Ode zdravlje i život
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar