Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Foto: Pixabay
Posebno su ugrožena deca, stariji građani i hronični bolesnici, a najvažniji saveti, kako bi se izbegli dehidratacija, sunčanica i toplotni udar, jesu redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog izlaganja suncu i boravak u rashlađenim prostorijama.
"Visoka temperatura izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska, što predstavlja veliko opterećenje za srce i može dovesti do gubitka svesti", rekao je za Tanjug dr Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja "Zvezdara".
Toplotni udar je stanje opasno po život koje nastaje kada organizam izgubi sposobnost hlađenja, a telesna temperatura naglo poraste, objasnio je dr Dimitrijević.
On je dodao da sunčanica nastaje usled direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu i najčešće je praćena jakom glavoboljom, mučninom i vrtoglavicom.
"Sunčanica nastaje zbog direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićenu glavu, dok toplotni udar nastaje usled pregrevanja celog organizma zbog visoke temperature i vlage, čak i bez direktnog izlaganja suncu", rekao je dr Dimitrijević.
On je upozorio da direktno sunčevo zračenje na nezaštićenu glavu i potiljak predstavlja glavni uzrok nastanka sunčanice kada dolazi do širenja krvnih sudova u mozgu i blagog otoka moždanih opni.
"Sunčanicu najčešće prate jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, zujanje u ušima i povišena telesna temperatura. Nastaje isključivo na otvorenom, pod direktnim dejstvom sunčevih zraka", rekao je dr Dimitrijević.
Za razliku od sunčanice, navodi dr Dimitrijević, toplotni udar nastaje usled ekstremno visoke temperature i vlažnosti vazduha kada organizam više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem.
"Kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja sistema za regulaciju telesne temperature, prestanka znojenja i porasta telesne temperature iznad 40 stepeni Celzijusa", rekao je dr Dimitrijević.
Kako je objasnio, toplotni udar se prepoznaje po crvenoj, toploj i suvoj koži, ubrzanom pulsu, konfuziji, grčevima mišića i mogućem gubitku svesti.
Može nastati na suncu, ali i u pregrejanim zatvorenim prostorima, poput automobila, fabrika, pekara ili stanova bez klimatizacije, i, napominje dr Dimitrijević, predstavlja hitno medicinsko stanje.
"Deca, starije osobe i hronični bolesnici spadaju u najugroženije grupe tokom toplotnog talasa", istakao je dr Dimitrijević.
Deca se zagrevaju tri do pet puta brže od odraslih zbog nerazvijenog sistema za regulaciju telesne temperature.
"Ona proizvode manje znoja, pa se teže prirodno rashlađuju", rekao je dr Dimitrijević.
On je ukazao na to da deca često ne prepoznaju osećaj žeđi ili ga ignorišu tokom igre, zbog čega brzo mogu da dehidriraju.
"Dete nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko, jer temperatura u vozilu veoma brzo dostiže životno ugrožavajuće vrednosti", upozorio je dr Dimitrijević.
Starije osobe imaju oslabljen osećaj žeđi i često dehidriraju, a da toga nisu svesne. Kod starijih osoba srce teže obezbeđuje hlađenje organizma, pa pad krvnog pritiska na visokim temperaturama povećava rizik od šloga i infarkta.
"Diuretici i lekovi za regulaciju krvnog pritiska mogu dodatno povećati gubitak tečnosti i poremetiti cirkulaciju tokom velikih vrućina", rekao je dr Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, i hronične bolesti predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika tokom toplotnih talasa jer visoka temperatura dodatno opterećuje srce, pluća i metabolizam.
"Kod kardiovaskularnih pacijenata visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što kod osoba koje koriste terapiju za hipertenziju može izazvati kolaps ili nesvesticu", rekao je dr Dimitrijević.
Pojačano znojenje dovodi do zgušnjavanja krvi i povećava rizik od nastanka tromba, infarkta miokarda i moždanog udara. Srce tokom velikih vrućina radi ubrzano kako bi rashladilo organizam, što dodatno opterećuje već oslabljeni srčani mišić, naveo je dr Dimitrijević.
"Kod dijabetičara visoke temperature ubrzavaju gubitak tečnosti i mogu dovesti do porasta nivoa glukoze u krvi. Dijabetes može oštetiti znojne žlezde, zbog čega se organizam teže rashlađuje i lakše dolazi do pregrevanja", naglasio je dr Dimitrijević i dodao da insulin gubi efikasnost ako je izložen visokoj temperaturi i zato ga treba čuvati u skladu sa preporukama proizvođača.
Kada je reč o respiratornim bolesnicima vreo, suv i zagađen vazduh dodatno iritira disajne puteve i otežava disanje osobama koje boluju od astme ili HOBP-a.
"Nagli prelazak iz klimatizovanog prostora na veoma topao vazduh može izazvati bronhospazam i napad gušenja", rekao je dr Dimitrijević.
Vodu treba piti redovno, čak i pre nego što se javi osećaj žeđi, savetuje lekar i dodaje da se tokom vrelih dana preporučuje unos od dva do tri litra tečnosti, prvenstveno vode, limunade i blagih biljnih čajeva.
"Gazirana pića, alkohol i kofein treba izbegavati jer podstiču gubitak tečnosti i doprinose dehidraciji. Boravak na direktnom suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova", savetuje dr Dimitrijević.
Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Preporučuje se nošenje lagane, komotne odeće svetlih boja od prirodnih materijala, uz obaveznu zaštitu glave i očiju.
"Razlika između spoljašnje temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od sedam do 10 stepeni. Prostorije treba provetravati noću i rano ujutru, dok tokom dana treba spustiti roletne i navući zavese kako bi se sprečilo zagrevanje prostora", kaže dr Dimitrijević.
Pročitaj još
Preporučuje se tuširanje mlakom vodom više puta dnevno jer veoma hladna voda može izazvati sužavanje krvnih sudova i otežati rashlađivanje organizma, istakao je dr Dimitrijević.
"Tokom velikih vrućina treba birati lagane obroke i izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu. Voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao i supe i lagane čorbe, doprinose nadoknadi tečnosti, minerala i elektrolita", rekao je dr Dimitrijević.
Saveti za osobe sa hroničnim bolestima je da terapiju nikada ne treba menjati niti prekidati bez konsultacije sa lekarom. Dr Dimitrijević kaže da tokom vrelih dana krvni pritisak i puls treba kontrolisati češće nego uobičajeno.
"Ukoliko je krvni pritisak tokom velikih vrućina stalno niži nego inače, potrebno je obratiti se izabranom lekaru radi eventualne korekcije terapije. Lekove treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni ili prema uputstvu proizvođača", naveo je dr Dimitrijević.
Osobe sa kardiovaskularnim bolestima treba da izbegavaju fizičke napore jer visoke temperature povećavaju rizik od tromboze, infarkta i moždanog udara, upozorio je dr Dimitrijević.
"Osobe sa dijabetesom treba češće da kontrolišu nivo šećera u krvi jer dehidracija i visoke temperature mogu značajno uticati na regulaciju glikemije", ukazao je dr Dimitrijević.
Njegov savet je da osobe koje boluju od astme ili HOBP-a treba da borave u klimatizovanom prostoru i izlaze napolje samo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
Kako je istakao dr Dimitrijević, i tokom vrelih dana oni koji imaju neku od bubrežnih bolesti trebalo bi da se strogo pridržavaju preporučene količine unosa tečnosti koju je odredio njihov lekar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
3
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
4
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
"Džonson i Džonson" nudi 5,5 milijardi kako bi se rešio optužbi da njegov bebi puder izaziva rak jajnika
28.07.2026.•
1
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Pilipović: Srbija u evropskom vrhu po smrtnosti od melanoma - za to kriv i loš zdravstveni sistem
28.07.2026.•
3
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Crna Gora uvodi dva dana plaćenog "menstrualnog odsustva" mesečno
27.07.2026.•
4
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
SZO: Posledica po zdravlje ima i daleko od mesta požara
26.07.2026.•
0
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije u avgustu na lečenju vakcinom protiv raka u Rusiji
26.07.2026.•
1
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Deset promena na jeziku koje nikada ne bi trebalo da ignorišete
26.07.2026.•
0
Verovatno ne provodite mnogo vremena gledajući svoj jezik, ali lekari kažu da on može da otkrije iznenađujuće mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar