Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Posebno su ugrožena deca, stariji građani i hronični bolesnici, a najvažniji saveti, kako bi se izbegli dehidratacija, sunčanica i toplotni udar, jesu redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog izlaganja suncu i boravak u rashlađenim prostorijama.
"Visoka temperatura izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska, što predstavlja veliko opterećenje za srce i može dovesti do gubitka svesti", rekao je za Tanjug dr Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja "Zvezdara".
Toplotni udar je stanje opasno po život koje nastaje kada organizam izgubi sposobnost hlađenja, a telesna temperatura naglo poraste, objasnio je dr Dimitrijević.
On je dodao da sunčanica nastaje usled direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu i najčešće je praćena jakom glavoboljom, mučninom i vrtoglavicom.
"Sunčanica nastaje zbog direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićenu glavu, dok toplotni udar nastaje usled pregrevanja celog organizma zbog visoke temperature i vlage, čak i bez direktnog izlaganja suncu", rekao je dr Dimitrijević.
On je upozorio da direktno sunčevo zračenje na nezaštićenu glavu i potiljak predstavlja glavni uzrok nastanka sunčanice kada dolazi do širenja krvnih sudova u mozgu i blagog otoka moždanih opni.
"Sunčanicu najčešće prate jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, zujanje u ušima i povišena telesna temperatura. Nastaje isključivo na otvorenom, pod direktnim dejstvom sunčevih zraka", rekao je dr Dimitrijević.
Za razliku od sunčanice, navodi dr Dimitrijević, toplotni udar nastaje usled ekstremno visoke temperature i vlažnosti vazduha kada organizam više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem.
"Kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja sistema za regulaciju telesne temperature, prestanka znojenja i porasta telesne temperature iznad 40 stepeni Celzijusa", rekao je dr Dimitrijević.
Kako je objasnio, toplotni udar se prepoznaje po crvenoj, toploj i suvoj koži, ubrzanom pulsu, konfuziji, grčevima mišića i mogućem gubitku svesti.
Može nastati na suncu, ali i u pregrejanim zatvorenim prostorima, poput automobila, fabrika, pekara ili stanova bez klimatizacije, i, napominje dr Dimitrijević, predstavlja hitno medicinsko stanje.
"Deca, starije osobe i hronični bolesnici spadaju u najugroženije grupe tokom toplotnog talasa", istakao je dr Dimitrijević.
Deca se zagrevaju tri do pet puta brže od odraslih zbog nerazvijenog sistema za regulaciju telesne temperature.
"Ona proizvode manje znoja, pa se teže prirodno rashlađuju", rekao je dr Dimitrijević.
On je ukazao na to da deca često ne prepoznaju osećaj žeđi ili ga ignorišu tokom igre, zbog čega brzo mogu da dehidriraju.
"Dete nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko, jer temperatura u vozilu veoma brzo dostiže životno ugrožavajuće vrednosti", upozorio je dr Dimitrijević.
Starije osobe imaju oslabljen osećaj žeđi i često dehidriraju, a da toga nisu svesne. Kod starijih osoba srce teže obezbeđuje hlađenje organizma, pa pad krvnog pritiska na visokim temperaturama povećava rizik od šloga i infarkta.
"Diuretici i lekovi za regulaciju krvnog pritiska mogu dodatno povećati gubitak tečnosti i poremetiti cirkulaciju tokom velikih vrućina", rekao je dr Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, i hronične bolesti predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika tokom toplotnih talasa jer visoka temperatura dodatno opterećuje srce, pluća i metabolizam.
"Kod kardiovaskularnih pacijenata visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što kod osoba koje koriste terapiju za hipertenziju može izazvati kolaps ili nesvesticu", rekao je dr Dimitrijević.
Pojačano znojenje dovodi do zgušnjavanja krvi i povećava rizik od nastanka tromba, infarkta miokarda i moždanog udara. Srce tokom velikih vrućina radi ubrzano kako bi rashladilo organizam, što dodatno opterećuje već oslabljeni srčani mišić, naveo je dr Dimitrijević.
"Kod dijabetičara visoke temperature ubrzavaju gubitak tečnosti i mogu dovesti do porasta nivoa glukoze u krvi. Dijabetes može oštetiti znojne žlezde, zbog čega se organizam teže rashlađuje i lakše dolazi do pregrevanja", naglasio je dr Dimitrijević i dodao da insulin gubi efikasnost ako je izložen visokoj temperaturi i zato ga treba čuvati u skladu sa preporukama proizvođača.
Kada je reč o respiratornim bolesnicima vreo, suv i zagađen vazduh dodatno iritira disajne puteve i otežava disanje osobama koje boluju od astme ili HOBP-a.
"Nagli prelazak iz klimatizovanog prostora na veoma topao vazduh može izazvati bronhospazam i napad gušenja", rekao je dr Dimitrijević.
Vodu treba piti redovno, čak i pre nego što se javi osećaj žeđi, savetuje lekar i dodaje da se tokom vrelih dana preporučuje unos od dva do tri litra tečnosti, prvenstveno vode, limunade i blagih biljnih čajeva.
"Gazirana pića, alkohol i kofein treba izbegavati jer podstiču gubitak tečnosti i doprinose dehidraciji. Boravak na direktnom suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova", savetuje dr Dimitrijević.
Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Preporučuje se nošenje lagane, komotne odeće svetlih boja od prirodnih materijala, uz obaveznu zaštitu glave i očiju.
"Razlika između spoljašnje temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od sedam do 10 stepeni. Prostorije treba provetravati noću i rano ujutru, dok tokom dana treba spustiti roletne i navući zavese kako bi se sprečilo zagrevanje prostora", kaže dr Dimitrijević.
Pročitaj još
Preporučuje se tuširanje mlakom vodom više puta dnevno jer veoma hladna voda može izazvati sužavanje krvnih sudova i otežati rashlađivanje organizma, istakao je dr Dimitrijević.
"Tokom velikih vrućina treba birati lagane obroke i izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu. Voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao i supe i lagane čorbe, doprinose nadoknadi tečnosti, minerala i elektrolita", rekao je dr Dimitrijević.
Saveti za osobe sa hroničnim bolestima je da terapiju nikada ne treba menjati niti prekidati bez konsultacije sa lekarom. Dr Dimitrijević kaže da tokom vrelih dana krvni pritisak i puls treba kontrolisati češće nego uobičajeno.
"Ukoliko je krvni pritisak tokom velikih vrućina stalno niži nego inače, potrebno je obratiti se izabranom lekaru radi eventualne korekcije terapije. Lekove treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni ili prema uputstvu proizvođača", naveo je dr Dimitrijević.
Osobe sa kardiovaskularnim bolestima treba da izbegavaju fizičke napore jer visoke temperature povećavaju rizik od tromboze, infarkta i moždanog udara, upozorio je dr Dimitrijević.
"Osobe sa dijabetesom treba češće da kontrolišu nivo šećera u krvi jer dehidracija i visoke temperature mogu značajno uticati na regulaciju glikemije", ukazao je dr Dimitrijević.
Njegov savet je da osobe koje boluju od astme ili HOBP-a treba da borave u klimatizovanom prostoru i izlaze napolje samo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
Kako je istakao dr Dimitrijević, i tokom vrelih dana oni koji imaju neku od bubrežnih bolesti trebalo bi da se strogo pridržavaju preporučene količine unosa tečnosti koju je odredio njihov lekar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Komentari 2
Stanislav
Pijace i prodavnice rade od 8, banke i firme od 9, uvece ista prica, kada iole moze da se izadje i obavi kupovina vec je sve zatvoreno! Kaze komsinica iz piljare da preko dana jedva neko i da udje. Ljudi, ovo je vanredna situacija, treba se prilagodjavati, menjati nesto u skladu sa tim, uvesti drugacije radno vreme! Zamislite gradjevince, kuvare, pekare.. lako je biti pametan iz rashladjene prostorije. Svi mi znamo sta treba a sta ne, mislim to i zidovi znaju. Objasnite vi ljudima kako to sto znaju da sprovedu u delu?
Opcije su mi ili da odem na posao sabajle pa da se ne vracam kuci dok se ne smrkne ili da batalim posao. A drzavi se jb. 'Srecan rad' i slicno, mani me keve ti...
Ode zdravlje i život
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar