Šta se dešava sa mozgom kada ne unosite dovoljno masti?

Autor: 021.rs

Život

09.08.2026.

07:50 > 15:16

Masti u ishrani dugo su imale lošu reputaciju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Od popularnih dijeta sa malo masti devedesetih godina do višedecenijskih preporuka da se njihov unos što više smanji, mnogi su usvojili uverenje da je manje masti uvek bolje.

Međutim, mozak, koji je sa oko 60 odsto masti najmasniji organ u telu, zavisi od njih u gotovo svemu - od izgradnje ćelija do prenosa nervnih signala. I dok preteran unos masti može biti štetan, njihov premali unos može biti podjednako loš za mozak.

Ipak, nisu sve masti iste, naročito kada je reč o zdravlju mozga.

Mozgu su potrebne određene vrste masti (nezasićene masti), dok druge (zasićene i trans masti) treba unositi u ograničenim količinama. Najnovije američke smernice za ishranu preporučuju da od 20 do 35 odsto dnevnih kalorija potiče iz masti, što odgovara unosu od 44 do 78 grama dnevno kod ishrane od 2.000 kalorija, piše Eating Well.

Većina tih masti trebalo bi da potiče iz nezasićenih i esencijalnih masnih kiselina, poput omega-3.

Može smanjiti koncentraciju

Masti nisu samo gorivo za mozak - one su i njegov građevinski materijal. Kada ih nema dovoljno, koncentracija i mentalna oštrina mogu da oslabe, jer masne kiseline u membranama moždanih ćelija direktno utiču na to koliko dobro nervne ćelije međusobno komuniciraju.

Ovakav prekid komunikacije može dovesti do slabijeg donošenja odluka i rešavanja problema. To se posebno odnosi na nedovoljan unos omega-3 masnih kiselina poput DHA, EPA i ALA, koje organizam ne može sam da proizvede.

Može uticati na pamćenje

Nizak unos masti povezan je i sa promenama u pamćenju, naročito kada je reč o prisećanju nedavnih događaja i svakodnevnih detalja. Dovoljan unos odgovarajućih masti pomaže mozgu da lakše skladišti i priziva informacije. Kada nema dovoljno esencijalnih masti, moždane ćelije u hipokampusu, centru za pamćenje, počinju slabije da funkcionišu.

Dugoročno gledano, ishrana bogata nezasićenim mastima može pomoći očuvanju kognitivnih funkcija tokom starenja.

Može uticati na raspoloženje

Masti imaju mnogo veću ulogu u regulaciji raspoloženja nego što većina ljudi misli, prvenstveno zbog svog uticaja na upalne procese i hemiju mozga.

Nedovoljan unos zdravih masti može otežati regulaciju emocija. Veoma nizak unos masti povećava rizik od nedostatka vitamina D i esencijalnih masnih kiselina, jer je mast neophodna za njihovu apsorpciju. Ove hranljive materije važne su zato što učestvuju u putevima serotonina, koji delimično reguliše raspoloženje.

Drugim rečima, zdrave masti mogu pomoći mozgu da lakše održava emocionalnu ravnotežu.

Može povećati rizik od demencije

Vrsta masti koju unosimo može značajno uticati na rizik od kognitivnog propadanja i razvoja bolesti poput demencije.

Korisne masti smanjuju upale i doprinose pravilnom radu srca, što može smanjiti rizik od demencije.

Istraživanja pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći u snižavanju triglicerida, poboljšanju nivoa holesterola, održavanju zdravog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, smanjenju upala i očuvanju zdravlja srca.

Sve to zajedno doprinosi boljem dotoku krvi u mozak i može pomoći u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja i demencije tokom starenja.

Najbolji izvori zdravih masti za mozak

Generalno, najboljom ishranom za zdravlje mozga smatra se MIND dijeta, koja kombinuje principe mediteranske i DASH ishrane.

Masna riba

Losos, sardine i skuša spadaju među najbogatije izvore omega-3 masnih kiselina EPA i DHA, koje učestvuju u izgradnji membrana moždanih ćelija i pomažu u smanjenju upala. Zbog toga se u MIND dijeti preporučuje konzumiranje masne ribe najmanje jednom nedeljno. Dodavanje lososa u kajganu odličan je način da povećate unos ovih esencijalnih masti.

Morske alge

Biljna alternativa ribi jesu morske alge. One su održiv veganski izvor manjih količina omega-3 masnih kiselina, kao i joda, važnog za zdravlje mozga. Mogu se jesti kao grickalica, dodavati pirinču i žitaricama ili ubaciti u supe.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Osnovni sastojak mediteranske ishrane bogat je mononezasićenim mastima i antioksidansima koji se povezuju sa boljim kognitivnim funkcijama. Preporuka je da se koristi kao osnovno ulje za kuvanje, za pripremu humusa ili preliva ili da se njime prelije pečeno povrće.

Orasi

Orasi su jedan od retkih orašastih plodova koji sadrže biljnu omega-3 masnu kiselinu ALA. Oni doprinose boljoj komunikaciji između moždanih ćelija i povezani su sa boljim kratkoročnim pamćenjem kada se jedu za doručak. Odličan su dodatak ovsenim pahuljicama, jogurtu ili salatama.

Čia i laneno seme

Ove sitne semenke predstavljaju odličan biljni izvor omega-3 masnih kiselina, posebno za osobe koje ne jedu ribu. Čia semenke bogate su omega-3 masnim kiselinama koje mogu smanjiti upale. Preporučuje da se dodaju u smutije, pahuljice ili koriste za pripremu čia pudinga.

Avokado

Avokado je bogat mononezasićenim mastima koje doprinose zdravom protoku krvi kroz mozak, što je važno za pamćenje i koncentraciju. Može se dodavati integralnom tostu, salatama, sendvičima, smutijima ili takosima.

Ostale namirnice koje doprinose zdravlju mozga

Lisnato zeleno povrće - spanać, kelj, raštan i blitva bogati su folatima, luteinom, vitaminom K i antioksidansima koji se povezuju sa sporijim kognitivnim propadanjem.

Bobičasto voće - borovnice i jagode sadrže flavonoide koji mogu doprineti boljem pamćenju i zdravijem starenju mozga.

Pasulj i sočivo - bogati su vlaknima, biljnim proteinima, gvožđem i ugljenim hidratima koji se sporo vare, obezbeđujući mozgu stabilan izvor energije.

Integralne žitarice - ovas, kinoa, ječam i integralni pirinač doprinose zdravom protoku krvi i predstavljaju stalan izvor glukoze, omiljenog goriva mozga.

Jaja - predstavljaju bogat izvor holina, hranljive materije slične vitaminima koja ima važnu ulogu u pamćenju i stvaranju neurotransmitera.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

masti

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Svedok

10.08.2026 • 09:48

Hladno ceđena biljna ulja

Više puta sam čitao slične tekstove i prosto mi zasmetalo da se pominje samo maslinovo ulje. Ima još naših domaćih i pristupačnih ulja bogatih nezasićenim masnim kiselinama, a to su hladno ceđena ulja od: lana, bundevine semenke, susama, lešnika, badema, oraha, pa i suncokreta. U proizvodnji hladno ceđenih ulja ima i nusproizvoda od istih sirovina kao sto su paste, namazi i proteinska brašna. Preporučujem stručnjacima da se malo pozabave i time. Korišćenjem lanenog ulja i lanenog proteinskog brašna smanjio sam ukupan holesterol od 7,2 na 4,1

2 0 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.