Kajmak i slanina zdraviji od margarina

Tada je počela masovna potrošnja rafinisanog ulja, pre svih suncokretovog, i margarina. Nova saznanja, međutim pokazuju da smo dugo bili u zabludi. Naime, novije studije dokazale su da je šteta od zasićenih, prirodnih masnoća, odnosno od tradicionalnih proizvoda, daleko manja nego od industrijski rafinisanih ulja, margarina i brojnih drugih namaza.

Doktor Danijela Ristić Medić, viši naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja, za Novosti kaže da prirodne masti koje najčešće unosimo iz namirnica životinjskog porekla nisu u potpunosti odgovorne za formiranje naslaga na zidovima krvnih sudova.

"Činjenica je da se prekomernim unosom zasićenih masti povećavaju vrednosti ukupnog holesterola u krvi, ali i vrednosti dobrog HDL holesterola tako da nema izraženijeg rizika za pojavu koronarne bolesti. Jer, da bi se formirao plak na zidovima krvnih sudova nije dovoljan samo povišen holesterol, već mora da postoji i zapaljenski proces. On nastaje kada u organizam unosimo i prevelike količine trans-masti koje se nalaze u ulju, margarinu, lisnatom testu i konditorskim proizvodima", kaže ona.

Podaci pokazuju da smo zemlja u kojoj je unos trans-masnih kiselina veoma visok, jer naša ulja mogu da sadrže i preko tri grama trans-masnoća na sto mililitara, tvrdi doktorka.

"Visok procenat ovih nepovoljnih masnoća imaju i margarini, namazi, pojedini suhomesnati proizvodi, slatkiši i naravno brojni pekarski specijaliteti. Čak i pojedini margarini koji se reklamiraju da nemaju trans-masti sadrže ih, ali u neštoi manjem procentu, svega 0,2 grama na sto grama proizvoda. Istraživanja našeg Centra su pokazala da litar ulja u četvročlanoj porodici kod nas traje svega pet do šest dana, što je prilično kratak period. Osim toga, ispitivanja pokazuju da 90 odsto gradskog stanovništva Srbije u ishrani koristi prvenstveno nerafinisano suncokretovo ulje, dok svega 3,5 odsto koristi svinjsku mast. Povoljno je što se povećao procenat onih koji koriste i maslinovo ulje na oko 30 odsto", navodi Ristić Medić.

Ona savetuje upotrebu hladno ceđenih biljnih ulja kao začin salatama od povrća, lanene i bundevine semenke i orašaste plodove, puter kao namaz, maslo i nerafinisano kokosovo ulje pri kuvanju, što više ribljeg mesa u ishrani, a da se izbegava svako prženje hrane i druga termička obrada rafinisanih ulja.

"Ipak, ako bi se uželeli pomfrita, najbolje za zdravlje je da se pripremi na svinjskoj masti, ili u rerni. Trans-masnoće u ishrani bi definitivno trebalo izbegavati, jer nisu dobre", navodi doktorka za Novosti.

Intervju u celosti čitajte OVDE.