Najveći broj žena u Sigurnoj kući su smeštene uz asistenciju policije

Ženska Sigurna kuća Centra za socijalni rad Novi Sad radi od 2006. godine, a predstavlja specijalizovano prihvatilište za smeštaj žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici.

Rukovodilac te Sigurne kuće Nada Padejski rekla je da se u novosadsku žensku sigurnu kuću prihvataju ugrožene žene i decu sa cele teritorije Republike Srbije, a najviše sa teritorije Vojvodine i Novog Sada.

Ona je rekla da je rad sa ženama ugroženim nasiljem u porodici organizovan na tri načina: "Prvi je telefonsko savetovalište na koje se javljaju žene koje još uvek nisu spremne da izađu iz nasilja. Uglavnom se javljaju anonimno i informišu se o svojim pravima".

Drugi vid rada sa ugroženim ženama je savetovalište u kancelariji u prostorijama Centra za socijalni rad. "Treći vid rada sa ženama je smeštaj žena u prihvatilište u sigurnu kuću", rekla je Padejski, dodajući da je kapacitet ženske sigurne kuće u Novom Sadu 25 korisnica, a da je prosečna popunjenost oko 80 odsto ili da je prosečan broj 18 žena.

Po njenim rečima, trenutno u ženskoj sigurnoj kući u Novom Sadu boravi 12 žena i devetoro dece. "Najveći broj žena u sigurnoj kući su smeštene uz asistenciju policije i žene koje su trpele najveće nasilje i imaju najteže posledice, a nikome se za pomoć nisu obraćale", rekla je Padejski.

Ona je istakla da je funkcija sigurne kuće da se pre svega pruži bezbednost korisnicama i egzistencijalna sigurnost koja podrazumeva besplatan smeštaj i hranu. Sve korisnice ženske sigurne kuće, po rečima Padejski, imaju besplatnu psihološku podršku, te podršku pedagoga, socijalnog radnika i pravnika, a sa ciljem da se korisnica psihološki osnaži da ostvari svoja prava iz domena porodičnog i krivičnog zakona i da tako osnažena nastavi samostalno život bez nasilja.

Žene i deca žrtve nasilja i ženskoj sigurnoj kući mogu da borave maksimalno šest meseci, a u individualnim slučajevima taj boravak može biti produžen i to uz dozvolu gradske uprave za socijalni rad.