Najzanimljivije teorije o Atlantidi

Platon je u svojim dijalozima često koristio mitove, pa je tako i u "Kritiji“ ispričao priču o Atlantidi iza Heraklovih stubova, tj. Gibraltara, postojala 9.000 godina pre njegovog vremena.

Ova velika pomorska sila u antičkom svetu, utopijsko carstvo, misteriozno je potonulo jednog dana, navodi on. Ostala je samo legenda o naprednom civilizacijskom društvu, a vekovima kasnije, brojni arheolozi veruju u priču o Atlantidi i tragaju za njenim ostacima. Osim Platona, Atlantida se ne pominje ni u jednom jedinom antičkom tekstu.

Godine traganja dovele su do mnogih teorija, a ovo su najzanimljivije.

Kontinent u Atlantskom okeanu

Ideja o tome da je Atlantida zaista postojala i da se ne radi o samo legendi isplivala je na površinu u 19. veku. Pisac Ignjatijus Doneli je 1882. godine u svojoj knjizi “Atlantida, svet pre potopa” ponovo pokrenuo ovu raspravu, pišući o uspesima ovog starog sveta. On navodi da pojedini uspesi stare civilizacije kao što su jezik, metalurgija i poljoprivreda nisu mogli nastati bez oslanjanja na neku prethodnu, napredu civilizaciju jer drevni narodi nisu bili u mogućnosti da se tako brzo i uspešno razvijaju. Pod pretpostavkom da je Atlanski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao da je kontitent potopljen pomeranjem voda okeana i na istom mestu gde je Platon tvrdio da se nalazio. Nakon skoro dva veka, ova teorija i dalje ima svoje pristalice.

Progutao je Bermudski trougao

Podstaknuti Donelijevom teorijom mnogi kasniji pisci su izneli svoje pretpostavke o tome šta se moglo dogoditi s ovim mestom. Jedan od njih je i Čarls Berlic, autor brojnih dela o paranormalnim fenomenima. I on smatra da je Atlantida bila pravi kontinent, ali da se nalazio blizu Bahama, te da je postao jedna od žrtava Bermudskog trougla, regije u kojoj su kasnije misteriozno nestali mnogi brodovi. Pristalice ove teorije ukazuju na fenomen koji liči na veštačke zidove i nalazi se u blizini obale Bimini, iako su naučnici u ovoj oblasti ocenili da su ove strukture prirodne formacije nastale pod uticajem talasa.

Atlantida je Antarktik

Još jedna od teorija govori da je Atlantida zapravo verzija onoga što je danas Antarktik. Ova teorija se zasniva na radu Čarlsa Hapguda, čijoj je knjizi “Pomeranje Zemljine kore” iz 1958. godine predgovor napisao Albert Ajnštajn. Prema Hapgudu pre oko 12.000 godina, Zemljina kora je izmestila kontitent koji je danas Antarktik mnogo severnije. Ovaj nagli prelazak je osudio tadašnju civilizaciju na propast i njihov grad je ostao zarobljen ispod slojeva leda. Njegov rad se pojavio pre nego što je svet razumeo rad tektonskih ploča, što je ovu teoriju pomerilo na rub legende.

Samo mitsko prepričavanje biblijskog potopa

Ova teorija pretpostavlja da je sama Atlantida bila izmišljena, ali je priča o sudbini ovog kontinenta inspirisana stvarnim istorijskim događajem – probojem Bosfora do Sredozemnog mora i naknadne poplave Crnog mora. U to vreme (oko 5.600 godina pre nove ere) Crno more je bilo slatkovodno jezero i bilo skoro upola manje nego sada. Poplava je po ovoj teoriji razrušila tu civilizaciju donevši stotine metara morske vode u kratkom vremenskom periodu (verovatno manje od godinu dana). Kada su stanovnici ove regije razbacani, širili su priče o potopu koje su hiljadama godina kasnije doše do Platona u izmenjenoj verziji.

Priča o minojskoj civilizaciji

Jedna od najnovijh teorija o Atlantidi odnosi se na civilizaciju koja je napredovala na grčkim ostrvima Krit i Tira (sadašnji Santorini) i nazvana je po kralju Minosu, između 2.500 i 1.600 godine pre nove ere. Veruje se da je ovo prva velika civilizacija u Evropi koju su krasile velelepne palate, i da su se ovde nalazili prvi Evropljani koji su koristili pisani jezik. Međutim, na vrhuncu svoje moći Minos je nestao iz istorije na misteriozan način koji je izazvao verovanje da postoji veza između ove civilizaicije i Platonove Atlantide. Istoričari veruju da je oko 1.600.godine pre naše ere masivni zemljotres pogodio vulkansko ostrvo Tir, što je izazvalo erupciju više miliona tona kamena, pepela i gasa. Cunamiji koji su pratili ovu erupciju bili bi dovolji da zbrišu čitave gradove širom regiona, veruju istoričari.

Platon ju je izmislio

Većina istoričara, filozofa i naučnika je došla do zaključka da je ovo legendarno ostrvo samo deo Platonove fikcije. Po ovoj teoriji, Atlantida je samo vizija jednog idealnog društva, priča o hibrisu gde bogovi kažnjavaju oholost. O ovom ostrvu ne postoje drugi pisani podaci osim Platonovih dijaloga, što navodi na ovakav zaključak. Osim toga, uprkos savremenim dostignućima okeanografije i mapiranja, nikakav trag o potonuloj civilizaciji nije nikada pronađen.

Autor: Nacionalna geografija