Sećanje na žrtve bombardovanja

Sirene će se čuti u celom Novom Sadu što će ujedno biti i provera sistema za javno uzbunjivanje. U isto vreme, biće organizovan komemorativni skup svih jedinica iz Garnizona Novi Sad, u kasarni "Jugovićevo", gde će u znak sećanja na poginule u bombardovanju na spomen obeležje biti položeni venci.

U bombardovanju su stradala dvojica Novosađana - na Vardinskom mostu je poginuo Oleg Nasov iz Petrovaradina, a Milan Bajić iz Šangaja poslednjeg dana bombardovanja Rafinerije.

Podsećamo, bombardovanje SRJ je počelo 24. marta nešto pre 20 časova, kada su prve bombe pale na policijsku stanicu na Klisi, a potom na kasarnu "Jugovićevo" na Majevici. U narednih 11 nedelja vazdušnih napada srušeni su sva tri mosta: Žeželjev, Most slobode i Varadinski most, potpuno je uništena zgrada RTV NS na Mišeluku, na Rafineriju je palo oko 200 bombi, oštećena je i zgrada Banovine, a projektil je uništio i jednu zgradu na Detelinari kod Tozine škole u kojoj je živelo 80 porodica kada je i 40-ak ljudi povređeno. U bombardovanju su stradali Petrovaradinska tvrđava i podgrađe.

Pored mostova, gađana su industrijska postrojenja, stambeni i elektroenergetski objekti. Novi Sad je u bombardovanju 1999. pretrpeo najveću materijalnu štetu na prostoru tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Deo objekata i infrastrukture je od tada obnovljen.

Poginulo više hiljada ljudi

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. godine nešto pre 20 časova. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je poginulo oko 3.500 ljudi. U vazdušnim napadima teško su oštećeni insfrastruktura, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće,... Bombardovanje je počelo po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a iste noći jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje.

Ovaj napad usledio je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Parizu i Rambujeu, tokom ferbuara i marta 1999. godine. Procenjuje se da ja naneto oko stotinu milijardi dolara materijalne štete, za šta su vlasti u Beogradu zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 7.500. Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je u februaru ove godine da će nakon planirane reorganizacije tokom 2011. na Kosovu ostati oko 5.000 vojnika.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

Umnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.