Tokom istorije, rođendani običnih ljudi nisu bili razlog za slavlje. U antičkom svetu, ako niste bili među elitom, vaš dan rođenja beležen je samo u astrološke svrhe ali nikakve proslave nisu pravljene, piše N1.
Jedan od najčešće citiranih "prvih" poznatih slučajeva proslave rođendana pojavljuje se u knjizi Mojsijevoj, gde se pominje proslava rođendana faraona. Ipak, doktor Džejms Hofajer ne smatra da je u ovom slučaju bila zaista proslava rođendana faraona već da je u pitanju dan kunisanja odnosno dan njegovog "rođenje kao boga".
Što se tiče malo bolje dokumentovane istorije, zahvaljujući grčkom istoričaru Herodotu koji je živeo u 5. veku pre nove ere, znamo da su neki Persijanci proslavljali rođendane, a tom prilikom su se častili i nekom vrstom zaslađenog kolača, piše
N1.
Što se tiče samih starih Grka, oni su imali praksu služenja kolača sa svećama u čast boginje Artemis koja je vladala Mesecom. Ta praksa pak, nije bila povezana s rođendanima. Ljudi su joj prinosili kolače koji ne samo da su bili u obliku Meseca već su na njih stavljali sveće kako bi bili obasjani. Verovalo se da dim od sveća pomaže da boginja čuje molitve pojedinaca.
Kao i Persijanci, Rimljani su bili poznati po proslavama rođendana pa čak i nekih “običnih” građana ali taj običaj nije bio sveprisutan kao što je danas. Recimo, ako neki bogati čovek napuni 50 godina njegova porodica i prijatelji bi mu priredili zabavu na kojoj je služena posebna torta. Ipak, iako su imali razvijenu proizvodnju sveća od loja, nisu imali praksu stavljanja istih na torte.
Kinezi, takođe, imaju dugu istoriju proslave rođendana ali služenje torte na taj dan je ipak novija pojava, usvojena od zapadnog sveta. Kinezi tog dana, tradicionalno, jedu knedle dugovečnosti.
Tokom srednjeg veka u zapadnom svetu ni rođendani, ni rođendanske torte nisu bili previše rasprostranjeni, u velikoj meri zbog katoličke dogme koje su smatrale da proslave rođendana predstavljaju paganski jeres. Stvari su počele da se menjaju na ovom polju početkom 12. veka, kada je ponovo počela da se vodi tačna evidencija o rođenju dece. Pošto su bebama davali imena svetaca kako bi bile zaštićene, ljudi su počeli da slave dan svog sveca (a ne svoj rođendan).
Što se tiče ponovnog uvođenja rođendanske torte na zabave, na tome treba da budemo zahvalni nemačkim pekarima iz 15. veka. Oni su tada počeli praksu pravljenja jednoslojnih kolača za rođendane, a posebno za nečiji prvi rođendan.
Do kraja 18. veka, praksa proslave rođendana postala je rasprostranjena u zapadnom svetu a sami nemački pekari su svoje torte toliko usavršili (vrlo slične ovim današnjim) a na njih su počeli da postavljalju i sveće.
Ko je došao na ideju stavljanja sveća na torte i zašto nije baš jasno, ali je poznato da su već tada na torte stavljali onoliko sveća koliko je dete imalo godina, ili pak neku više u nadi da će ono imati dug život. Tako, pretpostavlja se da je podsticaj za stavljanje sveća bilo to što predstavljalju "svetlost života." Ali, postoje i druge tvrdnje, više paganskog porekla, da su sveće tu da štite decu od zlih duhova, a da se proslave organizuju kako bi se zajedničkim snagama odagnali zli duhovi od deteta.
U svakom slučaju, čini se da se ideja o stavljanju sveće na rođendanske torte brzo proširila van dečjih rođendana. Na primer, 1746. grof Nikolaj Ludvig fon Zinzendorf imao toliko veliku tortu koliko je bilo moguće pronaći veliku peć da je ispeku, sa onoliko sveća koliko je imao godina, a uz to i jednu u sredini.
Pola veka kasnije 1801. godine, princ Avgust je, kako je pisao Gete, na svoj 52. rođendan imao ogromnu rođendansku tortu sa šarenim svećama. Od tog momenta praksa ukrašavanja rođendanskih kolača raširila se Evropom, mahom među tadašnjom elitom.
Što se tiče SAD, pre svega iz verskih razloga, proslave rođendane uopšte nisu postale široko popularne sve do početka 19. veka.
Treba napomenuti da su višeslojne, zaslađene torte u tom periodu predstavljale pravi luksuz koji su samo bogataši mogli da priušte. Obični ljudi tako sve do kraja 19. veka, nisu imali dovoljno sredstava za proslavu rođendana, kada su sastojci za torte bili dovoljno jeftini zahvaljujući industrijskoj revoluciji.
Dakle, na kraju, iako postavljanje svećica na torti i njihove služenje na proslavama može da deluje kao da je bezvremenska praksa, to je zapravo relativno moderan fenomen u ljudskoj istoriji.
Komentari 1
Boro Čorbo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar