Večni aspirin živi i danas, ali je, nakon što ga je Bajer lansirao 1899, apsolutni hit bio početkom 20. veka. Devedesete godine prošlog veka su obeležili Viagra, Celebrex, OxyContin.
Kako lekovi pokazuju tendenciju da im se daju sve egzotičnija imena, CNN je objasnio ne baš jednostavnu proceduru kojom lekovi dobijaju nazive danas, kao i zašto imena lekova sve češće zvuče kao nešto pristiglo s drugih planeta. Doživeli smo Farydak za multipli melom, Avycaz za abdominalne infekcije, Vraylar za šizofreniju, Idelvion za hemofiliju, Luzu za atletsko stopalo, Byvalson za visoki krvni pritisak. Toliko što se tiče SAD-a.
Ako nekome i jeste palo na pamet da su postala moderna imena kojih se može setiti samo kakav moderni pesnik na tripu, ta se imena smišljaju vrlo pomno. S dobrim razlozima, prema čvrstim kriterijima i, zapravo, svaki lek ima tri različita imena za tri različite situacije. Farmaceutska kompanija svom novom leku daje hemijski naziv prema pravilima Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju. Tu je reč o detaljnom opisu hemijskih materija koje sadrži dotični lek.
Svaka nacija potom ima svoje regulatorno telo koje odobrava ime leka pod kojim će se on prodavati na tržištu u nadležnosti te agencije. Reč je, zapravo, o aktivnom sastojku leka, generičkom imenu, koje odobrava poseban program Svetske zdravstvene organizacije pod nazivom "Međunarodni nezaštićeni naziv leka". I tu postoje pravila, pa će tako svaki derivat penicilina imati sufiks "-cilin", svaki inhibitor HMG-CoA reduktaze imaće sufiks "-statin" itd. Na ovaj način se vodi računa da na celom svetu ne može doći do zabune kad je reč o lekovima s istim sastojcima.
I tek tad dolazimo do dela s imenom koje je jedino poznato velikoj većini ljudi u nekoj zemlji koji se njime koriste. Kako to funkcioniše? Primer je jedan antidepresiv. Njegovo hemijsko ime je N-methyl-3-phenyl-3-[4-(trifluoromethyl) phenoxy]propan-1-amine. Njegovo generičko ime je fluoxetine. A onda iznenađenje, njegovo ime koje će izgovoriti kupac u apoteci je "prozak". Upravo taj lek CNN je uzeo za dobar primer odličnog brendiranja. "Prozak ja nazivan 'Velikim praskom' imenovanja u farmaceutskom davanju naziva.
Došlo je niotkuda, ne znači apsolutno ništa, a naprosto govori: 'Uh! OK, to je superhit imenovanja u svetu lekova'", objasnio je Skot Pjergrosi, potpredsednik kreativnog razvoja na Institutu za brendove, koji imenuje, testira, stavlja na tržište ili na druge načine petlja s čak 75 odsto lekova koje američki FDA svake godine stavi na tržište. Ono što je kod prozaka zaista važno jeste da je to prvi lek koji je destigmatizirao i terapiju i poremećaj. Ubosti dobro ime problematično je već i time što nije jednostavno pronaći ime koje će biti odobreno, kako god zvučalo, sasvim nebitno da li je ono "kul" ili vrhunski nespretno.
FDA-ovo Odeljenje za prevenciju medicinskih grešaka ima pravo da zatraži od kompanije da ponudi drugo ime, što i čini u između 20 i 35 odsto slučajeva godišnje. Razlozi su mnogi i svi redom su smrtno ozbiljni. Kad je već reč o SAD-u, zbog grešaka u prepisivanju, doziranju ili uzimanju lekova svake godine se razboli, povredi ili čak i umre milion i po Amerikanaca. Godišnje zbog grešaka lekara, što uključuje i ovakve zabune, poumire oko četvrt miliona Amerikanaca. Statistika EU-a bitno je bolja. Oko 23 odsto stanovnika EU-a tvrdi da je nekad pretrpelo grešku lekara, 11 odsto da je nekad dobilo pogrešan lek, itd, da bi se došlo do nekih 95.000 umrlih usled grešaka lekara.
Postaje jasno zašto je dobro ime za lek tako važno. Čak i pri kompjuterskom prepisivanju leka, kad se klikne mišem na ime u padajućem meniju, u slučaju sličnih imena vrlo lako odabrati pogrešno. Imena moraju biti prepoznatljiva. Slede pravila kojima se sprečava da se ime nekog leka pobrka s generičkim nazivom nekog leka. Dalje, zabranjen je takav izbor imena leka koji bi se protumačio tako da preteruje u opisivanju delotvornosti leka ili bi stigmatizovao pacijenta, odnosno medicinsko stanje. Farmaceutskim kompanijama u nekim zemljama, na primer u Indiji, pritom su zainteresovane samo za svoju zemlju. Multinacionalne takve ne vole, jer je upo pravilu reč o proizvodnji jeftinih generika, odličnih lekova, svima dostupnim zbog niskih cena. Multinacionalnim kompanijama trebaju skupi lekovi.
One žele da prodaju i na drugim tržištima, na primer i u SAD-u, Kanadi i u EU, gde god. A onda se dogodi da im prođe hemijski naziv, potom i generički, da im odobre ime leka na kutiji kojim se brendiraju u Kanadi i SAD-u, da bi u EU bili odbijeni. Zbog dobre reklame, takvi razmišljaju o imenu koje će proći u celom svetu. To je dovelo do sasvim novog biznisa, kompanija koje su specijalizovane za smišljanje imena. CNN navodi da to po pravilu kreće s početnih dve do tri hiljade imena, koja se kroz nekoliko krugova selekcije ograničavaju na izbor od 10-ak obećavajućih od kojih se konačno biraju dva koja će poslati regulatornoj agenciji na potvrdu.
Neki izbor obavljaju tako da oponašaju proceduru FDA; upoređuju kako imena izgledaju napisana tipičnim rukopisima, kako zvuče izgovorena različitim dijalektima i naglascima... Neke agencije idu dotle da sarađuju sa sličnima u drugim zemljama, koje im pomažu da dopru do izgovora na, na primer, engleskom, francuskom, katalonskom, nemačkom... Ispituje se melodija, kako izgledaju vizuelno. Zapravo je vrlo retko da se uspe dobiti nešto poput "vigorous" (snažan) plus "Niagara" jednako "viagra".
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar