Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Foto: Pixabay
Testiranjem više od 544.000 uzoraka krvi u bolnici na Tajlandu otkrivena su tri slučaja dosad nepoznate verzije B(A) fenotipa - genetske specifičnosti za koju se procenjuje da se javlja kod oko 0.00055 odsto ljudi, odnosno kod jedne osobe na svakih 180.000.
Otkriće, koje je predvodila hematološkinja Džanejira Kitivorapart sa Univerziteta Mahidol, sugeriše da postoji još mnogo retkih varijanti krvnih grupa koje su previše suptilne da bi ih uobičajeni testovi otkrili.
Ljudska krv se obično svrstava u osam glavnih grupa prema šećerima i proteinima - ili njihovom odsustvu - na površini crvenih krvnih zrnaca.
A, B i AB krvne grupe određuju se po obliku antigena (šećernih molekula koji mogu izazvati imuni odgovor). O krvna grupa nema ni A ni B antigene.
Pored toga, rezus faktor (Rh) označava prisustvo (+) ili odsustvo (−) određenog proteina koji utiče na kompatibilnost krvi.
Svaka krvna grupa predstavlja molekulski potpis koji telo prepoznaje kao "svoje". Ako imune ćelije naiđu na krv sa nepoznatim markerima, mogu da oslobode snažna antitela koja je uništavaju - zbog čega je krvna grupa ključna za bezbedne transfuzije.
Ali, ljudska krv je daleko raznovrsnija od samo osam tipova. Jedna od takvih varijanti je B(A) - krv koja je formalno tipa B, ali sa mutacijama koje daju enzimu blagu A aktivnost, piše ScienceAlert.
Tip krvi se utvrđuje posmatranjem antigena na crvenim krvnim zrncima i antitela u plazmi. Kada rezultati iz ta dva dela krvi ne odgovaraju dolazi do ABO neslaganja, što može usporiti lečenje dok lekari pokušavaju da utvrde pravu krvnu grupu.
Kitivorapart i njen tim ispitali su 285.450 uzoraka davalaca krvi i 258.780 uzoraka pacijenata u periodu od osam godina u bolnici Siriraj na Tajlandu - ukupno 544.230 uzoraka.
Kod 396 uzoraka (0,15 odsto) pacijenata zabeleženo je ABO neslaganje. Polovina njih je isključena jer su uzorci bili od pacijenata koji su prošli transplantaciju matičnih ćelija.
Preostalo je 198 uzoraka sa pravim ABO neslaganjem - većina zbog slabog prisustva A ili B antigena. Samo jedan pacijent imao je B(A) fenotip.
Kod davalaca krvi, neslaganje je bilo još ređe - samo 74 uzorka (0,03 odsto). To i ne iznenađuje, jer su pacijenti češće hronično bolesni, što može uticati na ponašanje krvi. Još dvoje davalaca imalo je B(A) fenotip.
Ukupno troje ljudi sa ovom krvnom specifičnošću podstaklo je naučnike da sprovedu dodatnu analizu.
Otkrili su četiri mutacije u ABO genu, koji kodira enzim odgovoran za dodavanje šećera na krvne ćelije - kombinaciju koja nikada ranije nije dokumentovana. Krv tehnički pripada B tipu, ali ima blagu A aktivnost koja zbunjuje standardne testove.
Iako je pogođen samo mali broj ljudi, otkriće ukazuje da možda postoje još neotkrivene varijante krvi. Takođe, potvrđuje važnost genetskog testiranja kada rezultati standardnih analiza nisu jasni.
"Buduće studije treba da objasne strukturalne i funkcionalne posledice mutiranog ABO transferaznog enzima", navode istraživači.
Pročitaj još
Iako su ovakva otkrića vrlo retka, nisu bez presedana.
Godine 2024. naučnici su rešili misteriju staru 50 godina kada su otkrili da je uzorak krvi trudnice iz 1972. zapravo predstavljao nov sistem krvnih grupa.
Početkom 2025. istraživači iz Francuske otkrili su, verovatno, najređu krvnu grupu na svetu, tokom rutinskog testa jedne pacijentkinje sa karipskog ostrva Gvadelupe - tip nazvan "Gvada-negativna".
"Ona je nesumnjivo jedini poznati slučaj na svetu. Ona je jedina osoba na svetu koja je kompatibilna sama sa sobom", izjavio je tada biolog Tjeri Pejrar iz Francuske krvne ustanove.
Ova studija o novom B(A) fenotipu objavljena je u časopisu "Transfusion and Apheresis Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar