Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Foto: Pixabay
Testiranjem više od 544.000 uzoraka krvi u bolnici na Tajlandu otkrivena su tri slučaja dosad nepoznate verzije B(A) fenotipa - genetske specifičnosti za koju se procenjuje da se javlja kod oko 0.00055 odsto ljudi, odnosno kod jedne osobe na svakih 180.000.
Otkriće, koje je predvodila hematološkinja Džanejira Kitivorapart sa Univerziteta Mahidol, sugeriše da postoji još mnogo retkih varijanti krvnih grupa koje su previše suptilne da bi ih uobičajeni testovi otkrili.
Ljudska krv se obično svrstava u osam glavnih grupa prema šećerima i proteinima - ili njihovom odsustvu - na površini crvenih krvnih zrnaca.
A, B i AB krvne grupe određuju se po obliku antigena (šećernih molekula koji mogu izazvati imuni odgovor). O krvna grupa nema ni A ni B antigene.
Pored toga, rezus faktor (Rh) označava prisustvo (+) ili odsustvo (−) određenog proteina koji utiče na kompatibilnost krvi.
Svaka krvna grupa predstavlja molekulski potpis koji telo prepoznaje kao "svoje". Ako imune ćelije naiđu na krv sa nepoznatim markerima, mogu da oslobode snažna antitela koja je uništavaju - zbog čega je krvna grupa ključna za bezbedne transfuzije.
Ali, ljudska krv je daleko raznovrsnija od samo osam tipova. Jedna od takvih varijanti je B(A) - krv koja je formalno tipa B, ali sa mutacijama koje daju enzimu blagu A aktivnost, piše ScienceAlert.
Tip krvi se utvrđuje posmatranjem antigena na crvenim krvnim zrncima i antitela u plazmi. Kada rezultati iz ta dva dela krvi ne odgovaraju dolazi do ABO neslaganja, što može usporiti lečenje dok lekari pokušavaju da utvrde pravu krvnu grupu.
Kitivorapart i njen tim ispitali su 285.450 uzoraka davalaca krvi i 258.780 uzoraka pacijenata u periodu od osam godina u bolnici Siriraj na Tajlandu - ukupno 544.230 uzoraka.
Kod 396 uzoraka (0,15 odsto) pacijenata zabeleženo je ABO neslaganje. Polovina njih je isključena jer su uzorci bili od pacijenata koji su prošli transplantaciju matičnih ćelija.
Preostalo je 198 uzoraka sa pravim ABO neslaganjem - većina zbog slabog prisustva A ili B antigena. Samo jedan pacijent imao je B(A) fenotip.
Kod davalaca krvi, neslaganje je bilo još ređe - samo 74 uzorka (0,03 odsto). To i ne iznenađuje, jer su pacijenti češće hronično bolesni, što može uticati na ponašanje krvi. Još dvoje davalaca imalo je B(A) fenotip.
Ukupno troje ljudi sa ovom krvnom specifičnošću podstaklo je naučnike da sprovedu dodatnu analizu.
Otkrili su četiri mutacije u ABO genu, koji kodira enzim odgovoran za dodavanje šećera na krvne ćelije - kombinaciju koja nikada ranije nije dokumentovana. Krv tehnički pripada B tipu, ali ima blagu A aktivnost koja zbunjuje standardne testove.
Iako je pogođen samo mali broj ljudi, otkriće ukazuje da možda postoje još neotkrivene varijante krvi. Takođe, potvrđuje važnost genetskog testiranja kada rezultati standardnih analiza nisu jasni.
"Buduće studije treba da objasne strukturalne i funkcionalne posledice mutiranog ABO transferaznog enzima", navode istraživači.
Pročitaj još
Iako su ovakva otkrića vrlo retka, nisu bez presedana.
Godine 2024. naučnici su rešili misteriju staru 50 godina kada su otkrili da je uzorak krvi trudnice iz 1972. zapravo predstavljao nov sistem krvnih grupa.
Početkom 2025. istraživači iz Francuske otkrili su, verovatno, najređu krvnu grupu na svetu, tokom rutinskog testa jedne pacijentkinje sa karipskog ostrva Gvadelupe - tip nazvan "Gvada-negativna".
"Ona je nesumnjivo jedini poznati slučaj na svetu. Ona je jedina osoba na svetu koja je kompatibilna sama sa sobom", izjavio je tada biolog Tjeri Pejrar iz Francuske krvne ustanove.
Ova studija o novom B(A) fenotipu objavljena je u časopisu "Transfusion and Apheresis Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
2
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
VIDEO: Skriveni moždani signal može predvideti Alchajmerovu bolest godinama pre dijagnoze
18.01.2026.•
0
Suptilna promena u aktivnosti moždanih talasa mogla bi da predvidi Alchajmerovu bolest više od dve godine pre dijagnoze, prema novoj studiji.
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
2
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
13
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
"Batut" objavio savete: Evo šta da radite kad je jako hladno
09.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je savete kako da se sačuva zdravlje u uslovima niskih temperatura.
Naučnici "podmladili" jajne ćelije - nada u uspešnu vantelesnu oplodnju i kod starijih
09.01.2026.•
0
Naučnici su prvi put uspeli da "podmlade" ljudske jajne ćelije, što bi moglo da poboljša stope uspeha vantelesne oplodnje (VTO) kod starijih žena, pokazali su najnoviji rezultati istraživanja.
Jedna grupa ljudi bi trebalo da izbegava čišćenje snega
08.01.2026.•
6
Sneg pred kućnim pragom obično poziva vlasnika da ga očisti, ali ljudi sa srčanim bolestima trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što krenu u akciju.
Ako često imate noćne more - to bi mogao biti rani znak jednog oboljenja
07.01.2026.•
4
Trećinu svog života provedemo spavajući. A četvrtinu vremena provedenog u snu provedemo sanjajući.
Milioni ćelija majke opstaju u detetu - naučnici sada znaju kako
07.01.2026.•
0
Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti samo sebi svojstveno.
RFZO: U zdravstvenim ustanovama ima infuzionih rastvora, apoteke nisu u našoj nadležnosti
06.01.2026.•
5
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da nisu tačni navodi pojedinih medija da zdravstvenim ustanovama nedostaju infuzioni rastvori.
Batut: Posle posta važna umerenost u ishrani, treba sprečiti zdravstvene probleme
06.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je, povodom završetka višenedeljnog božićnog posta, da je posle posta važna umerenost u konzumiranju uobičajene hrane.
SAD smanjile broj obaveznih vakcina za decu
06.01.2026.•
2
Američke vlasti saopštile su da uklanjaju četiri vakcine iz svog rutinskog kalendara imunizacije dece kako bi se uskladile sa praksom drugih razvijenih zemalja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar