Kriza hrane: Srbija mora što pre da uveća agrarni budžet da bi se sprečio kolaps poljoprivrede
Na svetskom tržištu je velika potražnja za hranom, te se očekuje da nova srpska vlada što pre uveća agrarni budžet i tako podstakne sušom snažno pogođenu poljoprivredu.
Foto: 021.rs
Sve to iz razloga da bi suficit u agrorazmeni sa inostranstvom što pre nadmašio dve, tri milijarde evra.
Energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu. Naglo je porasla potražnja za oružjem i energentima, ništa manje i za hranom. Uvećanoj brizi država, kompanija i ljudi kako da se prehrambeno obezbede doprinela je i ovogodišnja suša zahvatajući bezmalo ceo svet. Ponegde, pre svega u Evropi, poprimila je razmere kakve nisu zabeležene nekoliko vekova unazad. Stradala je i poljoprivreda.
Katastrofalna suša
Srbija nije izuzetak. Jara i dug bezvodni letnji period sasekli su pojedine useve, posebno u ovdašnjem podneblju najvažniju kulturu - kukuruz. Umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara rodilo je tek 3,8 miliona, upola manje. Jedva će biti za domaće potrebe, i to najviše stoga što je poslednjih godina uočljivo smanjen stočni fond, pa su i potrebe domaćih uzgajivača stoke znatno manje. Od izvoza, poslednjih godina standardno više od tri miliona tona, ovoga puta neće biti ništa.
Katastrofalno je prošla i soja, ništa bolje ni šećerna repa. Podbacili su stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke, krompir i pasulj. Zapravo, ove sezone ratar je imao koristi samo od pšenice i suncokreta, voćari pre svega od jabuke. Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna.
Naravno, Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.
Svetska potražnja za hranom
Žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate. Nije samo prinos bitno umanjen, otežani su i priprema zemljišta i jesenja setva. Rekordno skupi gorivo i đubrivo primoravaju seljake da redukuju obradu.
Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane. Suša je svuda okrnjila bilanse. Rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve.
Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne. Istina, poskupeli su i inputi koji se koriste u poljoprivredi, pa će seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.
Vreme za državu
Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu. Pogotovo nema u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva. Osloniti se na banke je preskupo.
U ovakvim prilikama na scenu stupa država, što je, inače, praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama. Naša vlada je reagovala suzdržano - samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina. A morala bi, i ima prostora, da učini mnogo više.
Nema potrebe ni da novi ministri predugo razmišljaju o načinu podrške sušom gotovo zateturanom agraru. Potrebno je da se uradi ono što je, naročito u otežanim prilikama, praksa u Evropskoj uniji. Nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu.
Pročitaj još
Prema izvozu
Možda je još i važnije da Srbija uveća agrarni budžet, već godinama se kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase. Svejedno što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata Ivane Dulić Marković.
Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, kakav je običaj upravo u poljoprivredno najuspešnijim državama, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Netom izabrani kabinet Ane Brnabić i ne mora previše da razmišlja kada bude donosio prve odluke, tim pre što se uveliko radi na osmišljavanju rebalansa aktuelnog budžeta o na planu za narednu godinu.
Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti. Razlozi su jaki i uočljivi. Sušna godina je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.
Mnogo seljaka nema novca ni za setvu, prvi korak u zasnivanju nove proizvodnje. Nasuprot tome, i prilike na svetskom tržištu hrane sugerišu da agrarne države ponude više. Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.
Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način - uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
2
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
3
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 8
Darkoni
Nada
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar