Jorgovanka Tabaković odgovara na tekst sa 021.rs: Kome to smeta stabilan kurs?

Autor: Jorgovanka Tabaković

Info

28.02.2023.

11:24 > 16:26

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković odgovorila je na tekst Živana Lazića "Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak" koji je objavljen na portalu 021.rs.

Tekst guvernerke prenosimo u celosti.

Kome to smeta stabilan kurs? - Narodnoj banci Srbije se povremeno javi ljubazni penzioner koji prima penziju u devizama i negoduje što za svoje evre ne može da dobije 150 dinara za evro. Njega bi čovek mogao i razumeti - on ima svoj lični ugao gledanja i interesa. Ali kako razumeti one koji olako i površno predlažu odnos dinara prema evru kao da je to stvar pogađanja, pojedinačnog interesa ili lične volje? Ekonomija, makroekonomska kretanja ipak zahtevaju ozbiljnost i celovito sagledavanje. I zato, ozbiljnim argumentima i celovitom slikom još jednom o stabilnosti kursa.

Prošla, 2022. godina će ostati svakako zabeležena u ekonomskim spisima, to je nesumnjiva činjenica. Ali ne kao godina u kojoj je Srbija zabeležila minus od 11 milijardi evra u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, već kao treća u nizu godina u kojoj se ceo svet suočava sa višedimenzionalnom krizom. Ono što je 2020. godine počelo globalnom zdravstvenom i ekonomskom krizom usled pandemije Covid-19, pa se nakon oporavka naredne godine pretvorilo u početak globalne energetske i inflatorne krize, u 2022. godini je u celom svetu dobilo razmere nezapamćene, barem u poslednjih nekoliko decenija – energetsko-geopolitičke i inflatorne krize.

To je godina u kojoj je zbog višestrukih, u pojedinim momentima i deset puta viših cena energenata u odnosu na prosečne nivoe u periodu pre toga, ceo svet postao izložen globalnim inflatornim pritiscima. Interesantno je kako autor teksta previđa ili propušta da istakne da je prošla godina bila drugačija od prethodnih, prvenstveno zbog toga što je izbio oružani sukob u Evropi, u kojem direktno ili indirektno učestvuju najrazvijenije zemlje sveta. Pri čemu je u pitanju sukob između dve zemlje koje su veliki proizvođači energenata, hrane i metala.

I to su praktično osetile sve zemlje sveta – kroz visoke cene mnogih proizvoda, prvo sirovina, a onda i gotovih proizvoda. Dodatno, ukrajinska kriza se nije samo nadovezala na probleme koje su izazvale pandemija, već i na energetsku krizu koja je izbila nakon višestrukog povećanja karbonskih taksi od strane EU. Sve to autor teksta propušta da istakne.

Ovaj izostavljeni kontekst je ključan u objašnjenju zašto je Srbija zabeležila visok robni deficit – on se u celini može pripisati energetskom deficitu koji je utrostručen u odnosu na prethodne godine, a gotovo u celini je posledica isključivo rasta svetske cene energenata (nafte, gasa i električne energije). Koliko se mora voditi računa o celini slike, a ne davati samo paušalne, nepotpune i neutemeljene izjave, govori i činjenica da je robni deficit samo deo ukupnih kretanja na tekućem računu, pri čemu se ne ističe saldo usluga.

Takođe, nije zanemarljiva ni činjenica da je zbog izuzetno dobrih kretanja u okviru platnog bilansa od polovine 2022. godine, čitav tekući deficit bio više nego pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, osmu godinu uzastopno, što takođe doprinosi da Narodna banka Srbije i u tako turbulentnoj godini kakva je 2022. po osnovu intervencija doprinese rastu deviznih rezervi zemlje.

Ono što je vrlo bitno kada je platni bilans u pitanju, jeste činjenica da je tekući deficit u 2022. više nego u celosti bio opredeljen neto uvozom energenata. I inače je tekući deficit u Srbiji u poslednjih desetak godina u proseku oko 80% do 90% opredeljen neto uvozom energenata, ali je ovog puta to bilo više nego u celosti. Tekući deficit je iznosio 4,1 milijarde evra, dok je neto uvoz energenata iznosio 5,3 milijardi evra (uvoz 6,8 mlrd evra; izvoz 1,5 mlrd evra). To praktično znači da je ostatak srpske ekonomije, kada se isključi energetika, napravio suficit na tekućem računu platnog bilansa u razmeni sa ostatkom sveta.

Ono što je posebno važno je činjenica da je ovako visok uvoz energenata u velikoj meri bio opredeljen rastom njihovih cena:

Ako se posmatra uvoz nafte, naftnih derivata i gasa (vrednosno posmatrano) bio je viši za 2,5 mlrd evra, pri čemu je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata – prema procenama NBS taj efekat je iznosio oko 84%, dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16% prirasta uvoza.
Kod naftnih derivata je celokupan prirast uvoza posledica rasta cena,
Kod prirodnog gasa je oko 94% prirasta uvoza posledica rasta cena, a oko 6% viših uvezenih količina,
Kod sirove nafte je oko dve trećine prirasta uvoza rezultat efekta cene, a oko jedne trećine efekat viših uvezenih količina.

Upravo to je i razlog zbog kojeg smo prilično sigurni da će se tekući deficit u srednjem roku smanjivati (jer ogromne cene energenata koje smo imali tokom 2022. nisu dugoročno održive).

I autor sam paradoksalno ističe priliv stranih direktnih investicija, priliv od turizma i rast izvoza IKT sektora, što i jesu rezultati ekonomske politike Republike Srbije. U svakoj od ovih privrednih grana, kao i kada je u pitanju prerađivačka industrija koja čini najveći deo srpskog izvoza, država sve vreme aktivno radi na poboljšanju uslova poslovanja, između ostalog i kroz obezbeđivanje stabilnosti, kroz izgradnju infrastrukture, skraćivanje procedura, obrazovanje radne snage, itd.

Izjaviti da je robni deficit iznosio 11 milijardi evra, a da je pritom kurs ostao nepromenjen i to nazvati apsurdom, jednako je navodima da je temperatura vazduha -11 stepeni Celzijusa, a da nije pao sneg, već je sve mirno. Jednako je jer kao što ni ledena temperatura vazduha nije dovoljan uslov da pada sneg (iako mu svakako pogoduje), već mu doprinosi niz drugih faktora, tako ni sam robni deficit ne znači nužno pritiske na kurs niti njegove oscilacije – jer postoji niz faktora na strani ponude i tražnje za devizama koji utiču na kretanje kursa. I koji su uticali da se na nivou 2022. godine NBS dominantno suočava sa pritiscima ka jačanju dinara, a ne njegovom slabljenju.

Dok je od 2002. godine zaključno sa 2012. godinom, što je period od punih 11 godina, NBS u svakoj godini morala da prodaje devize, prazni rezerve, a uprkos tome dinar je izgubio polovinu svoje vrednosti, od 2013. godine, računajući i aktuelnu, NBS je u samo tri od ukupno 11 godina neto prodala devize, a u ostalih osam godina je svojim intervencijama neto kupovinom uvećavala devizne rezerve naše zemlje. To nikako nije pojedinačni slučaj koji se može izdvojiti, već primer kontinuiteta u odgovornoj monetarnoj i deviznoj politici, i ukupnoj ekonomskoj politici zemlje.

Nakon što smo nasleđene nestabilnosti otklonili i zemlju stabilizovali, od 2017. godine priliv deviza je konstantno veći od njihovog odliva – pa je NBS neto kupac deviza od 2017. u 6 od 7 poslednjih godina (računajući i aktuelnu 2023. godinu). To ujedno izbija iz ruku i argument velikih oscilacija u deviznim prilivima. Onaj ko olako uzima za poređenje 2020. godinu i ističe je kao primer "česte" oscilacije priliva i odliva deviza, očigledno ne sagledava celinu slike.

Ta 2020. godina bila je sve samo ne obična, ona je "outlier", izuzetak, ekstrem svetskih i istorijskih razmera – godina u kojoj je SVET STAO, zbog pandemije. I da, zahvaljujući činjenici da je u godinama pre toga (2017-2019) NBS neto kupila 5 milijardi evra, imali smo čime i znali kako da očuvamo preko potrebnu stabilnost kursa. A kada smo je sačuvali, snažan devizni priliv koji je započet pre 2020. nastavljen je i nakon nje – u većoj meri nego što je bila tražnja za devizama.

Otuda i rezultat da u svakoj narednoj postpandemijskoj godini, NBS i dalje svojim intervencijama uvećava devizne rezerve – i ne dozvoljava dinaru da ojača previše, a ne da ga "čuva nerealno jakim". Koliko nizak kurs bi bio da NBS nije intervenisala? Na osnovu čega se onda tvrdi da je dinar precenjen? Faktori koji kreiraju ponudu i tražnju za devizama na domaćem deviznom tržištu se prate detaljno svakodnevno i "situacija sa terena" pokazuje da se češće i više javlja potreba za intervencijama NBS na strani kupovine deviza.

Dalje, stabilnost domaće valute nije cilj, ni Vlade, ni Narodne banke Srbije. Cilj Vlade je životni standard građana, zdrav ekonomski rast, izvesnost poslovanja, stabilan poslovni ambijent u kojem i domaći i strani investitori ulažu i ostvaruju profit. Ciljevi Narodne banke Srbije su stabilnost cena i finansijskog sistema. Stabilnost kursa je važan stub za realizaciju prethodnih ciljeva, što je posebno značajno u našoj ekonomiji, i naročito važno u ambijentu preovlađujuće uvozne inflacije.

Čak su se i zemlje Evropske unije koje su zadržale svoju valutu u ovoj krizi opredelile za pojačano intervenisanje na deviznom tržištu, ili su se, puštajući valutu da oslabi, suočile sa još značajnijom inflacijom. Ako se navodi da je kupovna moć dinara oslabila za procenat međugodišnje inflacije, onda treba navesti i koliko je oslabila kupovna moć forinte, rumunskog leja, češke krune ili poljskog zlota – zemalja iz našeg okruženja u kojima je inflacija bila i iznad inflacije u Srbiji, a u pojedinim zemljama inflacija je preko 20%. Isto tako bi trebalo u kontekst staviti i da je kupovna moć evra opala različito u različitim zemljama evrozone – u baltičkim zemljama i preko 20%. Tek tako možemo imati celinu slike, znati da je ceo svet suočen sa istim problemom.

Nije ni, u najmanju ruku, korektno govoriti o nepoverenju građana u sopstvenu valutu i na taj način podrivati to poverenje. Dinarska štednja kontinuirano raste, a povećano je i njeno učešće u ukupnoj štednji, kao i rokovi na koje građani štede u dinarima. Štaviše, dinarska štednja je pokazala otpornost na najtežem testu u novijoj istoriji – a to su okolnosti globalne neizvesnosti nastale po izbijanju krize u Ukrajini.

Činjenica je da dominantan udeo u ukupnoj štednji u domaćim bankama ima devizna štednja. Činjenica je međutim da je to odluka štediša kojima NBS već deceniju ukazuje da je i u dugom i u kratkom roku isplativije štedeti u domaćoj valuti. Ipak je izbor ulaganja na svakom pojedincu i mora se poštovati. Očigledno je ožiljak teških vremena koja su za nama, kada smo se suočavali sa visokom i volatilnom inflacijom onda kada ostatak Evrope i sveta nije, kao i sa slabljenjem valute kada to drugi nisu imali – toliko dubok, da je potrebno još vremena za strukturne promene i na ovom frontu.

To ne menja činjenicu da stabilnost kursa nema alternativu i da donosi korist svima. Svaki stanovnik Srbije bilo u svojstvu običnog građanina ili u svojstvu privrednika to oseća. A ta stabilnost odgovara i samom autoru i svima onima koji u nju prstom upiru. Svi osećaju koristi te stabilnosti – po lične budžete, po porodice, po zajednicu i državu u celini, samo to javno neće da priznaju.

Tekst zbog kojeg je guvernerka Jorgovanka Tabaković reagovala možete da pročitate na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 63

Hronološki

ns ja

03.03.2023 • 09:31

Naravno da ne možeš da kupiš za evre ono što si mogao 2012. kada vlada inflacija u evrozoni! Pa ne misliš valjda da Jorgovanka upravlja Evropskom centralnom bankom, pa je zato pao evro!?

Stvarno teško je kritikovati SNS sektu i ovu jako lošu vlast kada vidiš ko ih još pored tebe, i zašto, napada!!!!

Šta, sad su krivi za rat u Ukrajini, i pomračenje meseca??? Daj nemojte molim vas....

Inače stabilan dinar je izuzetno dobar za našu ekonomiju i za SVE naše građane, osim za mufljuze, nakupce, dilere, secikese, razne "privrednike"-čiji se "profit" zasniva na džabe materijalu i džabe radnicima, kao i za primaoce stranih doznaka koji se raduju bedi u kojoj bi njihovih 150eur/mes vredelo kao garsonjera...
Mare

03.03.2023 • 08:30

Hahahaha
Kurs stabilan, a za iste pare ne možeš da kupiš ni pola od onoga što su mogao pre 2012!
Stabilan kurs je za nepismene i polupismene koji misle da je to ogledalo ekonomije! Kao i rast BDP u koji ulaze svi podignuti krediti!
@EUfreedom

01.03.2023 • 21:45

Teško mi je da diskutujem sa osobom koja tvrdi da se inflacija stvara štampanjem novca "bez pokrića", najpre jer si izgleda uveren da je 100% novčane mase odštampano. Ne, nisi u pravu, notorno lupetaš da je u Srbiji inflacija izazvana štampanjem dinara bez pokrića.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.