Po čemu je inflacija u evrozoni drugačija od inflacije u Srbiji: Tri su razlike
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto.
Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU, piše portal Biznis i finansije.
Prema podacima Eurostata, statističke službe EU, Srbija je u aprilu imala najveću inflaciju u regionu, a u samo u dve države u Evropi je zabeležena veća stopa inflacije - u Letoniji 15 odsto i Mađarskoj 24,5 odsto.
Predstavnici Narodne banke Srbije tvrde da je u velikom rastu inflacije najveći deo "uvezen", odnosno da se visoki troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja prenose u Srbiju, a na koje monetarna vlast ne može da utiče. Prema tumačenju NBS, međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1 odsto, a hrane i bezalkoholnih pića 23,1 odsto, dok su cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) imale rast od 11,1 odsto.
Prema aktuelnoj projekciji NBS, inflacija u drugom tromesečju će nastaviti da pada, posebno u drugoj polovini godine. Ulazak inflacije u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se sredinom 2024. godine.
Tri ključne razlike
Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević smatra da je, s obzirom na to da inflacija u Srbiji ima dve komponente, uvoznu i domaću, vlast mogla mnogo toga da uradi, ali nije, i da je više razloga što se inflacija otela kontroli.
"Prvo, sistemsko uništavanje poljoprivrede usled smanjenja subvencija i kašnjenja u njihovoj isplati, neizvesnosti u pogledu politike podsticaja, te nedovoljna zaštita poljoprivrede, doveli su do velikog skoka cena hrane koji je u Srbiji bio u proseku dva puta veći nego u EU. Drugo, kriminal, pljačka i korupcija u EPS-u u prethodnoj deceniji doveli su do kraha ovog preduzeća krajem 2021. godine, što je stvorilo enormne gubitke koji se mere u milijardama evra, kako za EPS, tako i za građane i budžet. Jedan deo povećanja cene struje direktno je posledica tih dešavanja, a ne dešavanja na međunarodnom tržištu. Konačno, kada je došlo do rasta cena energije na međunarodnom tržištu, vlast nije uradila dovoljno da kontroliše cenu naftnih derivata, već je štitila svoj interes i interes naftnih kompanija. To pokazuje i istorijski visok profit NIS-a u 2022. godini, dok građani Srbije plaćaju najskuplji dizel u ovom delu sveta", kaže Radosavljević za Biznis i finansije.
On podseća da je značajniji rast cena u EU počeo u decembru 2021. godine, usled rasta cene energije. Međugodišnji rast cene energije je na svom vrhuncu, u periodu mart-oktobar 2022. godine, bio preko 40 odsto, nakon čega indeks potrošačkih cena u tom sektoru pada i u martu 2023. ima negativnu vrednost. Usled takvog delovanja cene energije, indeks potrošačkih cena u EU raste sa relativno skromnih 2,2 odsto u novembru 2021. godine, na 10,6 odsto u oktobru 2022, meren u odnosu na isti period prethodne godine.
"Nakon oktobra 2022. godine, inflacija u EU se vraća na oko sedam odsto u aprilu 2023. godine. Istovremeno, prosečni rast cena hrane je do maja 2022. godine bio ispod prosečnog rasta cena, nakon čega se troškovi energije snažno prelivaju i na ovaj sektor, što dovodi do rasta cena hrana od 15,5 odsto u martu 2023, u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, indeks potrošačkih cena u Srbiji, koji je nekoliko godina bio na nivou ispod dva odsto, naglo raste od aprila 2021. godine i do kraja godine dolazi do 7,9 odsto. Rast inflacije se nastavlja sve do marta 2023. godine, kada ona dostiže za sada rekordan nivo od 16,2 odsto. Dakle, prva razlika u inflaciji u Srbiji i EU je u dinamici i visini, odnosno inflacija je u Srbiji počela da raste mnogo ranije nego u EU i dostigla je značajno viši nivo", objašnjava Radosavljević.
Druga razlika, prema njegovoj proceni, tiče se kretanja cene energenata u Srbiji. Naime, rast cena energenata je u čitavom ovom periodu niži od prosečne inflacije, a nekoliko puta manji od rasta u EU. To je i očekivano s obzirom da se cene energenata u EU, uz par izuzetaka, određuju na tržištu, dok su cene u Srbiji administrativno određene - do februara 2022. cene derivata u Srbiji su bile tržišne, nakon čega se i one određuju administrativno.
"Vlast je u Srbiji na taj način kontrolisala stopu inflacije u ovom periodu, ali je usled velikih gubitaka u elektroenergetskom i gasnom sistemu, naknadno korigovala cene više puta. To je dovelo do toga da je rast cena energenata, meren indeksom potrošačkih cena, u Srbiji u martu i aprilu 2023. bio dvocifren, dok je u istom periodu u EU bio negativan. Dakle, inflacija je u EU bila u najvećoj meri prouzrokovana rastom cena energije, dok se za Srbiju ne može izvesti isti zaključak", ističe Radosavljević.
Treća razlika između inflacije u Srbiji i EU, prema njegovom mišljenju, je u tome što je rast cena hrane u EU bio ispod prosečnog nivoa inflacije do maja 2022. godine, a rast cena hrane je u Srbiji bio dvocifren (10,6 odsto) još u oktobru 2021. godine, nakon čega nastavlja da raste do blizu 25 odsto u aprilu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine.
"Kumulativno posmatrano, prosečan rast cena hrane u prethodne dve godine je zvanično bio preko 50 odsto! Postavlja se pitanje šta je dovelo do dvocifrenog rasta cena hrane u Srbiji u oktobru 2021. godine, gotovo pola godine pre nego što je u svetu došlo do energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Odgovor može da bude u sistemskom uništavanju poljoprivrede, posebno primarne proizvodnje, od strane vlasti, a čije posledice smo nedavno videli u vidu protesta poljoprivrednika, prosipanja mleka i sličnih dešavanja", navodi Radosavljević.
Deo standarda nepovratno izgubljen
Iako predstavnici vlasti stalno pričaju o rastu plata i penzija koji je veći od inflacije, na pitanje koliko je dvocifreni rast inflacije oborio standard stanovništva u Srbiji, pogotovo onih sa manjim primanjima, Radosavljević odgovara da je kumulativni rast cena u prethodne dve godine bio oko 30 odsto a rast prosečne zarade, kao i medijalne zarade na približno istom nivou, dok je nešto manji rast minimalne zarade.
"Dakle, ova kriza je najviše pogodila standard zaposlenih koji rade za minimalac, a kojih ima oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ako uzmemo u obzir da su u prosečnoj potrošačkoj korpi troškovi za hranu i stanovanje, uključujući troškove energije koji učestvuju sa više od 50 odsto, kumulativno porasli skoro 50 odsto, može se zaključiti da je standard prosečnog zaposlenog u Srbiji opao za 10-15 odsto u odnosu na period pre početka krize. Još lošija situacija je ako se posmatra standard penzionera, zatim nezaposlenih ili građana koji primaju socijalnu pomoć, iako je poslednji rast penzija donekle, makar za kratko, popravio taj položaj", napominje Radosavljević.
On dodaje da ga ne bi iznenadilo da inflacija nastavi da raste, imajući u vidu da se tokom ove godine planira još jedno povećanje cene struje i gasa.
Pročitaj još
"Međutim, realno je očekivati da smo na nekom piku i da bi inflacija u drugoj polovini godine trebalo da polako stagnira. Sve ovo, naravno, pod pretpostavkom da se ne desi neki novi krah na međunarodnom tržištu. Drugi problem je što se jednom povećane cene više nikad neće vratiti na nivo pre rasta, što znači da je jedan deo standarda građana nepovratno izgubljen", ukazuje Radosavljević.
I pored tolikog rasta cena i urušavanja standarda građana, Srbija, kako je upozorio, u ovom trenutku imamo mnogo veće probleme od inflacije.
"Mislim da je nemoguće da oni koji su direktno odgovorni za deo rasta cena usled uništavanja poljoprivrede, malverzacija u EPS-u i drugih promašaja, sada dovedu do stabilizacije i reforme u tim sektorima i spreče nova žarišta. U takvim uslovima svaka mera je samo gašenje požara, čija se cena gotovo uvek na kraju prelije preko leđa poreskih obveznika", zaključuje Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
7
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
5
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
3
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 4
V.A.Lucky
V5
Desa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar