Auto-putem zaduživanja: Vlast prikriva (ne)isplativost državnih investicija

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

01.11.2023.

11:31 > 14:36

Izborno je vreme i politička scena je dodatno zaživela. Političari uveliko obećavaju preko svake mere, a aktuelna vlast se po više puta dnevno hvali ulaganjima u poslednjih deset godina.

Investicija je znatno više nego u prethodnom periodu, država Srbija je godišnje ulagala i po četiri i po odsto BDP-a u objekte javne namene. Podignuto je podosta bolnica i škola ili su modernizovane u poslednjoj deceniji.

Čini se, ipak, da su auto-putevi bili neformalni prioritet. Južno od Save i Dunava samo niču trase, i teško je naći varošicu pored koje ili u čijoj blizini ne prolazi moderna saobraćajnica.

Autoput Horgoš-Novi Sad

Međutim, intenzivna gradnja nameće i važno pitanje isplativosti izgrađenog, pre svega kada su u pitanju putevi, kojima se, inače, aktuelna vlast naročito ponosi. Upravo ovaj detalj se konstantno, od prvih investicija, zaobilazi i uporno prećutkuje. Niti za jedan od novoizgrađenih puteva nikada nije javno rečeno u kom roku će se vratiti uloženo.

Stariji se sećaju i nekih drugačijih vremena, kada se, recimo, gradio auto-put Horgoš-Novi Sad-Beograd. Bilo je i tada težnje da se projekat iskoristi za političku promociju pojedinih regija i gradova, pa se debata oko trase vodila neuobičajeno dugo.

Ipak, centralno pitanje je bila isplativost buduće saobraćajnice. Više puta je merena protočnost na svakoj relaciji, bilo je uzbudljivo kada se utvrdilo da broj vozila koja dnevno prođu deonicom do Novog Sada ne prelazi 9.000, dok između vojvođanske prestonice i Beograda dostiže 12.800.

Samo na kratkoj relaciji od Inđije do Beograda za 24 časa dnevno je tutnjalo oko 15.000 automobila, autobusa, kamiona... Protočnost od 12.000 vozila je, prema precizno urađenoj projektnoj analizi, obezbeđivala isplativost ulaganja, dok je prolaz od 15.000 bio poželjan.

Dug za investiciju

Nije bilo lako tadašnjim političarima suočiti se sa momentima koji su ukazivali na moguću spornost decenijama očekivane investicije. Mesecima se po skupštinskim salama, još više po medijima, raspravljalo kako postupiti.

Pobedilo je mišljenje da je trasa posmatrana u celosti, istina minimalno, isplativa, ali i da je ceo projekat od šireg društvenog značaja i da će biti podsticaj za dodatni razvoj Srbije u celini i pokrajine Vojvodine. Pristupilo se radovima, već posle nekoliko sezona od završetka, pokazala se opravdanost ulaganja.

Kasnije, posle pada Berlinskog zida i ukidanja Varšavskog bloka, ispostavilo se da je upravo ovaj saobraćajni pravac, ranije u senci relacije auto-puta Beograd-Zagreb-Ljubljana, za istočni deo nekadašnje države, ali i za putnike iz Turske i Grčke, ključan za povezivanje sa Evropom.

Problem sa investicijama iz naprednjačkih vremena je upravo u tome što javnost nema bilo kakvu informaciju o isplativosti izgrađenih saobraćajnica. Tim pre što je država Srbija da bi izgradila nešto veće morala itekako da se zaduži, pa je u poslednjih 11 sezona, koliko je SNS na vlasti, javni dug Srbije sa 15 milijardi evra skočio na 36 milijardi, dok je spoljni dug dostigao 46,6 milijardi, od čega se čak 25,5 milijardi odnosi na državu, a otprilike 20 na privredu i banke.

Kada kamate rastu

Za državu čija ekonomija svake godine beleži između šest i po i osam milijardi deficita u spoljnoj trgovini, to je više nego ozbiljno zaduženje. Srbija vraća samo kamate, a glavnicu neprekidno obnavlja uzimanjem novih kredita.

Kamatu određuje tržište, i uzimanje pozajmice je dugo bilo jeftinije nego ikada u modernoj istoriji. U poslednjih godinu i po dana stvari su se preokrenule, i sada je Srbiji teško da dobije kredit kamate niže od šest, a često dostiže i sedam odsto. Stoga ne iznenađuje da će ove godine samo na kamate iz državne kase otići 1,8 milijardi evra, skoro tri puta više nego pre samo pet godina.

Kako će novi krediti kojima plaćamo obaveze pristigle na otplatu biti po višoj stopi prinosa, izdvajanja za kamate će se i u naredne dve sezone uočljivo uvećavati. Time pitanje isplativosti investicija dobija još više na značaju, postaje prioritet.

Lako je bilo zajmiti kada su kamate bile sasvim blizu nule, čuveni ekonomista i nobelovac Pol Samuelsen govori da je uz nultu kamatu takoreći svako ulaganje isplativo. Kada kamate počnu da rastu i dostignu više stope, vidi se stvarni kvalitet investicije.

Vratiti dvostruko

Nedavno je predsednik Vučić najavio novi ciklus ulaganja, 12 milijardi u naredne tri, četiri godine. To je najava novog zaduženja Srbije, jer domaća ekonomija ne može da dobaci toliki dodatni profit. I na tu pozajmicu će se plaćati kamate, onoliko koliko tržište odredi.

Ako bismo računali po šest odsto godišnje, koliko je za Srbiju trenutno i to u povoljnijoj varijanti, u narednoj deceniji bi se moralo vratiti gotovo dvostruko više. Bio bi pravi debakl da se tako skupi kapital uloži u promašeno.

Projektna analiza, koja se u ozbiljnim državama radi pre svake investicije, morala bi javnosti jasno pokazivati isplativost. A kod nas za vreme naprednjaka nema, odnosno nikada nije predočena građanima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 15

Hronološki

Mare

02.11.2023 • 19:12

Ima li neki naprednjak da se privatno ovoliko zadužuje?
planer

01.11.2023 • 23:09

izgradnja

moguće je da je potrebna transverzala južni Jadran Crno more pa se mora logistički osnažiti dok je vreme
Uvek uz vetar

01.11.2023 • 20:07

Moglo je i bez

Investicija , pruga , fabrika , auto puteva . Ali mi smo narod kojem uvek neki k.... smeta . Tako je o sad Prosto mi je žao što je AV predsednik i SNS na vlasti . Trebali smo ostati i zagrljaju dželata i ofarbani u žuto!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.