Kako su naprednjaci sebi skrojili izborni budžet
Nedavno su poslanici Skupštine Srbije usvojili budžet za narednu godinu. Rasprave nije bilo, od 185 prisutnih "predstavnika građana" 141 je glasalo za, 31 protiv, 13 nije učestvovalo u izjašnjavanju.
Foto: 021.rs
Naprednjačka većina u najvišoj državnoj instituciji je toliko ubedljiva da se nedeljama unapred znalo da ozbiljnije rasprave neće ni biti.
Ono što je vlada Ane Brnabić predložila usvojeno je uz simboličke promene. Po tekstu i sadržaju Zakona nije teško prepoznati odlučujući doprinos ministra za finansije Siniše Malog u osmišljavanju državne ekonomske politike iduće godine.
Uloga rebalansa
Dakle, predviđa se da tokom 2024. godine država Srbija prihoduje 2.040,9 milijardi dinara, 7,2 odsto više nego što je visina aktuelnog budžeta rebalansiranog mesec dana pre skupštinskog glasanja. Planirani rashod države je 2.238,1 milijarda dinara, jasno je da se predviđa 199 milijardi budžetskog deficita.
Kako se ukupan nacionalni BDP naredne sezone procenjuje na 74 do 75 milijardi evra, deficit će iznositi 2,23 odsto BDP. Mali se u medijima hvalisao da je niži od ovogodišnjeg, rebalansom uvećanog na 2,8 odsto.
Uloga poslednjeg rebalansa je bitna i za državnu kasu narednih dvanaest meseci. Ne samo da je povećanjem deficita omogućeno da minus u državnoj kasi sledeće sezone bude procentualno manji nego što je ovogodišnji, već je i obezbedio nove prihode povećanjem svih akciza za osam odsto.
Kako je nov iznos akciza, čiji udeo u formiranju budžeta u nas prelazi 20 odsto, zadržan, država je povećala i budući budžet, a da nije uvodila nove namete. Tako se gradi privid da je formiranje državne kase za narednu sezonu rađeno "konzervativno". Zapravo, rebalans je zaobilazno odigrao ulogu popunjivača budžeta i za predstojeću sezonu.
Visina javnog duga
Mali u javnim nastupima najčešće ističe da zaduživanje države neće biti uvećano, iznosiće 51,7 odsto budućeg BDP. Ako, pak, zaduženje nije preveliko, onda zaključuje da ni 2,2 odsto deficita nije mnogo. Međutim, kalkulacija se zasniva na ustaljenom iskrivljenom računu pri prikazivanju ekonomskih podataka u evropskoj valuti.
U osnovi, naprednjaci su smislili da kvalitativne pokazatelje iskazane u dinarima po oficijelnom kursu srpske valute pretvaraju u evre. "Zaboravljaju" da umanje za onoliko koliko je inflacija u dinarskoj zoni veća nego na Starom kontinentu.
Tako se stiglo i do 74 do 75 milijardi evra BDP naredne godine koje Vučić, Mali, Brnabić i ekipa često porede sa 33,7 milijardi BDP 2012. Ali, ako znamo da je prosečni rast BDP u jedanaest naprednjačkih godina jedva dostigao 2,3 odsto po sezoni, visina BDP ove godine će biti tek 52,7 milijardi evra, na šta valja dodati planirani rast tri odsto, pa bi BDP naredne godine iznosio tek 54,5 milijardi BDP, dvadeset manje od procene kojom se hvale aktuelna vlast.
A u toj situaciji ni 38 milijardi evra javnog duga Srbije neće biti 51,7, već 73 odsto nacionalnog BDP. Previše i za države bogatije od Srbije.
Otplata kamata
Sledeće i narednih godina Srbija će mnogo više nego do sada izdvajati za otplatu kamata. Kako dugove dospele na naplatu refinansiramo uzimanjem novih kredita, visina kamate zavisi od tržišnih prilika. U poslednje dve godine snažno rastu što nam uvećava troškove. Tako ćemo 2024. za otplatu izdvojiti 1,57 milijardi evra, 345 miliona više nego ove sezone. Narednih godina je moguć i brži rast obaveza po ovom osnovu, procene govore da ćemo 2026. za kamate izdvajati čak 2,75 milijardi evra.
Tu su i garantovani krediti javnih preduzeća. Izdvojićemo 185 milijardi dinara, 410 manje nego ove godine. Razlog je, kako se predviđa, manji i jeftiniji uvoz struje i uglja, a povoljnija cena gasa.
Vidi se da država ima dosta uvećanih obaveza. Nekome se moralo i smanjiti davanje. Tako će se na subvencije usmeriti oko pet milijardi evra, čak 23 odsto manje nego tekuće godine. Umanjiće se i javne investicije, umesto ovogodišnjih 6,8 naredne godine će se u ovu namenu uložiti 5,1 odsto BDP.
Obaveze "prema spolja"
Ipak, ova umanjivanja su nedovoljna, moralo se zakačiti neki od najvećih korisnika državnog budžeta kako bi novca bilo dovoljno za obaveze "prema spolja". Nije bilo kud nego malo skresati primanja zaposlenih u javnom sektoru. Njima će plate biti uvećane za 10 odsto, kako je inflacija 13,5 odsto, jasno je da će im zarada imati manju kupovnu moć nego današnja.
Izuzetak su zaposleni u prosveti i srednji kadar u zdravstvu kojima je nedavno plata vanredno uvećana za 5,5 odsto. Razlog je jasan, predstojeći izbori i vlast pokušava da kupi pojedine društvene kategorije. Na dobitku će biti radnici sa minimalnom zaradom čiji će rast od 1. januara iznositi 18,4 odsto, odnosno sa 40.000 rastu na 47.400 dinara.
Inflacioni budžet
Ipak, niko ovoj vlasti nije bliži od penzionera. Njima je nedavno takođe vanredno povećano primanje za 5,5 odsto, a od 1. januara sledi redovnih 14,8 odsto. Zbirno to je rast od 21,6 odsto. Vlast ni tu nije stala; dodatno, i to baš 1. decembra samo petnaestak dana pred izbore, svim umirovljenicima biće uručena jednokratna pomoć od po 20.000 dinara.
Ozbiljna primedba na budžet je da snažno podstiče potrošnju, gotovo da bi se mogao nazvati podstičućim za inflaciju. A rast cena uporno preti da snažno ugrozi postojeći standard. Čak je i aktuelna vlast, umnogome oslonjena na inflaciono punjenje budžeta, priznala da je naplata PDV za 10 odsto manja nego lane, a razlog je pad potrošnje usled pada standarda. I u takvim okolnostima sačinjen je budžet koji ne samo da ignoriše inflaciju, već dodatno podstiče rast cena.
Pročitaj još
Bez prioriteta
Možda i krupnija zamerka je da budžet nema jasne prioritete. Mada se čelna državna ekipa hvali ovom činjenicom, izostanak glavnih ciljeva omogućava da se novac potroši na beznačajno i nepotrebno.
Rasipanje para omogućava i izuzetno visoka obavezna rezerva od četiri odsto nacionalnog BDP. Decenijama je iznosila jedan odsto da bi je naprednjaci 2017. godine učetvorostručili. Kako je ovaj vid vladine potrošnje pod mnogo manjom kontrolom javnosti, moguće su neracionalnosti i mahinacije. No, i u budžetu za 2024. ostaje isti nivo obavezne rezerve.
Na prvi pogled može da raduje da je budžet u Srbiji usvojen dva i po meseca pre nove godine. Za Srbiju prava retkost. Ali, kada se "iščita" plan kako da se naredne godine troši iz državne kase, vidi se da je budžet poprimio i predizbornu ulogu. Vladajući naprednjaci su odlučili da im plan državne kase za narednu godinu bude izborni adut.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
0
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
4
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
52
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
18
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Komentari 9
Fuj49
Niko i Ništa
Gledam...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar