Biznis i zaštita životne sredine u Srbiji: Kad želite da poslujete održivo, ali nemate uslove za to
Kako se baviti održivim poslovanjem i "zelenim" biznisom u Srbiji kada država sama ne poštuje ili uopšte nema propise iz oblasti zaštite životne sredine?
Foto: Pixabay
Odgovor je - teško, ali ne i nemoguće. Zelene ideje postaju sve više zastupljene, sa sve više fondova koji se otvaraju ka ovim preduzetnicima.
Tu su i standardi koji se menjaju i zakoni koji će, pre ili kasnije, morati da stanu na stranu zaštite životne sredine. Više standarde i neke ekološke prakse u Srbiju donose i strane kompanije, koje pažljivo biraju dobavljače i favorizuju one koji takođe drže do načela zaštite životne sredine.
U ovom izdanju "Biznis plana" na 021.rs govorimo o održivom preduzetništvu, koje podrazumeva manje generisanja otpada, reciklažu više vrsti materijala i nultu emisiju zagađujućih materija. Ovakvim firmama fokus neretko nije na profitu koliko na održivom konceptu poslovanja. Sve ovo zvuči korisno i neophodno, ali koliko je u Srbiji izvodljivo u serijalu "Biznis plan" otkriva Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.
Srbiju je, kaže Mitrović, muka naterala da krene ka održivosti, da se preutemelji i shvati da su klimatske promene jedne od najvećih rizika po zdravlje, ali i sve druge oblasti života.
"To preusmerenje počinje kad je počelo i globalno zagrevanje, a ono nije od juče. Mi smo sada zapravo u pojasu globalnog ključanja i čitav svet se okreće zelenim idejama. One su nastale još sredinom prošlog veka, kad su utemeljene u zaštiti biodiverziteta i prirode, a i danas su deo javnih politika. O zelenim idejama pričaju i civilne organizacije i političke elite i biznis asocijacije i ako bismo tražili šta je to zeleno u njima, naišli bismo na prilično jednostavne principe", otvara ovu temu naš sagovornik.
Srbija je, podseća, i ustavno regulisala pravo na životnu sredinu, temu kojom počinjemo da se bavimo nakon bombardovanja 1999. godine.
"Tad počinje ciklus kad mi intenzivno pratimo životnu sredinu, a sve do 2000. godine mi smo imali prilično romantičan pogled na sve, po modelu 'više cveća, manje smeća'. To je socijalna ekologija, a danas je ekologija matematika i ekonomija, deo je profita i procesa", dodaje Mitrović i naglašava da je Srbija od posledica klimatskih promena u poslednje 23 godine imala direktnu štetu koja iznosi više od osam milijardi evra.
Našem boljitku ne pomaže prilagođavanje romantizacije zaštite životne sredine, kad mnogi koriste izraze koje uopšte ne razumeju. Tako je danas sve "održivo".
"Ova pojava je prisutna kod nas i naziva se 'green washing', kada imitirate održivost i zapravo ne radite ono što je po zakonima prirode i čemu se moramo vratiti. Mi nemamo izbora, kao država i društvo - moramo resetovati navike, potrebe, potrošnju, kretanje, moramo zaboraviti na život koji je bio pre jer nas čeka potpuno novi ciklus u budućnosti, a biće jako zahtevan", kaže naš sagovornik iz Privredne komore Srbije i dodaje da su pred nama novi apokaliptični periodi.
To faktički znači da ćemo mi morati da se suočavamo sa posledicama kakve su po nas ovog jula imale superćelijske oluje, a te posledice su bile prilično užasne.
Čime se bave naše održive kompanije?
Pre svega, treba reći da održivost kao koncept poslovanja nisu stvorile naše firme, a ceo posao sa svojim standardima donele su nam i inostrane kompanije, uz izuzetke firmi koji su ovu ideju pokrenule i primenjuju kod nas. Kad je reč o tim multinacionalnim kompanijama, one su podigle alate održivosti i odgovornost lokalne zajednice, ali i odnos prema svojim zaposlenima što automatski menja i propise u Srbiji. Firme koje neguju ove principe održivost uglavnom biraju da sarađuju sa sličnim kompanijama, pa se sada lanci dobavljača prilagođavaju ovim novinama da bi opstali u poslu. Siniša Mitrović kaže da Privredna komora prati ova kretanja od 2018. godine.
"Tržište je nemilosrdno i jasno je postavilo pravila igre. Vi ne možete da opstanete danas sa vašim proizvodom ako nemate kvalitetno razgradivu ambalažu, ako ne upravljate životnim ciklusom, odnosno šta se dešava sa vašim proizvodom kada postane otpad. Da li ste koristili obnovljive izvore energije, koliko ste uzeli prirodnih, a koliko reciklabilnih resursa, to su sve pitanja koja su vrlo aktuelna. Evropska komisija je donošenjem paketa cirkularne ekonomije jasno postavila ciljeve do 2030. godine koji se baziraju na klimatskoj, resurnoj i energetskoj neutralnosti. Mi izvozimo 80 odsto naše robe na evropsko tržište i preti nam velika opasnost da, ako ne usvojimo standarde održivosti i cirkularnosti, naše tržište bude zatvoreno", upozorava naš sagovornik.
Srbija je 1. oktobra ove godine konačno počela da obračunava emisije ugljenika, metala i veštačkih đubriva i to je jedan način na koji se prilagođava ekološkim standardima.
Postoji mit da se ovim zelenim idejama u Srbiji bave samo mladi jer postoje ljudi koji su decenijama u poslu i neguju principe smanjenja zagađenja u preduzetništvu. Vlada generacijski miks, kaže Mitrović i dodaje da su sve zastupljenija održiva mala i srednja preduzeća, koja svakako čine više od 99 odsto cele privrede.
"Verujem da se ova nova generacija mladih (generacija Z) zaista okreće startapima i novim rešenjima koja imaju komponentu održivosti i to je dobar proces, izuzetno je bitno da to podrže i država i velike kompanije. Postoji veliki interes da se 'ozeleni' biznis i uvedu rešenja jer svaka zelena investicija jeste ušteda - ona u početku proizvodi troškove, ali na kraju donosi veliku dobit", priča Siniša Mitrović iz PKS u serijalu "Biznis plan".
Srbija troši četiri puta više energije po jedinici proizvoda. To mora da postane prošlost i potpuno je neoprostivo, smatra naš sagovornik.
"Kao problem primećujem da mi imamo prilično tesan regulatorni okvir, a tržište jasno traži promene u vidu novih rešenja, tehnologija, koje će omogućiti da se sa što manje proizvodnje škarta, generisanja otpada i drugih trošenja resursa privređuje", stava je Mitrović.
Šta ukoliko neko, kao ambiciozan preduzetnik-početnik, želi da otvori firmu i reciklira, odlaže otpad propisno, ali ubrzo shvata da to ne može u punom obimu?
Kad je reč o reciklaži, Srbija danas ima skromne resurse, a uprkos postojanju subvencija za sve više energetski održivih ideja, to neće rešiti naše probleme. Moramo, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, osloboditi održive preduzetnike taksi i drugih troškova-barijera kako bi oni bili u mogućnosti da rade svoj posao u punom kapacitetu, što se naročito odnosi na startap kompanije. Njima je održivi razvoj faktički u DNK, dodaje naš sagovornik.
Pročitaj još
"Naš finansijski mehanizam oporezivanja moramo redizajnirati da stvorimo uslove da kompanije koje se podižu imaju predvidiv tok oslobađanja dažbina. Mi nemamo izvore zelenog finansiranja osim komercijalnih kredita, nemamo posebne linije i fondove koji bi pratili zelene investicije. U Privrednoj komori Srbije zagovaramo osnivanje nacionalnog javno-privatnog fonda koji bi mogao da finansira transformaciju na tržištu jer se naše firme najvećim delom naslanjaju na komercijalne banke", objašnjava Mitrović.
Dodaje da se u PKS ovih dana intenzivno razgovara o zelenim korporativnim obveznicama koje bi mogle da emituju kompanije sa održivom politikom.
Green deal
"Takav proces može biti vrlo privlačan za investicije jer je danas rast zelenih investicija u svetu nekoliko puta uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Nama treba potpuno nov green deal, nacionalni konsenzus o ozelenjavanju infrastrukture, graditeljstva, saobraćaja - pa nama je prosek starosti vozila 18 godina, imamo velike emisije zagađenja u vazduh, prosek grejnih tela je 30 godina, nizak nam je tretman otpadnih voda, generišemo previše otpada, a imamo mali stepen reciklaže. Aktivno zagovaramo promene i u tome učestvuju predstavnici civilnog sektora i vladinih institucija", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije za "Biznis plan".
Ovo je deo razgovora o promenama u oblasti zaštite životne sredine i preduzetništva. Emisiju u celosti možete da poslušate OVDE ili u nastavku.
U narednom izdanju bavimo se još jednom izuzetno bitnom temom - mladi preduzetnici koji ostvaruju svoje ideje i način na koji to čine.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
7
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar