Biznis i zaštita životne sredine u Srbiji: Kad želite da poslujete održivo, ali nemate uslove za to
Kako se baviti održivim poslovanjem i "zelenim" biznisom u Srbiji kada država sama ne poštuje ili uopšte nema propise iz oblasti zaštite životne sredine?
Foto: Pixabay
Odgovor je - teško, ali ne i nemoguće. Zelene ideje postaju sve više zastupljene, sa sve više fondova koji se otvaraju ka ovim preduzetnicima.
Tu su i standardi koji se menjaju i zakoni koji će, pre ili kasnije, morati da stanu na stranu zaštite životne sredine. Više standarde i neke ekološke prakse u Srbiju donose i strane kompanije, koje pažljivo biraju dobavljače i favorizuju one koji takođe drže do načela zaštite životne sredine.
U ovom izdanju "Biznis plana" na 021.rs govorimo o održivom preduzetništvu, koje podrazumeva manje generisanja otpada, reciklažu više vrsti materijala i nultu emisiju zagađujućih materija. Ovakvim firmama fokus neretko nije na profitu koliko na održivom konceptu poslovanja. Sve ovo zvuči korisno i neophodno, ali koliko je u Srbiji izvodljivo u serijalu "Biznis plan" otkriva Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.
Srbiju je, kaže Mitrović, muka naterala da krene ka održivosti, da se preutemelji i shvati da su klimatske promene jedne od najvećih rizika po zdravlje, ali i sve druge oblasti života.
"To preusmerenje počinje kad je počelo i globalno zagrevanje, a ono nije od juče. Mi smo sada zapravo u pojasu globalnog ključanja i čitav svet se okreće zelenim idejama. One su nastale još sredinom prošlog veka, kad su utemeljene u zaštiti biodiverziteta i prirode, a i danas su deo javnih politika. O zelenim idejama pričaju i civilne organizacije i političke elite i biznis asocijacije i ako bismo tražili šta je to zeleno u njima, naišli bismo na prilično jednostavne principe", otvara ovu temu naš sagovornik.
Srbija je, podseća, i ustavno regulisala pravo na životnu sredinu, temu kojom počinjemo da se bavimo nakon bombardovanja 1999. godine.
"Tad počinje ciklus kad mi intenzivno pratimo životnu sredinu, a sve do 2000. godine mi smo imali prilično romantičan pogled na sve, po modelu 'više cveća, manje smeća'. To je socijalna ekologija, a danas je ekologija matematika i ekonomija, deo je profita i procesa", dodaje Mitrović i naglašava da je Srbija od posledica klimatskih promena u poslednje 23 godine imala direktnu štetu koja iznosi više od osam milijardi evra.
Našem boljitku ne pomaže prilagođavanje romantizacije zaštite životne sredine, kad mnogi koriste izraze koje uopšte ne razumeju. Tako je danas sve "održivo".
"Ova pojava je prisutna kod nas i naziva se 'green washing', kada imitirate održivost i zapravo ne radite ono što je po zakonima prirode i čemu se moramo vratiti. Mi nemamo izbora, kao država i društvo - moramo resetovati navike, potrebe, potrošnju, kretanje, moramo zaboraviti na život koji je bio pre jer nas čeka potpuno novi ciklus u budućnosti, a biće jako zahtevan", kaže naš sagovornik iz Privredne komore Srbije i dodaje da su pred nama novi apokaliptični periodi.
To faktički znači da ćemo mi morati da se suočavamo sa posledicama kakve su po nas ovog jula imale superćelijske oluje, a te posledice su bile prilično užasne.
Čime se bave naše održive kompanije?
Pre svega, treba reći da održivost kao koncept poslovanja nisu stvorile naše firme, a ceo posao sa svojim standardima donele su nam i inostrane kompanije, uz izuzetke firmi koji su ovu ideju pokrenule i primenjuju kod nas. Kad je reč o tim multinacionalnim kompanijama, one su podigle alate održivosti i odgovornost lokalne zajednice, ali i odnos prema svojim zaposlenima što automatski menja i propise u Srbiji. Firme koje neguju ove principe održivost uglavnom biraju da sarađuju sa sličnim kompanijama, pa se sada lanci dobavljača prilagođavaju ovim novinama da bi opstali u poslu. Siniša Mitrović kaže da Privredna komora prati ova kretanja od 2018. godine.
"Tržište je nemilosrdno i jasno je postavilo pravila igre. Vi ne možete da opstanete danas sa vašim proizvodom ako nemate kvalitetno razgradivu ambalažu, ako ne upravljate životnim ciklusom, odnosno šta se dešava sa vašim proizvodom kada postane otpad. Da li ste koristili obnovljive izvore energije, koliko ste uzeli prirodnih, a koliko reciklabilnih resursa, to su sve pitanja koja su vrlo aktuelna. Evropska komisija je donošenjem paketa cirkularne ekonomije jasno postavila ciljeve do 2030. godine koji se baziraju na klimatskoj, resurnoj i energetskoj neutralnosti. Mi izvozimo 80 odsto naše robe na evropsko tržište i preti nam velika opasnost da, ako ne usvojimo standarde održivosti i cirkularnosti, naše tržište bude zatvoreno", upozorava naš sagovornik.
Srbija je 1. oktobra ove godine konačno počela da obračunava emisije ugljenika, metala i veštačkih đubriva i to je jedan način na koji se prilagođava ekološkim standardima.
Postoji mit da se ovim zelenim idejama u Srbiji bave samo mladi jer postoje ljudi koji su decenijama u poslu i neguju principe smanjenja zagađenja u preduzetništvu. Vlada generacijski miks, kaže Mitrović i dodaje da su sve zastupljenija održiva mala i srednja preduzeća, koja svakako čine više od 99 odsto cele privrede.
"Verujem da se ova nova generacija mladih (generacija Z) zaista okreće startapima i novim rešenjima koja imaju komponentu održivosti i to je dobar proces, izuzetno je bitno da to podrže i država i velike kompanije. Postoji veliki interes da se 'ozeleni' biznis i uvedu rešenja jer svaka zelena investicija jeste ušteda - ona u početku proizvodi troškove, ali na kraju donosi veliku dobit", priča Siniša Mitrović iz PKS u serijalu "Biznis plan".
Srbija troši četiri puta više energije po jedinici proizvoda. To mora da postane prošlost i potpuno je neoprostivo, smatra naš sagovornik.
"Kao problem primećujem da mi imamo prilično tesan regulatorni okvir, a tržište jasno traži promene u vidu novih rešenja, tehnologija, koje će omogućiti da se sa što manje proizvodnje škarta, generisanja otpada i drugih trošenja resursa privređuje", stava je Mitrović.
Šta ukoliko neko, kao ambiciozan preduzetnik-početnik, želi da otvori firmu i reciklira, odlaže otpad propisno, ali ubrzo shvata da to ne može u punom obimu?
Kad je reč o reciklaži, Srbija danas ima skromne resurse, a uprkos postojanju subvencija za sve više energetski održivih ideja, to neće rešiti naše probleme. Moramo, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, osloboditi održive preduzetnike taksi i drugih troškova-barijera kako bi oni bili u mogućnosti da rade svoj posao u punom kapacitetu, što se naročito odnosi na startap kompanije. Njima je održivi razvoj faktički u DNK, dodaje naš sagovornik.
Pročitaj još
"Naš finansijski mehanizam oporezivanja moramo redizajnirati da stvorimo uslove da kompanije koje se podižu imaju predvidiv tok oslobađanja dažbina. Mi nemamo izvore zelenog finansiranja osim komercijalnih kredita, nemamo posebne linije i fondove koji bi pratili zelene investicije. U Privrednoj komori Srbije zagovaramo osnivanje nacionalnog javno-privatnog fonda koji bi mogao da finansira transformaciju na tržištu jer se naše firme najvećim delom naslanjaju na komercijalne banke", objašnjava Mitrović.
Dodaje da se u PKS ovih dana intenzivno razgovara o zelenim korporativnim obveznicama koje bi mogle da emituju kompanije sa održivom politikom.
Green deal
"Takav proces može biti vrlo privlačan za investicije jer je danas rast zelenih investicija u svetu nekoliko puta uvećan u odnosu na prethodnu godinu. Nama treba potpuno nov green deal, nacionalni konsenzus o ozelenjavanju infrastrukture, graditeljstva, saobraćaja - pa nama je prosek starosti vozila 18 godina, imamo velike emisije zagađenja u vazduh, prosek grejnih tela je 30 godina, nizak nam je tretman otpadnih voda, generišemo previše otpada, a imamo mali stepen reciklaže. Aktivno zagovaramo promene i u tome učestvuju predstavnici civilnog sektora i vladinih institucija", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije za "Biznis plan".
Ovo je deo razgovora o promenama u oblasti zaštite životne sredine i preduzetništva. Emisiju u celosti možete da poslušate OVDE ili u nastavku.
U narednom izdanju bavimo se još jednom izuzetno bitnom temom - mladi preduzetnici koji ostvaruju svoje ideje i način na koji to čine.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
15
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
41
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
1
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
14
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
9
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar