Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje je moguće i u Srbiji kao i u Crnoj Gori.
.jpg "Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Ekonomska cena za to je rast stope poreza na dodatu vrednost (PDV), naveo je Fiskalni savet u analizi "Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine - činjenice, zablude i paralele sa Srbijom", preneo je N1.
Ukidanje penzijskih doprinosa, kako je navedeno, predstavljalo bi "tektonski udar" na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, nezvanično najavila da bi to mogla da učini 2025. godine.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program "Evropa sad".
"Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa 'Evropa sad' da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje", naveo je Fiskalni savet.
Savet je podsetio da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, programom "Evropa Sad 2.0", još nisu obelodanjeni.
Iako planovi nisu obelodanjeni, naveo je Fiskalni savet, jasno je da bi to bio tektonski udar na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori.
Dodaje se da je ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa i neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava, tokom prethodnih 100 godina.
"Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema", upozorio je Fiskalni savet.
Savet je naveo da se "čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema, koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope".
Detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše, istakao je Fiskalni savet, da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako je reč o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.
Savet je podsetio da je ukidanje doprinosa za zdravstvo u Srbiji bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane, jer je stopa nezaposlenosti značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a.
"Zbog toga u sadašnjim uslovima u Srbiji nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo", ocenio je Fiskalni savet.
Naveo je da ta reforma i dalje ostaje kao mogućnost, "naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja i slobodnog pristupa javnom zdravstvu, uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija".
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo povećanje stope PDV-a kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
"U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a u Srbiji, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu", ističe se u analizi.
Pročitaj još
Fiskalni savet je podsetio da reformski program "Evropa sad" Vlada Crne Gore karakteriu tri ključne tačke, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora, direktno iz budžeta.
Druga mera bila je progresivnije oporezivanje dohodaka, uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade, uz zadržavanje stope poreza na zarade od devet odsto i uvođenje druge progresivne stope od 15 odsto za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno.
Treća mera je veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno, na 450 evra.
"Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo", naveo je Fiskalni savet.
Snažna naplata poreza je međutim, kako je naveo Fiskalni savet, bila rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne, pa će privremeni karakter imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
14
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 23
Ja
Predrag
cima za sitniš.Tako se pljačka narod.
Miroslav Kostandinov
U Srbiji primiš afričku platu 300 eura i na tu platu poslodavac ili ti nebitno mora dati državi 62% PLATE!!!!!Dakle primio 300 eura i ne imao ništa i primio 3000 eura plate POREZ JE ISTI i za ovog od 300 eura plate i za 3000 eura.
To nema nigde u Evropi to što ima u Srbiji a to je zato jer Zakon o porezu na plate nije menjan unazad 55 godina iz doba nepostojeće Jugoslavije kada je Jugoslavija bila komunistička i kada je 99% firmi bilo "društveno".
Sve države Evrope su promenile oporezivanje plata u prethodnih 10 i više godina i shvatile značaj" osnovice za život " koja mora biti NEOPOREZIVA u Srbiji i na 300 ili 350 eura plate dužan si "Državi" 62% poreza na tu "platu".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar