Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere
Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako navode, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine.
Foto: Pixabay
Ti proizvodi, dodaju, preplavljuju zapadna tržišta.
Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je za Novu ekonomiju da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.
"To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom", kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.
Dodao je i da "Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom", tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.
"Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost", kazao je Bjelić.
Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.
"Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme", rekao je Bjelić.
Na pitanje da li neki od tih "jeftinih kineskih proizvoda" utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.
Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.
"Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može", objasnio je Bjelić.
On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope veoma visoki i da se povećavaju u poslednje vreme - nema opasnosti.
Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su "stvar politike", jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.
Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.
"Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta", kazao je Bjelić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
1
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
11
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Komentari 15
sada su kvalitetniji
Брат.Бачванин
Antuntun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar