Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere
Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako navode, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine.
Ti proizvodi, dodaju, preplavljuju zapadna tržišta.
Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je za Novu ekonomiju da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.
"To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom", kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.
Dodao je i da "Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom", tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.
"Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost", kazao je Bjelić.
Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.
"Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme", rekao je Bjelić.
Na pitanje da li neki od tih "jeftinih kineskih proizvoda" utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.
Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.
"Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može", objasnio je Bjelić.
On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope veoma visoki i da se povećavaju u poslednje vreme - nema opasnosti.
Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su "stvar politike", jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.
Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.
"Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta", kazao je Bjelić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
19
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
10
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
5
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 15
sada su kvalitetniji
Брат.Бачванин
Antuntun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar