Građani Srbije od plate za hranu izdvajaju više nego što je prosek u Evropi, a jedu znatno manje

Autor: Biznis.rs

Info

02.10.2024.

08:00 > 08:01

Srbija je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu krajem septembra proglašena za zemlju koja mora da obnavlja svoj prehrambeni suverenitet jer za sopstvene potrebe mora da uvozi hranu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zavisna je od uvoza svinjskog i junećeg mesa, ribe, mleka i prerađevina.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da, nažalost, Srbija sada mora da meso uvozi da bi prehranila sopstveni narod.

Na uvoz hrane, pre svega, svinjskog i junećeg mesa, mleka, mleka u prahu, sira i prerađevina je u 2023. godini bilo potrošeno čak 600 miliona evra. U toj godini uvezeno je i oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju i 500.000 prasića.

"Sve to ne može da obnovi posrnuli stočni fond u zemlji. Jer, nije ni uništavan nekoliko godina, već nekoliko decenija. Sada približno toliko vremena treba, uz ubzani razvoj, da se on obnovi. U oborima je trenutno samo 2,25 miliona grla svinja. Proizvodnja je manja za 250.000 tona nego pre tri i po decenije. Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj deceniji bio samo 1,7 odsto. Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Ustav, je bio skup nerealnih i neostvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceniji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje", iznosi svoju analizu Gulan.

Da bi Srbija stigla zemlje EU po proizvodnji i potrošnji potrebno je da prođe više od pola veka.

Prema najnovijim podacima, u Srbiji se u dobrim godinama uzgaja oko 725.000 goveda, što je rezultat popisa poljoprivrednih gazdinstava iz 2024. godine.

Ipak, stočari tvrde da je taj broj danas znatno manji.

Loše strategije i političke mere

Uzgoj goveda u Srbiji organizovan je u dva glavna vida - kroz poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. Više od 90 odsto stoke uzgajaju mala porodična domaćinstva, iako poseduju mali broj grla po domaćinstvu, dok veći broj kvalitetnijih grla dolazi iz agroindustrijskih preduzeća.

Najveći broj goveda nalazi se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, gde se uzgaja oko 45 odsto ukupnog broja grla, dok Vojvodina učestvuje sa 28 odsto. Zlatiborski okrug, s opštinama kao što su Arilje, Užice, i Nova Varoš, prednjači sa oko 10 odsto ukupnog broja grla u zemlji.

Foto: Pixabay

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji trenutno iznosi između 73.000 i 86.000 tona godišnje, što je otprilike 10 kilograma po stanovniku. Međutim, potrošnja je daleko manja - svega između 3,1 i 3,5 kilograma po stanovniku. Ovaj pad je drastičan u odnosu na pre deset godina, kada je godišnja proizvodnja dostizala i do 120.000 tona.

"Srbija učestvuje sa manje od jedan odsto u ukupnoj evropskoj proizvodnji mesa, a goveđe meso se u strukturi domaće proizvodnje nalazi na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda prilikom klanja je relativno mala, između 450 i 480 kilograma. Takođe, zabrinjavajuće je visok procenat klanja teladi, koja čine čak 30 odsto zaklanih grla, što negativno utiče na ukupnu proizvodnju mesa", navodi Gulan.

Tovno govedarstvo u Srbiji se nalazi u ozbiljnoj krizi, što stočari već godinama upozoravaju. Iako se pojavljuju šanse za izvoz, problemi sa nedostatkom stoke i nestabilnim tržištem koče napredak. Državne mere nisu donele željene rezultate, zbog čega su stočari odlučili da se sami organizuju i predlože sopstveni plan za oporavak ove privredne grane.

"Kao posledica loših strategija i političkih mera, u Srbiji je danas prazno oko 200.000 staja. Srbija, sa svojim malim brojem stanovnika u poređenju sa Evropskom unijom, ima i znatno nižu proizvodnju goveđeg mesa - gotovo 59 odsto manju od proseka EU. Poljska i Mađarska su lideri po proizvodnji po glavi stanovnika, dok je najniža proizvodnja u EU na Malti. Ovi podaci jasno ukazuju na razmere krize u ovoj privrednoj grani Srbije", zaključuje Gulan.

Koliko kog mesa pojedemo?

Svinjsko meso, nekada osnovna namirnica na trpezi u Srbiji, danas postaje sve ređa pojava. Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma. Ovaj pad, prema stručnjacima, jasan je pokazatelj siromaštva. Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje.

Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.

Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine.

Što se tiče ribe, prosečan građanin Srbije godišnje konzumira oko 3,1 kilogram, dok je zemlji potrebno oko 50.000 tona rečne i morske ribe. Nažalost, domaća proizvodnja pokriva samo trećinu te potrebe, sa 15.000 tona, dok se preostalih 35.000 tona uvozi.

Ukupno, građani Srbije godišnje pojedu oko 38 kilograma mesa po osobi, što je daleko ispod standarda iz 1991. godine, kada je prosečna potrošnja iznosila 65 kilograma mesa po stanovniku, a Srbija proizvodila oko 650.000 tona mesa godišnje.

Potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU

Prema rečima Gulana, Srbija je agrarna zemlja sa izuzetno niskom produktivnošću. Zbog niskih plata, potrošnja hrane u Srbiji je znatno ispod proseka Evropske unije.

"Dok u Srbiji jedan građanin godišnje potroši 15 kilograma svinjetine, u EU taj broj iznosi 32 kilograma. Situacija sa junećim mesom je još drastičnija - u Srbiji se konzumira manje od četiri kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka 15 kilograma", navodi sagovornik Biznis.rs.

Živinsko meso je jedina svetla tačka, sa 18 kilograma godišnje po stanovniku u Srbiji, u poređenju sa 21,6 kilograma u EU. Međutim, razlike su očigledne i kod mlečnih proizvoda - prosečan građanin Srbije godišnje potroši oko 180 litara mleka i mlečnih prerađevina, dok se u EU konzumira čak 300 litara. Najveći jaz postoji kod putera - dok građanin Srbije potroši svega 200 grama godišnje, građanin EU pojede četiri do pet kilograma.

Na kraju, Gulan podseća da prosečan građanin Srbije na hranu troši između 42 i 48 odsto svojih prihoda, što je najviše u Evropi. Ovi podaci jasno ukazuju na teško stanje u kom se nalazi domaća poljoprivreda, ali i širu sliku ekonomske situacije u zemlji.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Zoja

31.10.2024 • 01:06

Dobri su vam ovi eksperti

Ako neko u prethodnom pasusu navede:

"Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma."

I zatim kaže:

"Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje."

A onda nastavi usporedbu:

"Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.

Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine."

Pitam se pitam kako je onda moguće da je 200.000 tona nedovoljno za stanovništvo koje već troši 15 kilograma po osobi, pa je neophodan uvoz, a dovoljno je 125.000 tona piletine, koju stanovništvo troši 18 po osobi?

0 0 0
Franc

03.10.2024 • 07:07

Licemerno

Autor teksta zaboravio da đnogo mesa nije dobro, imamo sliku Amerike , prosek preko 110kg, a naši poljpšrivrednici šetkaju traktore, a stoku neće da vide na slici a kamoli u dvorištu. Nema tih para za loje bi neko to radio, to je slika i prilika.

8 7 +1
goca

02.10.2024 • 17:32

jedemo smeće

mi jedemo nekontrolisano "smeće". voda zatrovana, crvi, vazduh zatrovan. fungizidi, pestizidi ko zna šta još.

14 7 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.