U Srbiji sve više stranih radnika: Država želi da privuče lekare i druge visokokvalifikovane, ali...
Strane radnike u Srbiji susrećemo na svakom koraku. Oni nas vou javnom saobraćaju, često projure na biciklu ili motoru kao dostavljači, čujemo ih kako razgovaraju na nekom gradilištu...
Na rad u Srbiju dolaze državljani Indije, Pakistana, Šri Lanke, Kube, Turske, Nepala, Kenije i još niza drugih zemalja. Reč je o ljudima koji uglavnom potiču iz država u kojima su primanja niža nego u Srbiji te u naše krajeve dolaze "trbuhom za kruhom" u potrazi za boljim životom. Pojedinima je Srbija samo prolazna stanica do neke od zemalja Evropske unije.
Prostor za dolazak stranih radnika u Srbiju stvorio se iz dva osnovna razloga. Prvi je taj što je kod nas sve manje onih koji rade u odnosu na broj penzionera, što je posledica niske stope nataliteta, a drugi pak treba tražiti u činjenici da sve veći broj radnika iz naše zemlje odlazi da radi u zemlje Evropske unije i druge države u svetu gde su plate znatno bolje nego kod nas. Tendencije su takve da će stranih radnika u Srbiji iz godine u godinu biti sve više i da će u jednom trenutku možda imati i ključnu ulogu u funkcionisanju srpske privrede.
Statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje otkrivaju da je prošle godine stranim radnicima izdato više od 52.000 radnih dozvola, što je za 50 odsto više nego u 2022. kada je taj broj iznosio 37.000. Očekuje se da će do kraja ove godine broj izdatih dozvola nadmašiti onaj koji je postignut u 2023. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović nedavno je izjavio za Radio-televiziju Srbije da očekuje da će broj stranih radnika u Srbiji premašiti 100.000 tokom 2026. godine.
On je dodao da poslodavcima u Srbiji u narednom periodu predstoji "borba za radnike". Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da će taj kontingent biti prvenstveno iz jugoistočne Azije sve dok se ugovori za velike infrastrukturne projekte potpisuju sa partnerima iz Kine, Turske i Azerbejdžana.
Strani radnici u Srbiji najčešće rade u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, poljoprivrede, takođe i kao vozači. Dosta stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi. Ipak, to ne znači da kod nas ne dolaze i radnici sa veštinama. Naprotiv, ima ih i oni su uglavnom koncentrisani u sektorima građevinarstva i ugostiteljstva. S druge strane, profil radne snage koji vidljivo nedostaje u našoj zemlji, a svi pokazatelji su da će tako biti i u budućnosti, jeste onaj koji čine visokoobrazovani kadrovi. Izuzetak su Rusi koji u Srbiju dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima se ističu uglavnom IT stručnjaci i lekari, piše dalje NIN.
Pred nadležnima u Srbiji je važan, ali izuzetno težak zadatak da na naše prostore privuku visokokvalifikovanu radnu snagu. Pitanje od "milion dolara" na koje se mora dati adekvatan odgovor jeste kako taj traženi i cenjeni profil radne snage iz inostranstva motivisati da dođe i privređuje na našim prostorima.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za NIN kaže da je prva prepreka za tako nešto činjenica da zarade, primera radi, lekara ili profesora nisu dovoljno visoke u Srbiji, a druga je taj što se za određeni broj zanimanja koja obavljaju visokoobrazovani kadrovi moraju steći stručni uslovi i položiti odgovarajući ispiti na srpskom jeziku.
"Uvoz radne snage je neminovnost koja je već sad aktuelna, jer i domaće firme i kompanije strani investitori u Srbiji trenutno imaju nedostatak osnovne, a posebno kvalitetno obučene radne snage u mnogim delatnostima koje obavljaju", kaže Rajić.
Da se situacija sa nedostatkom radne snage brzo pogoršava govori i podatak iz istraživanja vršenih u proteklih pet godina. U poslednjem kvartalu 2018. godine poslodavci su naveli da imaju problem sa nedostatkom zaposlenih u ukupno 34 zanimanja. Krajem 2023, i početkom ove, u sličnoj anketi, identifikovan je nedostatak zaposlenih čak u 127 zanimanja. U ovom trenutku taj broj dostiže skoro jednu petinu od ukupnog broja zanimanja u privredi Srbije, što predstavlja ozbiljnu kočnicu u daljem radu i razvoju tih firmi, a osetno ograničava celokupan privredni razvoj.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za NIN da će se Srbija u narednom periodu sve više suočavati sa nedostatkom radne snage zbog povećanja obima privrednih aktivnosti, ali i odlaska naših radnika u inostranstvo.
"S druge strane, zbog toga što kod nas mogu da zarade više nego kod svoje kuće, u Srbiji je sve više stranih radnika iz raznih zemalja, uglavnom sa prostora Azije. Reč je uglavnom o nekvalifikovanim radnicima. U vreme izbegličke krize nastale zbog rata u Siriji, u Srbiju su dolazili i obrazovaniji ljudi, kao i oni koji se ubrajaju u kvalifikovanu radnu snagu. Međutim, oni su se na našim prostorima zadržali kratko jer im je krajnji cilj bio odlazak u razvijene zemlje Evrope gde mogu da zarade znatno više nego kod nas", navodi sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, ako Srbija želi da privuče kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva, tim ljudima mora da obezbedi adekvatne zarade kako bi oni bili zainteresovani za dolazak na naše prostore.
Pročitaj još
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za NIN da su Srbiji potrebni svi profili stranih radnika zbog toga što je na tržištu prisutan sve manji broj domaćih.
"Natalitet u Srbiji je, kao što je inače slučaj i u većini zemalja Evrope, nizak, a mladi ljudi odlaze u inostranstvo i tamo stvaraju svoje porodice. Zbog toga je u Srbiji sve manje domaćeg stanovništva koje može da radi i nameće se potreba da se dovode radnici iz inostranstva", navodi Atanacković.
Prema njegovim rečima, tržištu u Srbiji su pored nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika potrebni i oni visokoobrazovani te bi trebalo raditi na donošenju mera koje bi ih motivisale da žive i rade u Srbiji. Povećanje neoporezivog dela zarade je jedan od načina da se to ostvari, jer tako stručnjaci iz inostranstva mogu da računaju na veću zaradu.
"U ovom trenutku, kada je reč o visokoobrazovanim radnicima, imamo one koji dolaze sa prostora Ukrajine i Rusije, a potrebno je raditi na stvaranju uslova kako bi u značajnijem broju pristizali izbaciti u dovoljnom broju i oni iz drugih zemalja", ističe sagovornik beogradskog lista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
1
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
0
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
54
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
OFAK odobrio MOL-u nastavak pregovora o kupovini NIS-a
01.10.2026.•
1
Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAK) odobrila je dozvolu mađarskoj naftnoj kompaniji MOL za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, javio je RTS.
Gasni aranžman sa Rusijom produžen do kraja godine
30.09.2026.•
5
Ruski "Gasprom" produžio je gasni aranžman sa Srbijom za još tri meseca, do kraja godine, pod istim povoljnim uslovima kao do sada.
NIS čeka odluku Amerikanaca, a ističu još dva važna roka
30.09.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija na novi zahtev za izdavanje posebne licence.
Agencija: Najjeftinije grejanje stana na drva i prirodni gas, najskuplje električnom energijom
29.09.2026.•
8
Agencija za energetiku saopštila je danas da je za grejanje prosečnog stana od 60 kvadratnih metara u Srbiji, na 20 stepeni celzijusa u toku 16 sati dnevno, potrebno 9.000 kilovata tokom 180 dana trajanja grejne sezone.
Kako će se razvijati tržište nekretnina u Srbiji: Ovo su četiri strateška pravca
29.09.2026.•
6
Tržište nekretnina u Srbiji trebalo bi do 2030. godine da se razvija kroz četiri ključna pravca.
Ruske vlasti stavile imovinu trgovinskog lanca Metro pod privremenu upravu
29.09.2026.•
6
Ruske vlasti stavile su imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro u Rusiji pod privremenu upravu, prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Frans pres.
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
22
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
8
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Komentari 24
Pitanje
Veoma su vas lepo vaspitali da na pitanje odgovarate pitanjem. Vidim sve ste se polomili da "prave i stručne domaće radnike" sami zaposlite uz velike plate.
@Olivq
Možda sam trebao biti jasniji iako je trebalo biti jasno na šta se moje pitanje odnosi obzirom da se u ovom tekstu radi o radnicima u Srbiji a ne radnicima u inostranstvu. Ne bih se toliko osvrtao da bi verovatno većina rekla da je neto plata koju ste ovde naveli čak i za Srbiju mala dok je za EU države izjednačena sa bedom većom nego da u Srbiji primate polovinu tog iznosa, hteo bih samo izraziti zadovoljstvo da i u EU upražnjavate te stečene navike isplaćivanja novca "na ruke" tom vašem jednom usamljenom radniku. U najmanju ruku sam očekivao da eto makar u EU isplaćujete minimalno 5.000 evra neto plate i to za značajno veći broj radnika od jednog, no hvala vam što ste podelili informaciju.
Milan
Olivq
Živim u EU za komplenu sliku
Dovoljno?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar