Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Deficit spoljnotrgovinske razmene iznosio je 10,5 odsto u trećem kvartalu prošle godine dok je u prva dva kvartala bio ispod tri odsto BPD-a.
Uprkos tome, nisu svi ekonomski pokazatelji tako loši. Privreda Srbije ostvariće solidan rast BPD-a od 3,6 do 3,7 odsto, u uslovima kada je privreda u Evropskoj uniji praktično stagnirala, piše Nova ekonomija.
Vodeći srpski ekonomisti, Pavle Petrović i Milojko Arsić upozoravaju da je postojeći model ekonomskog rasta iscrpljen i neodrživ na duži rok.
SDI polako presušuju, a počinje odliv dividendi
Privredni rast je u proteklom periodu bio zasnovan na stranim direktnim investicijama (SDI) koje su od 2017. do 2023. godine bile 25 milijardi evra (za 2024. godinu SDI će biti oko pet milijardi evra).
Iako nominalno rastu, SDI opadaju u odnosu na BDP: u periodu od 2018-2022. godine SDI su iznosile 7,5 odsto do 7,3 odsto BDP-a, da bi 2024. godine bile oko 5,5 procenata.
Visok nivo stranih investicija u prethodnom periodu znači da možemo očekivati da ćemo uskoro imati i visok odliv dividendi iz zemlje.
Strani investitori ulažu u Srbiju ne iz ljubavi, nego iz interesa, i kada se završi investicioni ciklus povlače dividendu.
Dodatni problem su izuzetno visoke strane direktne investicije u građevinarstvu. Tu se radi o investitorima u stanogradnju koji su privučeni visokim cenama nekretnina i profitima koji se ostvaruju u toj delatnosti. Čim se ti investicioni projekti završe, taj novac se povlači.
Zato i ne čudi da odliv dividendi naglo raste (kao što se to dogodilo i u drugim državama Srednje Evrope), kao i troškovi kamata za dug prema inostranstvu, pa je visina SDI u prošloj godini praktično izjednačena sa odlivom na ime dividendi i kamata. Narednih godina ti odlivi će samo rasti, jer će usled rasta spoljnog duga, rasti i odlivi po osnovu kamata.
Dodatni problem sa SDI je što smo do sada mogli da ponudimo radnu snagu i relativno niske plate. To više nije slučaj jer je stopa nezaposlenosti pala sa 20 odsto na oko osam procenata, delom zbog povećanog zapošljavanja, a delom zbog negativnih demografskih trendova pa je znatno smanjen broj radnika spremnih da rade za niske plate, a pritom su zarade u nekoliko prethodnih godina rasle iznad produktivnosti privrede, navodi Nova ekonomija.
Smanjene su i doznake iz inostranstva u Srbiju. Za prvih devet meseci stiglo je 3,76 milijardi evra, što je za 160 miliona evra manje nego 2023.
Državne investicije dugoročno neisplative?
Drugi generator privrednog rasta je domaća tražnja, indukovana pre svega velikim državnim investicijama u infrastrukturu.
U principu, povećana državna potrošnja je poželjna, posebno ako se na radovima angažuje domaća privreda i radna snaga. Problemi nastaju kada se ti objekti završe a ne donose dodatu vrednost, a država mora da otplaćuje kredite kojima je finansirala njihovu gradnju.
Dobar primer promašenih investicija su kovid bolnice, kao i "velelepni stadioni".
Teško je verovati da će se isplatiti "Nacionalni stadion", a da o kompleksu EXPO 27 ne govorimo. Novi autoputevi koji se grade teško da mogu da imaju ekonomsko opravdanje jer su glavni saobraćajni pravci već pokriveni, a država počinje gradnju autoputeva na pravcima gde nema puno saobraćaja i gde bi dovoljno bilo da se prošire magistralni putevi sa po jednom dodatnom trakom i izgrade obilaznice oko naseljenih mesta.
Poseban problem je što su ti projekti žestoko preplaćeni. ilustracije radi, "Moravski koridor" koštaće umesto ugovorenih 750 milijardi evra - tri puta skuplje.
Neravnoteži u spoljnotrgovinskoj razmeni doprinosi i rast zarada koji je već čitav niz godina iznad rasta produktivnosti privrede. To dovodi do povećane potrošnje stanovništva i povećanog uvoza. Sa druge strane, usled rasta zarada iznad rasta produktivnosti privrede proizvodnja u Srbiji postaje sve manje konkurentna.
Dodatni problem je i inflacija, koja je u prošloj godini bila 4,3 odsto, znatno iznad inflacije u EU koja je na nivou od 2,4 procenta. Uz de fakto fiksan kurs dinara to dovodi do realne apresijacije dinara u odnosu na evro, čime se dodatno ugrožava konkurentnost privrede.
Vlada odustaje od fiskalnih pravila zbog Ekspo-a
Sredinom 2024. godine vlada je odustala od relativno oprezne fiskalne politike i opredelila se da budžetski deficit u narednim godinama bude tri odsto, što je maksimalni iznos koji je prihvatljiv za MMF. Veliko je pitanje da li će vlada uspeti da održi deficit na nivou do tri procenta.
Prvi problem će biti eventualni otkup (ako do njega dođe) dela ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji uopšte nije predviđen budžetom za ovu godinu. Pored toga, do povećanja budžetskog deficita može doći zbog vanrednog povećanja plata u prosveti od po pet odsto u martu i oktobru, usled programa subvencionisanja stambenih kredita za mlade kao i sve većih izdvajanja za javni prevoz u Beogradu.
Profesor Arsić smatra da, ukoliko se ostvari rast društvenog proizvoda od oko četiri odsto tokom ove i narednih godina, neće biti teškoća da se finansira budžetski deficit od tri procenta, ali da postoji rizik da deficit bude veći a rast BDP-a niži od procene.
Pročitaj još
Spasavaju nas (za sada) visoke devizne rezerve
U ovom trenutku platnobilansna pozicija Srbije nije ugrožena, jer su devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle rekordnih 29,2 milijarde evra.
To omogućava finansiranje deficita u razmeni sa inostranstvom u narednih nekoliko godina. Ipak, razloga za optimizam nema.
Milojko Arsić misli da imamo samo nekoliko godina da se prilagodimo, pre svega da se zaustavi rast zarada iznad rasta produktivnosti privrede, kao i da se zaustavi realna apresijacija dinara. U suprotnom, kaže, u budućnosti nas čeka ili recesija ili inflacija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Komentari 7
Djordjevic
Znamo zasto se drzi fiksni kurs I zasto nereagujete. A ustvari Vi profesori moje drage kolege mnogo u analizama se drzite statistics. Nemojte znate da imamo tri vrste lazi malu laz,veliku laz I statistics.
Sale
2. BDP se pumpa i preplaćenim investicijama koje se finansiraju iz kredita. Primer 1km autoputa u ravnici Srbija plaća 12-15 miliona evra, a svet 2-3miliona! Srbija renovira zgradu železničke u Novom Sadu za 65 miliona evra, a svet za taj novac napravi 10 novih! Srbija se zaduži a sav višak novca završi u džepovima političara i tajkuna!
3. Dug Srbije je od 2012 godine Vučić povećao sa 14,8 milijardi na 40 milijardi evra!
@Dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar