Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Foto: 021.rs
Međutim, već preciziranje da su samo tri velika, sa zbirno 5.200 zaposlenih, nagoveštava da stvari nisu baš toliko ružičaste. Tu su još tri srednja proizvođača i 12 malih sa ukupno 340, ali i čak 31 mikroproizvođač sa samo 86 radnika.
Ka realnoj poziciji srpske farmacije još više nas usmerava podatak da je pretprošle godine čitava domaća branša proizvela oko 860 tona farmaceutike, narodski kazano lekova, i čak 41.800 tona takozvanih farmaceutskih sredstava, odnosno suplemenata i drugih sredstava za osveženje i ojačavanje.
Bez gubitaša
Za razliku od jugoslovenskih vremena, srpska farmaceutska industrija je dominantno usmerena na domaće tržište. Na izvoz odlazi do 30 odsto proizvodnje, a najviše u Nemačku, Sloveniju, Rusiju i Crnu Goru.
Pre dve godine vrednost inoplasmana je iznosila 450 miliona, dok je lekova i pomoćnih sredstava uvezeno za čak 1,63 milijarde evra, ponajviše iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske. Možemo se samo sećati kako je nekadašnja država držala 30 odsto ruskog tržišta lekova, a ozbiljno je izvozila i u više od polovine afričkih zemalja.
Mada je branša u Srbiji spala na dominantno bavljenje parafarmaceutikom, poslovanje je sasvim solidno. U proizvodnom delu srpske farmacije gubitaša nema, a plate su za ovdašnje prilike više nego pristojne. Tako je u godini 2023. prosečna neto zarada u delatnosti dostigla 131.600 dinara, naspram 86.100 opšteg proseka.
Ne može se reći da nema ulaganja, nedavno je "Galenika" otvorila tri pogona za ovdašnju proizvodnju, po licenci matične firme iz Brazila, leka protiv gojaznosti. Utisku da je farmaceutska proizvodnja u Srbiji više nego prepolovljena doprinosi i sećanje na snagu ove branše u bivšoj Jugoslaviji, kada je 13 velikih tvornica i bezbroj manjih međusobno žestoko konkurisalo, ali i izvozilo.
Zagrebačka "Pliva", sarajevska "Bosnalijek", ljubljanski "Lek" i skopski "Alkaloid" su i danas internacionalno poznati proizvođači, dok je "Krka" važna na globalnom nivou, sa 12.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 2,9 milijardi evra, ali su za pacijente u Srbiji sve to sada strane kompanije čiji se lekovi uvoze.
Nizak rast cena
Unazad četiri godine inflacija u Srbiji je bila izražena, među najvišim u Evropi. Tako je cena industrijskih proizvoda u proseku povećana za 40 odsto, međutim rast cena lekova bio je mnogo niži, zbirno cirka 12 odsto za četiri sezone.
Ono, međutim, što govori o marginalnosti ove branše u Srbiji je izrazita zavisnost od uvoza sirovina, a još više činjenica da ovdašnji proizvođači ostvaruju nisku, zbirno tek oko 22,5 milijarde dinara u 2024. godini, dodatu vrednost. Tih, cirka 190 miliona evra je, zapravo, težina domaće farmaceutske branše.
Cena leka u Srbiji, bar onih koji su na listi Republičkog fonda za osiguranje, je ograničena. Proizvođač prodaje veledrogeriji lekove po fabričkoj ceni uz popust od 10 do 20 odsto, zavisno od količine narudžbe. Veledrogerije raspodeljuju robu i snabdevaju apoteke prodajući lek po fabričkoj ceni, mada ponekad popuste za tri, četiri procenta, a na račun sopstvene dobiti.
Apoteke imaju pravo da prodajnu cenu uvećaju za 12 odsto i to je njihova zarada. Lekovima van liste RFZO cena se slobodno formira, ali apoteke plaćaju porez na razliku između nabavne i prodajne cene.
Prodaja u kratkom roku
Ipak, apotekari ni ovim proizvodima ne podižu previše cene. Razlog je žestoka konkurencija 3.600 privatnih i oko 1.000 apoteka u državnom vlasništvu kojima, inače, upravlja lokalna vlast. Dominiraju vodeći lanci, "Benu" sa 400, "Dr Maks" sa 300 i "Lili" sa 200 pojedinačnih objekata.
Drugi razlog što apotekari nisu baš skloni prevelikom povećanju cena je potreba da se sve što se isporuči u prodavnice što pre rasproda. Ono što ne plane u mesec, dva od isporuke, često postaje gubitak.
Pročitaj još
Posebno kada je reč o parafarmaceutici, čija upotreba ne baš tako retko podrazumeva relativno kratak rok. Rezerve lekova i farmaceutskih sredstava kod proizvođača su male. Krajem 2023. u fabričkim halama jedva je preostalo 114 tona lekova i samo 1.400 tona farmaceutskih sredstava.
Premda je svedena na proizvodnju nešto malo lekova i sve više na prateći program pomoćnih sredstava, srpska farmacija, tačnije ono što je od nje preostalo, posluje dobro.
Najbolji pokazatelj je neprekidno povećanje broja apoteka, mada ih je već sada po jedna na 1.500 žitelja, što je poprilično i iznad evropskog proseka. Ali, posao ide pa je u Srbiji i preklane otvoreno 200, a lane 100 novih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
5
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
5
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
20
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
2
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
4
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Komentari 6
MaJA
Realista
Farmaceut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar