Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Foto: 021.rs
Međutim, već preciziranje da su samo tri velika, sa zbirno 5.200 zaposlenih, nagoveštava da stvari nisu baš toliko ružičaste. Tu su još tri srednja proizvođača i 12 malih sa ukupno 340, ali i čak 31 mikroproizvođač sa samo 86 radnika.
Ka realnoj poziciji srpske farmacije još više nas usmerava podatak da je pretprošle godine čitava domaća branša proizvela oko 860 tona farmaceutike, narodski kazano lekova, i čak 41.800 tona takozvanih farmaceutskih sredstava, odnosno suplemenata i drugih sredstava za osveženje i ojačavanje.
Bez gubitaša
Za razliku od jugoslovenskih vremena, srpska farmaceutska industrija je dominantno usmerena na domaće tržište. Na izvoz odlazi do 30 odsto proizvodnje, a najviše u Nemačku, Sloveniju, Rusiju i Crnu Goru.
Pre dve godine vrednost inoplasmana je iznosila 450 miliona, dok je lekova i pomoćnih sredstava uvezeno za čak 1,63 milijarde evra, ponajviše iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske. Možemo se samo sećati kako je nekadašnja država držala 30 odsto ruskog tržišta lekova, a ozbiljno je izvozila i u više od polovine afričkih zemalja.
Mada je branša u Srbiji spala na dominantno bavljenje parafarmaceutikom, poslovanje je sasvim solidno. U proizvodnom delu srpske farmacije gubitaša nema, a plate su za ovdašnje prilike više nego pristojne. Tako je u godini 2023. prosečna neto zarada u delatnosti dostigla 131.600 dinara, naspram 86.100 opšteg proseka.
Ne može se reći da nema ulaganja, nedavno je "Galenika" otvorila tri pogona za ovdašnju proizvodnju, po licenci matične firme iz Brazila, leka protiv gojaznosti. Utisku da je farmaceutska proizvodnja u Srbiji više nego prepolovljena doprinosi i sećanje na snagu ove branše u bivšoj Jugoslaviji, kada je 13 velikih tvornica i bezbroj manjih međusobno žestoko konkurisalo, ali i izvozilo.
Zagrebačka "Pliva", sarajevska "Bosnalijek", ljubljanski "Lek" i skopski "Alkaloid" su i danas internacionalno poznati proizvođači, dok je "Krka" važna na globalnom nivou, sa 12.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 2,9 milijardi evra, ali su za pacijente u Srbiji sve to sada strane kompanije čiji se lekovi uvoze.
Nizak rast cena
Unazad četiri godine inflacija u Srbiji je bila izražena, među najvišim u Evropi. Tako je cena industrijskih proizvoda u proseku povećana za 40 odsto, međutim rast cena lekova bio je mnogo niži, zbirno cirka 12 odsto za četiri sezone.
Ono, međutim, što govori o marginalnosti ove branše u Srbiji je izrazita zavisnost od uvoza sirovina, a još više činjenica da ovdašnji proizvođači ostvaruju nisku, zbirno tek oko 22,5 milijarde dinara u 2024. godini, dodatu vrednost. Tih, cirka 190 miliona evra je, zapravo, težina domaće farmaceutske branše.
Cena leka u Srbiji, bar onih koji su na listi Republičkog fonda za osiguranje, je ograničena. Proizvođač prodaje veledrogeriji lekove po fabričkoj ceni uz popust od 10 do 20 odsto, zavisno od količine narudžbe. Veledrogerije raspodeljuju robu i snabdevaju apoteke prodajući lek po fabričkoj ceni, mada ponekad popuste za tri, četiri procenta, a na račun sopstvene dobiti.
Apoteke imaju pravo da prodajnu cenu uvećaju za 12 odsto i to je njihova zarada. Lekovima van liste RFZO cena se slobodno formira, ali apoteke plaćaju porez na razliku između nabavne i prodajne cene.
Prodaja u kratkom roku
Ipak, apotekari ni ovim proizvodima ne podižu previše cene. Razlog je žestoka konkurencija 3.600 privatnih i oko 1.000 apoteka u državnom vlasništvu kojima, inače, upravlja lokalna vlast. Dominiraju vodeći lanci, "Benu" sa 400, "Dr Maks" sa 300 i "Lili" sa 200 pojedinačnih objekata.
Drugi razlog što apotekari nisu baš skloni prevelikom povećanju cena je potreba da se sve što se isporuči u prodavnice što pre rasproda. Ono što ne plane u mesec, dva od isporuke, često postaje gubitak.
Pročitaj još
Posebno kada je reč o parafarmaceutici, čija upotreba ne baš tako retko podrazumeva relativno kratak rok. Rezerve lekova i farmaceutskih sredstava kod proizvođača su male. Krajem 2023. u fabričkim halama jedva je preostalo 114 tona lekova i samo 1.400 tona farmaceutskih sredstava.
Premda je svedena na proizvodnju nešto malo lekova i sve više na prateći program pomoćnih sredstava, srpska farmacija, tačnije ono što je od nje preostalo, posluje dobro.
Najbolji pokazatelj je neprekidno povećanje broja apoteka, mada ih je već sada po jedna na 1.500 žitelja, što je poprilično i iznad evropskog proseka. Ali, posao ide pa je u Srbiji i preklane otvoreno 200, a lane 100 novih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
6
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
0
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
19
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
47
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Komentari 6
MaJA
Realista
Farmaceut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar