Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Foto: 021.rs
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije predstavlja centralizovanu bazu podataka koja sadrži evidenciju o svim kreditnim i finansijskim obavezama građana, piše N1.
Ova institucija prikuplja, obrađuje i čuva podatke o tome koliko smo kredita podigli, kako ih otplaćujemo, da li smo nekom žiranti i mnoge druge informacije koje direktno utiču na našu kreditnu sposobnost.
Kada banka ili druga finansijska institucija razmatra vaš zahtev za kredit, ona prvo proverava vaš izveštaj iz kreditnog biroa. Ovaj dokument pruža kompletnu sliku vaše finansijske discipline – da li na vreme plaćate rate kredita, koliko ste zaduženi, koliko često odlazite u minus po tekućem računu i slično. Na osnovu tih podataka procenjuje se vaša kreditna sposobnost i donosi odluka da li ćete dobiti kredit i pod kojim uslovima.
Dobra kreditna istorija otvara vrata povoljnijim kreditnim uslovima, dok loša istorija može značajno otežati dobijanje kredita ili čak dovesti do njihovog odbijanja. Upravo zato je važno da povremeno proverite svoj kreditni izveštaj i budete upoznati sa podacima koji se o vama vode.
Vrste izveštaja kreditnog biroa
U Srbiji postoje dve osnovne vrste izveštaja koje kreditni biro izdaje za fizička lica.
Prvi je izveštaj koji banke i druge finansijske institucije traže kada procenjuju vašu kreditnu sposobnost. Drugi je lični izveštaj koji vi sami možete zatražiti kako biste imali uvid u podatke koji se o vama vode.
Važno je napomenuti da je za pribavljanje bilo kog izveštaja potrebna vaša saglasnost. Ovo je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji vam daje pravo da znate koje se informacije o vama prikupljaju i kako se koriste.
Što se tiče preduzetnika i pravnih lica, i za njih postoje posebne vrste izveštaja koji sadrže relevantne podatke o njihovom poslovanju, kreditnoj istoriji i finansijskim obavezama.
Šta sadrži lični izveštaj kreditnog biroa?
Lični izveštaj kreditnog biroa sadrži sveobuhvatan pregled vaše trenutne finansijske situacije.
Konkretno, u njemu možete naći sledeće informacije:
Tekuće obaveze - sve aktivne kredite, pozajmice po tekućem računu, lizing ugovore, kreditne kartice i aktivirana jemstva. Za svaku stavku navedeni su podaci o instituciji kod koje imate obavezu, prvobitnom iznosu zaduženja, preostalom dugu, mesečnoj rati i rokovima otplate.
Potencijalne obaveze - informacije o odobrenim pozajmicama po tekućim računima koje još niste iskoristili, kao i o datim jemstvima za kredite drugih građana ili pravnih lica. Ovaj deo izveštaja pokazuje koliko biste dodatno mogli biti zaduženi ako iskoristite sve odobrene kredite ili ako dođe do aktiviranja jemstva.
Istorija plaćanja - podaci o tome koliko ste uredni u izmirivanju svojih obaveza. Posebno se evidentiraju kašnjenja duža od 60 dana, što se smatra ozbiljnom neurednosti u plaćanju.
Uvid u ove podatke može biti izuzetno koristan iz više razloga. Možda ste zaboravili na neki stari tekući račun koji više ne koristite, ali i dalje plaćate održavanje. Možda vam nije jasno zašto ste dobili odbijeni zahtev za kredit, a iz izveštaja vidite da imate evidentirano kašnjenje o kojem niste bili svesni. Ili jednostavno želite da imate pregled svih svojih obaveza na jednom mestu.
Kako onlajn pristupiti svom izveštaju iz kreditnog biroa?
Pristup ličnom izveštaju iz kreditnog biroa postao je mnogo jednostavniji nego ranije. Nekada je bilo neophodno lično otići do banke ili kancelarije kreditnog biroa, ali danas postoji mogućnost da se izveštaj preuzme i online.
Evo kako to možete učiniti: Pristupite portalu Kreditnog biroa na adresi www.kreditnibiro.com.
Za online pristup potrebno je da se prethodno registrujete. Registracija se može izvršiti na tri načina: putem nove lične karte sa čipom i čitačem kartice, ličnom registracijom u banci ili direktno u prostorijama Kreditnog biroa.
Ako posedujete novu ličnu kartu sa digitalnim sertifikatom (elektronskim potpisom) i čitač kartica, možete se jednostavno registrovati na portalu. Potrebno je da pratite uputstva na ekranu, unesete ličnu kartu u čitač i autentifikujete se pomoću PIN koda.
Nakon uspešne registracije, dobićete pristup svom ličnom izveštaju koji možete pogledati online ili sačuvati kao PDF dokument.
Možda se pitate koliko košta ova usluga? Dobra vest je da je prvi lični izveštaj koji preuzmete u toku kalendarske godine potpuno besplatan. Svaki naredni izveštaj se naplaćuje prema važećem cenovniku Kreditnog biroa.
Alternativni načini dobijanja izveštaja
Ako nemate mogućnost onlajn pristupa, i dalje možete dobiti svoj izveštaj na tradicionalan način.
Zahtev za izdavanje ličnog izveštaja možete podneti u bilo kojoj banci ili direktno u Kreditnom birou. Prilikom podnošenja zahteva, potrebno je da odredite način na koji želite da primite izveštaj - poštom, mejlom ili faksom.
Takođe, moguće je i lično preuzimanje izveštaja u prostorijama Kreditnog biroa u Beogradu, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 86/I. U tom slučaju, sa sobom ponesite ličnu kartu radi identifikacije.
Pročitaj još
Šta ako uočim grešku u izveštaju?
Nije neuobičajeno da se u izveštaju kreditnog biroa pojavi greška. To može biti pogrešno evidentirano kašnjenje u otplati, kredit koji ste već otplatili ali i dalje se vodi kao aktivan, ili čak obaveza koja uopšte nije vaša.
Za tačnost podataka u izveštajima odgovorne su banke i druge finansijske institucije koje su te podatke dostavile. Ako primetite bilo kakvu netačnost, potrebno je da podnesete reklamaciju.
Procedura je sledeća:
Popunite obrazac"Zahtev za ispravku-dopunu podataka iz ličnog izveštaja" koji možete dobiti prilikom preuzimanja izveštaja.
Reklamaciju podnesite banci ili drugoj finansijskoj instituciji koja je dostavila sporni podatak. Samo oni imaju mogućnost i obavezu da isprave netačne podatke.
Banka je dužna da obradi vašu reklamaciju i odgovori na nju u roku od 15 dana.
Ako banka odbije da ispravi podatak ili ne odgovori u zakonskom roku, imate pravo da se obratite Narodnoj banci Srbije – Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.
Kreditni biro za pravna lica i preduzetnike
Preduzetnici i pravna lica takođe imaju pristup svojim izveštajima iz kreditnog biroa. Procedura je slična kao za fizička lica, ali postoje određene specifičnosti.
Izveštaj za pravna lica i preduzetnike sadrži matične podatke (naziv, sedište, godina osnivanja, veličina, delatnost), informacije o tekućim računima kod banaka, tekućim obavezama po raznim osnovama, potencijalnim obavezama i eventualnim neurednostima u izmirivanju dospelih obaveza.
Važno je napomenuti da se kod pravnih lica i preduzetnika neurednost evidentira već nakon 15 dana kašnjenja, za razliku od 60 dana kod fizičkih lica. Takođe, podaci o otplaćenim ili ugašenim uslugama čuvaju se pet godina, dok se kod fizičkih lica ovi podaci čuvaju tri godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
7
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Komentari 3
DVX
/
evo po telepu investitorski agenti znaju sve o necijoj nekretnini bolje od njenih vlasnika
Ђики
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar