Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine

Autor: Beta

Info

29.04.2025.

19:16

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine

Foto: Pixabay (ilustracija)

Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.

Drugi izvor rizika je globalni trgovinski rat, za koji se očekuje da posredno utiče na Srbiju, pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, posebno u automobilskom sektoru, dok je potencijalni kompenzacioni faktor nemački paket fiskalnih stimulacija, mada je i dalje nejasno u kojoj meri će on koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije, navodi se u izveštaju.

U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4 odsto na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7 odsto, da su prihodi države realno porasli svega 0,9 odsto, a prihodi od PDV-a 0,7 odsto.

"Revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7 na na 3,0 odsto, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4,0 odsto. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena", piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Empirijska istraživanja ranijih protestnih pokreta širom sveta sugerišu da su demonstracije, kada dovedu do političkih promena i strukturnih reformi, često praćene boljim ekonomskim rezultatima, navodi se i dodaje da se očekuje da Srbija sledi taj obrazac.

Ostali makroekonomski indikatori šalju različite signale, a finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja, navodi se.

Od početka godine je došlo do skromnog odliva kapitala, uz smanjenje bruto deviznih rezervi za 500 miliona evra (oko dva odsto), uglavnom zbog intervencija Narodne banke Srbije u cilju odbrane valute, piše u izveštaju.

"Rezultat je da je dinar ostao načelno stabilan, depresirajući svega 0,2 odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Oslabila su i direktna strana ulaganja: prilivi su u januaru iznosili svega 220 miliona evra, što je trećina iznosa zabeleženog u istom mesecu prošle godine", navodi se u analizi.

Ipak, ekonomski temelji ostaju solidni, dodaje se.

Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza, što je znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca, a realni rast plata je ostao snažan, na iznad sedam odsto u januaru, uz povećanje plata sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti je iznosila 8,6 odsto na kraju 2024. godine, čime je nastavljen njen stabilan pad iz protekle decenije. Fiskalna pozicija je takođe ostala jaka, uz suficit državnog budžeta u januaru.

Inflacija, međutim, ostaje razlog za zabrinutost. Ona se kreće između 4,2 i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5 odsto. Inflacija će nastaviti da vrši pritisak na Narodnu banku Srbije, ali je bilo kakvo smanjenje referentne kamatne stope, koja od septembra iznosi 5,75 odsto, malo verovatno sve dok bude blizu sadašnjeg nivoa, navodi se u izveštaju.

"Pošto ne očekujemo da će pritisci na cene popustiti u bliskoj budućnosti, vidimo malo prostora za smanjenje kamatnih stopa u prvoj polovini godine, što će dodatno opteretiti već oslabljenu ekonomiju", dodaje se.

Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata. Sa robnim izvozom, koji iznosi oko 35 odsto BDP-a, Srbija je među otvorenijim privredama u regionu. Oko dve trećine tog izvoza je namenjeno Evropskoj uniji, na koju će verovatno značajno uticati nove američke carine, piše u analizi.

Naročito je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor u Srbiji, koji poslednjih godina čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza.

Dok izvoz u SAD čini manje od dva odsto ukupnog srpskog izvoza, Srbija će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode - kroz smanjeni obim izvoza iz EU i slabiju tražnju svojih glavnih trgovinskih partnera, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

BDP privredni rast

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Dule

01.05.2025 • 07:49

Branimir Jovanović sa Bečkog instituta, a ne Bečki institut. Hoću reći da je malo previše biased.

I sa i bez Vučića ja ne vidim u narednim godinama povećanje ekonomskog rasta. Tarifski ratovi, slabljenje globalizacije, multipolarni svet, su previše veliki da Srbija ne bi osetila promene. A Srbija bez konkurentnih proizvoda i sa oslabljenim IT-em, zbog outsource-inga i nevolje da se krene u izgradnju strujne infrastrukture za AI razvoj i sledeću tehnolosku revoluciju, i tržištem nekretnina, koje zbog spoljnih uticaja i manjka ulaska stranih novca od dijaspore će sigurno sporije rasti. Na osnovu čega 4 posto rasta? Šta to mi izvozimo što nekome treba?

1 3 -2
Suština

30.04.2025 • 07:39

Posle oslobođenja sledi rast!

PUMPAAAJ!

2 4 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.