Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ekonomista Branimir Jovanović naveo je u izveštaju o Srbiji da masovni studentski protesti trenutno opterećuju ekonomsku aktivnost, ali da će oni verovatno doneti promene koje bi trebalo da poboljšaju srednjoročne izglede za ekonomski rast.
Drugi izvor rizika je globalni trgovinski rat, za koji se očekuje da posredno utiče na Srbiju, pre svega kroz smanjenje izvoza u EU, posebno u automobilskom sektoru, dok je potencijalni kompenzacioni faktor nemački paket fiskalnih stimulacija, mada je i dalje nejasno u kojoj meri će on koristiti industrijama koje uvoze iz Srbije, navodi se u izveštaju.
U tekstu se navodi da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla svega 0,4 odsto na godišnjem nivou, da je trgovina na malo realno porasla 2,7 odsto, da su prihodi države realno porasli svega 0,9 odsto, a prihodi od PDV-a 0,7 odsto.
"Revidiramo prognozu rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu za 0,7 procentnih poena, sa 3,7 na na 3,0 odsto, dok projekcije za naredne dve godine prilagođavamo naviše, na 4,0 odsto. To je zasnovano na pretpostavci da će ekonomski gubici u 2025. zbog protesta, barem delimično, biti nadoknađeni u srednjem roku, kao rezultat naknadnih promena", piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Empirijska istraživanja ranijih protestnih pokreta širom sveta sugerišu da su demonstracije, kada dovedu do političkih promena i strukturnih reformi, često praćene boljim ekonomskim rezultatima, navodi se i dodaje da se očekuje da Srbija sledi taj obrazac.
Ostali makroekonomski indikatori šalju različite signale, a finansijski podaci pokazuju znake pogoršanja, navodi se.
Od početka godine je došlo do skromnog odliva kapitala, uz smanjenje bruto deviznih rezervi za 500 miliona evra (oko dva odsto), uglavnom zbog intervencija Narodne banke Srbije u cilju odbrane valute, piše u izveštaju.
"Rezultat je da je dinar ostao načelno stabilan, depresirajući svega 0,2 odsto u odnosu na kraj 2024. godine. Oslabila su i direktna strana ulaganja: prilivi su u januaru iznosili svega 220 miliona evra, što je trećina iznosa zabeleženog u istom mesecu prošle godine", navodi se u analizi.
Ipak, ekonomski temelji ostaju solidni, dodaje se.
Devizne rezerve i dalje pokrivaju više od sedam meseci uvoza, što je znatno iznad konvencionalnog praga od tri meseca, a realni rast plata je ostao snažan, na iznad sedam odsto u januaru, uz povećanje plata sličnim tempom u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti je iznosila 8,6 odsto na kraju 2024. godine, čime je nastavljen njen stabilan pad iz protekle decenije. Fiskalna pozicija je takođe ostala jaka, uz suficit državnog budžeta u januaru.
Inflacija, međutim, ostaje razlog za zabrinutost. Ona se kreće između 4,2 i 4,6 odsto od jula prošle godine, a u februaru je dostigla 4,5 odsto. Inflacija će nastaviti da vrši pritisak na Narodnu banku Srbije, ali je bilo kakvo smanjenje referentne kamatne stope, koja od septembra iznosi 5,75 odsto, malo verovatno sve dok bude blizu sadašnjeg nivoa, navodi se u izveštaju.
"Pošto ne očekujemo da će pritisci na cene popustiti u bliskoj budućnosti, vidimo malo prostora za smanjenje kamatnih stopa u prvoj polovini godine, što će dodatno opteretiti već oslabljenu ekonomiju", dodaje se.
Pročitaj još
Još jedan izvor pritiska dolazi od globalnog trgovinskog rata. Sa robnim izvozom, koji iznosi oko 35 odsto BDP-a, Srbija je među otvorenijim privredama u regionu. Oko dve trećine tog izvoza je namenjeno Evropskoj uniji, na koju će verovatno značajno uticati nove američke carine, piše u analizi.
Naročito je ranjiv sve dominantniji automobilski sektor u Srbiji, koji poslednjih godina čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza.
Dok izvoz u SAD čini manje od dva odsto ukupnog srpskog izvoza, Srbija će verovatno osetiti indirektne posledice viših američkih carina na evropske automobilske proizvode - kroz smanjeni obim izvoza iz EU i slabiju tražnju svojih glavnih trgovinskih partnera, piše u dokumentu Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
0
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
0
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
0
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
8
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
5
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
16
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas
23.10.2025.•
15
Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.
Procena Bečkog instituta: Srbija će imati privredni rast od dva odsto, najniži na Zapadnom Balkanu
23.10.2025.•
12
Srbija će u 2025. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.
Ove godine znatno manje stranih direktnih investicija u Srbiji
23.10.2025.•
5
Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom osam meseci ove godine iznosile su 1,49 milijardi evra i manje su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu
23.10.2025.•
7
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, optužujući Moskvu za nedostatak posvećenosti okončanju rata u Ukrajini.
Meta ukida oko 600 radnih mesta u jedinici veštačke inteligencije
23.10.2025.•
2
Kompanija Meta ukida približno 600 radnih mesta u svojoj jedinici za veštačku inteligenciju, "Meta Superintelligence Labs", kako bi se brže kretala u konkurentnoj trci veštačke inteligencije.
Komentari 2
Dule
I sa i bez Vučića ja ne vidim u narednim godinama povećanje ekonomskog rasta. Tarifski ratovi, slabljenje globalizacije, multipolarni svet, su previše veliki da Srbija ne bi osetila promene. A Srbija bez konkurentnih proizvoda i sa oslabljenim IT-em, zbog outsource-inga i nevolje da se krene u izgradnju strujne infrastrukture za AI razvoj i sledeću tehnolosku revoluciju, i tržištem nekretnina, koje zbog spoljnih uticaja i manjka ulaska stranih novca od dijaspore će sigurno sporije rasti. Na osnovu čega 4 posto rasta? Šta to mi izvozimo što nekome treba?
Suština
PUMPAAAJ!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar