Plata vam je mala - velika je samo u SNS spotu
Predsednik Srbije se često hvali rezultatima postignutim tokom već gotovo trinaestogodišnje neprekidne vladavine njegove stranke.
Foto: 021.rs
Često ističe da je bruto nacionalni proizvod Srbije dostigao 81,6 milijardi evra, mada se stiče utisak da se više ponosi stopom zaposlenosti, pogotovo visinom plata.
Varljiv utisak
Zaista, u Srbiji je tokom prvog kvartala 2025. godine bilo zaposleno 2.887.100, nezaposlenih je bilo 289.400, dok je 2.498.230 van radnog odnosa. Kada su stupali na vlast, naprednjaci su zatekli nešto ispod 2,36 miliona ljudi u radnom odnosu, dok je nezaposlenih bilo oko 498.000, dobrim delom i kao efekat snažne svetske krize tih godina.
Van radnog odnosa bilo je nešto preko 3,28 miliona žitelja. Godine 2011. Srbija je ostvarila skroman BDP, otprilike 32 milijarde evra. Prosečna plata u Srbiji je početkom tekuće godine iznosila 817 evra, znatno više od 320 evra pre jedanaest sezona.
Poređenjem današnjih i istih ekonomskih pokazatelja pre jedne dekade stiče se utisak da je ostvaren ogroman napredak. Međutim, postoji i druga strana medalje.
Od dolaska naprednjaka na vlast, ekonomska politika zasniva se na praktično fiksnom kursu dinara, čiji se odnos prema evru gotovo ne menja već osam sezona, a pre toga je srpska valuta nešto i jačala spram evropske.
Pročitaj još
Problem je u tome što je istovremeno inflacija u Srbiji bila znatno izraženija nego u Evropskoj uniji, u proseku gotovo dvostruko viša. Tako je, primera radi, u četvorogodišnjem periodu 2021-2024. zbirno iznosila 19 odsto u Uniji, a čak 60 odsto u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Da se samo u tom periodu kurs dinara vodio na standardan način, dakle korigovao za rast cena na domaćem tržištu, BDP Srbije bi bio niži za čak 15,5 milijardi. Drugim rečima, aktuelna vrednost BDP je mnogo više posledica visoke inflacije nego znanja i rada svih zaposlenih u Srbiji.
Visoke cene
Posledica ovakve politike kursa dinara su visoke cene na srpskom tržištu. Došli smo u situaciju da su čak i najosnovnije stvari kod nas, sem onih za koje je država odredila zaštitnu cenu, uočljivo skuplje nego i u mnogo bogatijim zemljama sa uočljivo višim standardom.
Ovako visoke cene snižavaju kupovnu moć dinara, pa se za, na prvi pogled, veoma solidne srpske plate u ovdašnjim prodavnicama može kupiti mnogo manje nego što se na prvi pogled čini. Kada se ističe da je "BDP Srbije premašio 80 milijardi evra", treba dodati po kojoj metodologiji je računat ovaj parametar.
Tek tada do publike stiže kompletna istina. Bez dodatnog preciziranja o kakvoj računici je reč, hvalisanje visokim BDP je tek marketinški trik.
Povećanje zaposlenosti je možda i najveći doseg naprednjačke ekonomske politike. Rezultat je za pohvalu i pored toga što se do ovog uspeha došlo poprilično "sirovim" načinom. Izrazito su forsirani građevinarstvo i rudarstvo, grane koje mnogo zapošljavaju, ali dominantno nekvalifikovanu i niže obrazovanu radnu snagu.
Reč je o delatnostima za koje je potreban i ozbiljniji investicioni kapital, pa su obe razvijane pretežno privlačenjem stranih investitora. Ove industrijske grane su se mnogo više doprinele rastu zaposlenosti, dok je rastu plata više doprineo razvoj IT sektora.
Izgleda lepo, ali...
Epilog svega je relativno skroman rast plata. To što nam 800 ili 900 evra izgleda više nego pristojna zarada posledica je činjenice da su na ovdašnjim prostorima decenijama plate bile uočljivo niže. Realna predstava o BDP i platama u Srbiji može da se stekne kada se uporede sa istim parametrima u zemljama našeg okruženja, posebno u onima sa kojima smo donedavno živeli u istoj državnoj zajednici.
Kako živimo u Evropi, a i proglašeni cilj je pristupanje Evropskoj uniji, nameće se poređenje sa ovim zemljama. Prosečna plata u EU, posmatrano kao celina, jeste oko 3.000 evra, s tim da su najviše u Luksemburgu, 6.850, najniže u Bugarskoj, 1.150 evra.
Pri dnu evrounijske letvice su i Mađari sa 1.250, Rumuni sa 1.280, Poljaci sa 1.450, Slovaci sa 1.480 evra. Dakle, u najsiromašnijim državama EU zaposleni još uvek imaju za 40 do 90 odsto više zarade od zaposlenih u Srbiji.
Slovenci odskaču
Prolazimo bolje u poređenju sa dojučerašnjim "zemljacima", ali se dalje čvrsto držimo za evropsko dno. Tako je BDP gotovo dvostruko manje Hrvatske za prošlu godinu iznosio 86,6 milijardi evra. Tek dva miliona Slovenaca su prošle godine proizveli robe i usluga vrednih čak 69 milijardi, dok je BDP Bosne i Hercegovine premašio 52 milijarde.
Makedonci su zasad na 16,3, a Crnogorci na 7,5 milijardi evra. Korektnosti radi, treba znati da bi srpski BDP u slučaju da smo se vodili istom tehnikom vođenja kursa valute kao i Evropljani vredeo oko 52 milijarde evra. Tek tada bismo mogli spoznati koliko se za 12 meseci zaista proizvede u Srbiji.
Kada su u pitanju zarade, Slovenci tradicionalno i sve više odskaču. Lane su u proseku mesečno zarađivali 1.980, dok je prosečna zarada u Hrvatskoj bila oko 1.320 evra. I dok su bili u okviru Jugoslavije, stanovnici ovih nekadašnjih republika su zarađivali primetno više od žitelja iz ostalih regiona nekadašnje države. Prosečna neto zarada u BiH je 770 evra, ali činjenica da je bruto zarada gotovo dvostruko viša ukazuje da se u BiH mnogo više izdvaja za zajedničke potrebe.
Izuzetak Crne Gore
Situacija u Crnoj Gori je sasvim suprotna bosanskoj. Nakon što se, praktično, prestalo izdvajati za potrebe zdravstvene zaštite, zdravstvo je u ovoj državi gotovo totalno u privatnom vlasništvu, pa građani plaćaju svaku uslugu doktora i medicinske sestre.
To objašnjava kako Crnogorci postižu da od 1.195 evra bruto zarade čak 990 usmere u neto plate. Sa platom od 690 evra Makedonci su na začelju, kao što je bio slučaj i tokom jugoslovenskog perioda. Sa prosečnom platom od blizu 900 evra, prosečan Srbin naizgled se dosta dobro drži. Ali, realnu poziciju bi sagledao tek onda kada bi srpska vlada tehnologiju određivanja kursa dinara usaglasila sa Evropskom unijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
16
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
26
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
62
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Komentari 34
Kerefeke
@ podbara
Sve je danas jeftinije?
Jeste i cak sta vise besplatno. Zavisi koliko glasova skupis za napomenika, bude besplatan ogrev
televizor, frizider...
Mesecno ima besplatan izlet negde, na neki miting sa sendvicima za uzinu i neka kinta za dzeparac. Ma postali smo obecana zemlja.
da
mora da je visoko kotiran u partiji, jer tolko trositi i ostati jos toliko pa on je ministar x5
@Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar