Srbija ne upravlja svojim aerodromom, a želi da uzme crnogorske u koncesiju: Da li je to logično?
Srbija je izrazila želju da bude učesnik koncesije dva aerodroma u Crnoj Gori i, iako nije podnela zvaničnu ponudu, tvrdi da je spremna da duplo nadmaši postojeće ponude.
Ovo otvara brojna pitanja, a pre svega, zašto država koja ne upravlja svojim aerodromom želi da upravlja tuđim.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu. Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.
"Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma 'Nikola Tesla', koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda", naveo je ministar.
Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.
Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama, na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije. Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" predat na upravljanje francuskoj kompaniji "Vansi".
Luka Popović sa portala "Ex-Yu Aviation News" za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.
"Dostavljene su konačne dve ponude - aerodrom 'Inčon' iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga", ukazuje on.
Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori, nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.
"Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez", navodi sagovornik beogradskog lista.
Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.
"Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer 'Aerodromi Srbije', nastupi kao koncesionar. 'Inčon' koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija", pojašnjava Popović.
Pročitaj još
Međutim, on napominje da ni "Aerodromi Srbije" niti "Aerodrom Beograd A.d.", koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.
"Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme", zaključuje Popović.
I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije "Ch-aviation" Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.
"Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima, postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu", ukazuje ona.
Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.
"Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte", pojašnjava ova sagovornica.
Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.
"Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima", objašnjava on.
Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.
Da li može da se vrati uloženi novac?
Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju. Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.
"Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)", objašnjava on.
Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.
"Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom", zaključuje ovaj sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
0
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
22
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
24
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
14
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Komentari 11
Добро памтим све...
Milan
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar