Srbija ne upravlja svojim aerodromom, a želi da uzme crnogorske u koncesiju: Da li je to logično?
Srbija je izrazila želju da bude učesnik koncesije dva aerodroma u Crnoj Gori i, iako nije podnela zvaničnu ponudu, tvrdi da je spremna da duplo nadmaši postojeće ponude.
Ovo otvara brojna pitanja, a pre svega, zašto država koja ne upravlja svojim aerodromom želi da upravlja tuđim.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu. Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.
"Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma 'Nikola Tesla', koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda", naveo je ministar.
Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.
Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama, na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije. Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" predat na upravljanje francuskoj kompaniji "Vansi".
Luka Popović sa portala "Ex-Yu Aviation News" za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.
"Dostavljene su konačne dve ponude - aerodrom 'Inčon' iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga", ukazuje on.
Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori, nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.
"Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez", navodi sagovornik beogradskog lista.
Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.
"Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer 'Aerodromi Srbije', nastupi kao koncesionar. 'Inčon' koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija", pojašnjava Popović.
Pročitaj još
Međutim, on napominje da ni "Aerodromi Srbije" niti "Aerodrom Beograd A.d.", koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.
"Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme", zaključuje Popović.
I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije "Ch-aviation" Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.
"Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima, postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu", ukazuje ona.
Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.
"Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte", pojašnjava ova sagovornica.
Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.
"Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima", objašnjava on.
Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.
Da li može da se vrati uloženi novac?
Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju. Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.
"Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)", objašnjava on.
Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.
"Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom", zaključuje ovaj sagovornik.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
0
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
32
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 11
Добро памтим све...
Milan
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar