Imovina najbogatijih dovoljna da se 22 puta iskoreni globalno siromaštvo
Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.
Foto: 021.rs
Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo - ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani.
S jedne strane, skoro polovina svetske populacije, više od 3,7 milijardi ljudi, živi u siromaštvu.
S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6 odsto globalnog BDP-a.
Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.
Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko četiri biliona dolara godišnje.
"Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih", upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam internešenel.
Pročitaj još
Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28 odsto do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.
Istovremeno, čak 60 odsto zemalja sa niskim prihodima - koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći - nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.
Oksfam upozorava da razvoj ne sme da zavisi od privatnih investicija, već da se mora osloniti na javni sektor.
"Bogate zemlje su prepustile globalni razvoj Volstritu. Svedoci smo preuzimanja razvoja od strane privatnog kapitala, dok su dokazane javne mere za borbu protiv siromaštva potisnute u drugi plan", kaže Behar.
Oksfam preporučuje da vlade ulažu u javne razvojne projekte kako bi se obezbedila univerzalna i visokokvalitetna zdravstvena zaštita, obrazovanje i javne usluge - uključujući energetiku i transport.
Međutim, zapadne zemlje se suočavaju sa rekordnim dugovima koji često premašuju godišnji BDP, dok javno bogatstvo raste mnogo sporije od privatnog bogatstva.
Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara - više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara.
Oksfam zato poziva na ponovno uvođenje pravednih poreza za najbogatije, ističući da milijarderi danas efikasno plaćaju poreze od samo 0,3 odsto svog bogatstva.
U zajedničkom istraživanju sa Grinpisom, sprovedenom u 13 zemalja (uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju), Oksfam je otkrio da devet od 10 ispitanika podržava finansiranje javnih usluga i klimatskih mjera oporezivanjem ultrabogatih.
Zaključak izveštaja je alarmantan - samo 16 odsto UN-ovih Globalnih ciljeva održivog razvoja je na putu da bude ispunjeno do 2030. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
12
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
20
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
1
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
14
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
6
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
30
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Komentari 3
dacic
svi smo jednaki i svako mora da ima dovoljno, a ne tamo da stedi za voce, hranu(osnovnu),put na letovanje kao nekad davno,odecu.... samo za osnovne potrebe svaki mesec knap i tako decenijama
pa kad ce biti bolje? obecao kad skine zutu bagru da krece procvat, kad ono
procvat samo za neke podobne, a ostali i dalje ... ma zna car kakva je situcija samo se pravi malo plug(ali nije za oranje jer bi to slomio)
Mihajlo
NN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar