Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ovo ograničenje počelo je da se oseća u praksi posebno nakon uvođenja novog sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka (EES) koji rigorozno prati svaki dan proveden u Šengenu.
Mnogi prevoznici upozoravaju da pravila, prilagođena turističkim posetama, nisu u skladu sa prirodom rada profesionalnih vozača koji svakodnevno prevoze robu kroz više zemalja EU, i da bi mogla ozbiljno ugroziti funkcionisanje međunarodnog drumskog transporta.
Neđa Mandić, predsednik Poslovnog udruženja međunarodni transport u razgovoru za Insajder kaže da trenutni režim kvantitativno ograničava rute prevoznika, povećava troškove poslovanja i remeti lance snabdevanja, što bi moglo da dovede do kolapsa transportnih firmi ukoliko se ne pronađe održivo rešenje.
Mandić ističe da, iako evropske institucije tvrde da se pravila Šengena "nisu menjala četrdeset godina", prevoznici to vide sasvim drugačije.
"Tačno je da ugovor postoji od 1985. i da se nijedno slovo nije promenilo, ali se suština drastično promenila ulaskom svake nove članice u Šengen", objašnjava Neđa Mandić, predsednik Poslovnog udruženja međunarodni transport.
Kako kaže, danas to više nije zona od pet država, kao na počecima, već prostor od 29 zemalja - 27 članica EU, plus Norveška i Švajcarska, što znači mnogo dodatnih kilometara koje vozači moraju da pređu, mnogo duže ture i neuporedivo više vremena provedenog u EU nego što je bilo moguće osamdesetih.
"Redovno pišemo Evropskoj komisiji, iznosimo argumente, i oni zaista odgovaraju - ali svaki put kažu isto: "Ne razumemo. Ništa se nije promenilo". A jeste. Uslovi rada su potpuno drugačiji“, kaže Mandić i dodaje da, prema pravilima, vozač u poslednjih 180 dana ne sme imati više od 90 dana boravka u Šengen zoni, pri čemu se i dan ulaska i dan izlaska računaju kao puni dan.
Profesionalni vozači zarobljeni u devedesetodnevnom ograničenju
Prema Mandiću, trenutno pravilo praktično onemogućava profesionalne vozače da obavljaju svoj posao na održiv način.
"Ako se 90 dana boravka u Šengenu rasporedi na šest meseci, to znači samo 15 dana rada mesečno. A kada se uračunaju dan ulaska i dan izlaska, vozač praktično radi manje od 10 dana mesečno. To je potpuno nemoguće ako treba da pokrije sve troškove - gorivo, putarine, amortizaciju vozila - i istovremeno zaradi platu", objašnjava.
Mandić dodaje da ovakva ograničenja pogađaju i prevoznike, jer ne mogu da isplate vozače za tako kratko vreme rada, a da pritom sami posluju profitabilno.
"Problem pogađa vozače koji ne žele da ostave porodicu i rade za strane firme, bilo da su nemačke, slovenačke ili iz neke druge zemlje. Za desetak dana rada oni praktično ne mogu da zarade pristojnu platu, a mi kao prevoznici nemamo odakle da ih platimo", ističe Mandić.
Pročitaj još
Zapadni Balkan vs EU: Nejednaki uslovi i posledice po primanja
Mandić problem ilustruje i plastičnim primerom.
"Uzmimo dva vozača – jedan radi u Srbiji, vozi srpski kamion, a drugi u Sloveniji. Tamo može da radi punih 30 dana mesečno, po svim pravilima rada: vožnja, pauze, dnevni i sedmični odmori. Naš vozač, koji radi po istim pravilima, praktično ne može da pređe ni polovinu kilometraže i ne može da zaradi istu platu", objašnjava.
Dodaje da zbog toga srpske kompanije već moraju da povećavaju plate, pa su one sada gotovo izjednačene sa evropskim.
"Vozačima je bolje kod nas, jer su kod kuće: posle svake ture ostaju dva-tri dana, dok oni koji rade u Evropi porodicu vide tek na svakih dva-tri meseca. Problem je više na strani prevozničkih firmi – one jednostavno ne mogu da opstanu ako ovo pravilo ostane", ističe Mandić.
Novi sistem kontrole ulazaka (EES) i praktične posledice
Mandić upozorava da će od 10. aprila, kada stupe na snagu stroge kontrole ulaska za vozače koji su iskoristili 90 dana boravka u Šengenu, mnogi profesionalni vozači praktično prestati da rade.
"Moraju da prođe dva meseca da bi ponovo ušli i odradili možda jednu ili dve ture, a zatim opet ne mogu da rade. To predstavlja ozbiljan problem za transportne firme", kaže on.
Dodaje da problem nije toliko u samim vozačima – oni koji ne žele da napuste Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu ili koji odu u druge zemlje suočavaju se sa manjkom kolega, jer u celoj Evropi fali stotine hiljada vozača.
"Kod nas nedostaje oko 34.000 vozača. Mlada generacija više ne želi ovu profesiju - stalno odsustvo od kuće, udaljenost od porodice, nemogućnost da zasnuju porodicu - čine ovaj posao neatraktivnim. Ako se ništa ne promeni, transport će stati, a lanci snabdevanja u Evropi i na Balkanu biće ozbiljno ugroženi", upozorava Mandić.
Uticaj na lance snabdevanja i evropsko tržište
Sagovornik Insajdera ističe da su prevoznici već poslednjih godina intenzivno radili na rešavanju problema i da su imali niz sastanaka u Briselu sa Evropskom komisijom.
"Objašnjavali smo situaciju, imali odlične prezentacije. Nikada ne kažu da nismo u pravu, ali daju čudne odgovore: 'Primite još vozača'. A gde su ti vozači? U Evropi nedostaje 300 do 400.000 vozača. Problem je realan i hitno ga treba rešiti", kaže Mandić.
Mandić naglašava i da sve nije ograničeno samo na Srbiju i balkanske zemlje.
"Velika količina robe iz Evrope stiže na Balkan i sa Balkana ide u Evropu. Nismo jedini koji su ugroženi - evropski potrošači takođe su pogođeni, jer im roba neće stizati. To može biti roba široke potrošnje, repromaterijal za fabrike, bilo koji proizvod koji koriste njihovi proizvođači", objašnjava sagovornik Insajdera.
Dodaje da i evropski trgovci i proizvođači prodaju robu na Balkanu, što znači da bi nestašica uticala i na domaće tržište.
"Roba će nedostajati nama, našoj proizvodnji, našim građanima. Ne razumemo zašto to u EU ne shvataju. Nikada ne kažu da neće nešto da urade, ali nam stalno predlažu nekakva rešenja, ali tako da su svesni da ona ne mogu da se sprovedu", ističe Mandić.
Moguća rešenja: dozvole, radne vize i fleksibilni režimi
"Najjednostavnije bi bilo da u EES sistem ne ulaze vozači teretnih kamiona koji ulaze na zvaničnom teretnom terminalu i poseduju sva potrebna dokumenta - CPC kartice, vozačke kartice, putne naloge, dokumentaciju za vozila i robu. Mi posedujemo sve te dokumente", objašnjava.
On dodaje da srpski vozači praktično koriste „koridore“: kreću se isključivo autoputevima, prave pauze na odmorištima, stižu do odredišta, istovaruju, utovaruju robu i vraćaju se u Srbiju.
"Oni ni u kom slučaju ne rade na crno. Zaposleni su, primaju plate, a opet nailaze na pritisak i ograničenja koja nemaju smisla. Nisu migranti, nisu turisti. Kada potroše tih 90 dana, ne mogu čak ni da idu na godišnji odmor ili u posetu rođacima - svaki dan boravka u bilo kojoj od zemalja Šengena računa se jednako", ističe Mandić.
Ceo tekst Insajdera čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
1
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
7
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
2
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 17
Borris
Particulare matter
Mi odbijamo da se prilagodimo.
I čekamo da propadne zapadno carstvo. Pa ono će svakako jednog dana propasti.
Ali veće su šanse da ćemo mi pre toga nestati. Kinesko carstvo je trajalo 1000 godina.
Rimsko 1000 godina. Vizantijsko 500 godina.
Austrijsko 200 godina.
Osmansko 630 godina.
Ova danas mogu da traju još vekovima. Ako se ne prilagodimo nestaćemo. A uporno to odbijamo. Svet je ušao u fazu multipolarnog sveta. U kome će geografija odlučivati svačiju sudbinu.
Mi pripadamo zapadnoj geografiji. Ako vučemo u istočnu, zapadno carstvo će nas uništiti. Ni jedna od te dve ekonomije neće skoro propasti. Samo mi možemo da propadnemo. Ako uporno odbijamo da se prilagodimo realnosti. Na ovom prostoru smo minimum 12 vekova. A verovatno i duže. Ne možemo u Aziju. Jer neko ima frustracije. Kakvo god da je stanje i situacija moramo da se prilagodimo zapadnoj ekonomiji i kulturi. Ako mislimo da preživimo Jer ona neće skoro nestati.Mi živimo u sred nje.Da se nalazimo geografski u Aziji ovo ne bi bila tema.Gubimo demografsku supstancu i propadamo iz dana u dan samo iz razloga jer odbijamo da prihvatimo da pripadamo zapadnoj civilizaciji. To nije stvar izbora. Geografija nas definiše.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar