Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Ovo ograničenje počelo je da se oseća u praksi posebno nakon uvođenja novog sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka (EES) koji rigorozno prati svaki dan proveden u Šengenu.
Mnogi prevoznici upozoravaju da pravila, prilagođena turističkim posetama, nisu u skladu sa prirodom rada profesionalnih vozača koji svakodnevno prevoze robu kroz više zemalja EU, i da bi mogla ozbiljno ugroziti funkcionisanje međunarodnog drumskog transporta.
Neđa Mandić, predsednik Poslovnog udruženja međunarodni transport u razgovoru za Insajder kaže da trenutni režim kvantitativno ograničava rute prevoznika, povećava troškove poslovanja i remeti lance snabdevanja, što bi moglo da dovede do kolapsa transportnih firmi ukoliko se ne pronađe održivo rešenje.
Mandić ističe da, iako evropske institucije tvrde da se pravila Šengena "nisu menjala četrdeset godina", prevoznici to vide sasvim drugačije.
"Tačno je da ugovor postoji od 1985. i da se nijedno slovo nije promenilo, ali se suština drastično promenila ulaskom svake nove članice u Šengen", objašnjava Neđa Mandić, predsednik Poslovnog udruženja međunarodni transport.
Kako kaže, danas to više nije zona od pet država, kao na počecima, već prostor od 29 zemalja - 27 članica EU, plus Norveška i Švajcarska, što znači mnogo dodatnih kilometara koje vozači moraju da pređu, mnogo duže ture i neuporedivo više vremena provedenog u EU nego što je bilo moguće osamdesetih.
"Redovno pišemo Evropskoj komisiji, iznosimo argumente, i oni zaista odgovaraju - ali svaki put kažu isto: "Ne razumemo. Ništa se nije promenilo". A jeste. Uslovi rada su potpuno drugačiji“, kaže Mandić i dodaje da, prema pravilima, vozač u poslednjih 180 dana ne sme imati više od 90 dana boravka u Šengen zoni, pri čemu se i dan ulaska i dan izlaska računaju kao puni dan.
Profesionalni vozači zarobljeni u devedesetodnevnom ograničenju
Prema Mandiću, trenutno pravilo praktično onemogućava profesionalne vozače da obavljaju svoj posao na održiv način.
"Ako se 90 dana boravka u Šengenu rasporedi na šest meseci, to znači samo 15 dana rada mesečno. A kada se uračunaju dan ulaska i dan izlaska, vozač praktično radi manje od 10 dana mesečno. To je potpuno nemoguće ako treba da pokrije sve troškove - gorivo, putarine, amortizaciju vozila - i istovremeno zaradi platu", objašnjava.
Mandić dodaje da ovakva ograničenja pogađaju i prevoznike, jer ne mogu da isplate vozače za tako kratko vreme rada, a da pritom sami posluju profitabilno.
"Problem pogađa vozače koji ne žele da ostave porodicu i rade za strane firme, bilo da su nemačke, slovenačke ili iz neke druge zemlje. Za desetak dana rada oni praktično ne mogu da zarade pristojnu platu, a mi kao prevoznici nemamo odakle da ih platimo", ističe Mandić.
Pročitaj još
Zapadni Balkan vs EU: Nejednaki uslovi i posledice po primanja
Mandić problem ilustruje i plastičnim primerom.
"Uzmimo dva vozača – jedan radi u Srbiji, vozi srpski kamion, a drugi u Sloveniji. Tamo može da radi punih 30 dana mesečno, po svim pravilima rada: vožnja, pauze, dnevni i sedmični odmori. Naš vozač, koji radi po istim pravilima, praktično ne može da pređe ni polovinu kilometraže i ne može da zaradi istu platu", objašnjava.
Dodaje da zbog toga srpske kompanije već moraju da povećavaju plate, pa su one sada gotovo izjednačene sa evropskim.
"Vozačima je bolje kod nas, jer su kod kuće: posle svake ture ostaju dva-tri dana, dok oni koji rade u Evropi porodicu vide tek na svakih dva-tri meseca. Problem je više na strani prevozničkih firmi – one jednostavno ne mogu da opstanu ako ovo pravilo ostane", ističe Mandić.
Novi sistem kontrole ulazaka (EES) i praktične posledice
Mandić upozorava da će od 10. aprila, kada stupe na snagu stroge kontrole ulaska za vozače koji su iskoristili 90 dana boravka u Šengenu, mnogi profesionalni vozači praktično prestati da rade.
"Moraju da prođe dva meseca da bi ponovo ušli i odradili možda jednu ili dve ture, a zatim opet ne mogu da rade. To predstavlja ozbiljan problem za transportne firme", kaže on.
Dodaje da problem nije toliko u samim vozačima – oni koji ne žele da napuste Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu ili koji odu u druge zemlje suočavaju se sa manjkom kolega, jer u celoj Evropi fali stotine hiljada vozača.
"Kod nas nedostaje oko 34.000 vozača. Mlada generacija više ne želi ovu profesiju - stalno odsustvo od kuće, udaljenost od porodice, nemogućnost da zasnuju porodicu - čine ovaj posao neatraktivnim. Ako se ništa ne promeni, transport će stati, a lanci snabdevanja u Evropi i na Balkanu biće ozbiljno ugroženi", upozorava Mandić.
Uticaj na lance snabdevanja i evropsko tržište
Sagovornik Insajdera ističe da su prevoznici već poslednjih godina intenzivno radili na rešavanju problema i da su imali niz sastanaka u Briselu sa Evropskom komisijom.
"Objašnjavali smo situaciju, imali odlične prezentacije. Nikada ne kažu da nismo u pravu, ali daju čudne odgovore: 'Primite još vozača'. A gde su ti vozači? U Evropi nedostaje 300 do 400.000 vozača. Problem je realan i hitno ga treba rešiti", kaže Mandić.
Mandić naglašava i da sve nije ograničeno samo na Srbiju i balkanske zemlje.
"Velika količina robe iz Evrope stiže na Balkan i sa Balkana ide u Evropu. Nismo jedini koji su ugroženi - evropski potrošači takođe su pogođeni, jer im roba neće stizati. To može biti roba široke potrošnje, repromaterijal za fabrike, bilo koji proizvod koji koriste njihovi proizvođači", objašnjava sagovornik Insajdera.
Dodaje da i evropski trgovci i proizvođači prodaju robu na Balkanu, što znači da bi nestašica uticala i na domaće tržište.
"Roba će nedostajati nama, našoj proizvodnji, našim građanima. Ne razumemo zašto to u EU ne shvataju. Nikada ne kažu da neće nešto da urade, ali nam stalno predlažu nekakva rešenja, ali tako da su svesni da ona ne mogu da se sprovedu", ističe Mandić.
Moguća rešenja: dozvole, radne vize i fleksibilni režimi
"Najjednostavnije bi bilo da u EES sistem ne ulaze vozači teretnih kamiona koji ulaze na zvaničnom teretnom terminalu i poseduju sva potrebna dokumenta - CPC kartice, vozačke kartice, putne naloge, dokumentaciju za vozila i robu. Mi posedujemo sve te dokumente", objašnjava.
On dodaje da srpski vozači praktično koriste „koridore“: kreću se isključivo autoputevima, prave pauze na odmorištima, stižu do odredišta, istovaruju, utovaruju robu i vraćaju se u Srbiju.
"Oni ni u kom slučaju ne rade na crno. Zaposleni su, primaju plate, a opet nailaze na pritisak i ograničenja koja nemaju smisla. Nisu migranti, nisu turisti. Kada potroše tih 90 dana, ne mogu čak ni da idu na godišnji odmor ili u posetu rođacima - svaki dan boravka u bilo kojoj od zemalja Šengena računa se jednako", ističe Mandić.
Ceo tekst Insajdera čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
5
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
5
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
5
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
6
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
21
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Komentari 17
Borris
Particulare matter
Mi odbijamo da se prilagodimo.
I čekamo da propadne zapadno carstvo. Pa ono će svakako jednog dana propasti.
Ali veće su šanse da ćemo mi pre toga nestati. Kinesko carstvo je trajalo 1000 godina.
Rimsko 1000 godina. Vizantijsko 500 godina.
Austrijsko 200 godina.
Osmansko 630 godina.
Ova danas mogu da traju još vekovima. Ako se ne prilagodimo nestaćemo. A uporno to odbijamo. Svet je ušao u fazu multipolarnog sveta. U kome će geografija odlučivati svačiju sudbinu.
Mi pripadamo zapadnoj geografiji. Ako vučemo u istočnu, zapadno carstvo će nas uništiti. Ni jedna od te dve ekonomije neće skoro propasti. Samo mi možemo da propadnemo. Ako uporno odbijamo da se prilagodimo realnosti. Na ovom prostoru smo minimum 12 vekova. A verovatno i duže. Ne možemo u Aziju. Jer neko ima frustracije. Kakvo god da je stanje i situacija moramo da se prilagodimo zapadnoj ekonomiji i kulturi. Ako mislimo da preživimo Jer ona neće skoro nestati.Mi živimo u sred nje.Da se nalazimo geografski u Aziji ovo ne bi bila tema.Gubimo demografsku supstancu i propadamo iz dana u dan samo iz razloga jer odbijamo da prihvatimo da pripadamo zapadnoj civilizaciji. To nije stvar izbora. Geografija nas definiše.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar