Astronomi misle da su videli sudar dve planete

Autor: 021.rs

Info

17.03.2026.

04:47

Udaljena zvezda čija je svetlost iznenada počela da treperi kao sveća koja se gasi dovela je astronome do spektakularnog otkrića.

Astronomi misle da su videli sudar dve planete

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Prema analizi neobičnih promena kod zvezde slične Suncu nazvane Gaia-GIC-1, koja se nalazi oko 11.600 svetlosnih godina daleko, njeno čudno ponašanje se najbolje može objasniti sudarom dve mlade planete u njenoj neposrednoj blizini.

"Neverovatno je da su različiti teleskopi uhvatili ovaj udar u realnom vremenu. Postoji samo nekoliko drugih zabeleženih planetarnih sudara bilo koje vrste, i nijedan koji ima toliko sličnosti sa udarom koji je stvorio Zemlju i Mesec. Ako budemo mogli da posmatramo više ovakvih trenutaka negde drugde u galaksiji, mnogo ćemo naučiti o formiranju našeg sveta", kaže astronom Anastasios Tzanidakis sa Univerziteta u Vašingtonu, prenosi ScienceAlert.

Planetarni sistemi, posebno u svojim ranim godinama, mogu biti izuzetno haotična okruženja. Grudvice prašine rastu u seme planeta - planetesimale - gde god uslovi kao što su gustina i gravitacija to dozvoljavaju, bez obzira na to šta još leti oko mlade zvezde.

To može dovesti do čestih sudara, za koje naučnici veruju da su se dogodili i u našem Sunčevom sistemu. Pored kasnijih era snažnog bombardovanja, kada su bezbrojni asteroidi udarali u mlade planete, smatra se da je nešto veličine Marsa udarilo u Zemlju, izbacivši krhotine u orbitu koje su kasnije formirale Mesec.

Dokaze o ovom procesu koji se dešava oko drugih zvezda teško je pronaći. Planetarni sudari se dešavaju na relativno malim razmerama i odvijaju se brzo, ostavljajući iza sebe samo kratkotrajne (u razmeri univerzuma) oblake prašine koje je teško otkriti sa druge strane galaksije.

Međutim, sa nedavnim velikim istraživanjima neba kao što je Gaia, astronomi sada prate ogromne delove neba odjednom, mereći iznova sjaj, boje i položaje ogromnog broja zvezda kako bi uhvatili bilo kakve promene u njihovom ponašanju.

Za Gaia-GIC-1, promene su prvi put zabeležene pre skoro jedne decenije. Tek kada je Tzanidakis pregledao starije podatke primetio je nešto čudno.

"Izlaz svetlosti zvezde bio je lepo ravan, ali počevši od 2016. godine imala je tri pada u sjaju. A onda, negde oko 2021. potpuno je poludela. Ne mogu dovoljno da naglasim da zvezde poput našeg Sunca to ne rade. Tako da kada smo videli ovu, bili smo u fazonu: 'Hej, šta se ovde dešava?'", objašnjava on.

Gaia-GIC-1 je zvezda tipa F, pomalo slična Suncu, ali veća i toplija. Ima oko 1,7 puta veći radijus od Sunca i oko 1,3 puta veću masu, i nalazi se blizu južnog sazvežđa Krma, u spoljnim regionima diska Mlečnog puta.

Njena tačna starost izmiče merenju, ali izgleda relativno stabilno, čvrsto smeštena na glavnoj sekvenci. To znači da je ušla u zvezdano odraslo doba, pokretana fuzijom vodonika u svom jezgru. Zvezde tipa F su prilično postojane - ne karakteriše ih divlja aktivnost kakva se viđa kod, na primer, crvenih patuljaka, niti pokazuju čudne fluktuacije kakve se vide kod zvezda na kraju svog životnog veka, poput Betelgez.

Zato je bilo pomalo zbunjujuće videti tako nagle promene u sjaju kod Gaia-GIC-1, čija je svetlost na kraju oslabila za čak ogromnih 25 procenata, u obrascu koji nikada ranije nije bio primećen.

Astronom Džejms Devenport sa Univerziteta u Vašingtonu predložio je da se zvezda pogleda u drugačijem svetlu - i tu je zaplet počeo da se komplikuje.

"Infracrvena kriva svetlosti bila je potpuna suprotnost vidljivoj svetlosti. Kako je vidljiva svetlost počela da treperi i slabi, infracrvena svetlost je naglo porasla. Što bi moglo da znači da je materijal koji blokira zvezdu vruć - toliko vruć da sija u infracrvenom delu spektra", kaže Tzanidakis.

Posmatranje je ukazivalo na oblak prašine mase uporedive sa velikim asteroidom, koji se približava polovini mase patuljaste planete Ceres, zagrejan na oko 900 kelvina. Prema modelovanju istraživača, postoji jedna vrsta događaja koja odgovara svim tim parametrima.

Sudar između planetesimala može proizvesti posmatranu masu i toplotu, i čak odgovarati čudnim fluktuacijama u sjaju, uključujući početno slabljenje i kasniji haos. Ako se dva planetesimala sve više približavaju jedan drugom, mogli bi proći kroz niz dodirnih sudara pre konačnog haotičnog sudara.

Taj sudar, otkrili su istraživači, dogodio bi se na udaljenosti od oko jedne astronomske jedinice od matične zvezde - približno istoj udaljenosti kao između Zemlje i Sunca. To bi ga moglo učiniti ključnim tragom o ranim godinama našeg Sunčevog sistema, našeg matičnog sveta, pa čak i života na njemu.

"Koliko je redak događaj koji je stvorio Zemlju i Mesec? To pitanje je fundamentalno za astrobiologiju. Izgleda da je Mesec jedan od magičnih sastojaka koji Zemlju čini dobrim mestom za život. Može pomoći da zaštiti Zemlju od nekih asteroida, stvara okeanske plime i vremenske uslove koji omogućavaju da se hemija i biologija globalno mešaju, a možda čak igra ulogu u pokretanju aktivnosti tektonskih ploča", kaže Devenport.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Astrophysical Journal Letters".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

planete

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.