Šta Srbija treba da nauči od Irske: Može li se empatija naučiti u školi?
"Neka deca nauče empatiju od roditelja, a neka ne", kaže za 021.rs Šarlot Silk sa Univerziteta u Golveju u Irskoj.
Foto: 021.rs
Silk je deo Uneskovog centra za porodicu i dete koji je pre nekoliko godina pokrenuo Program za aktiviranje socijalne empatije za više razrede osnovne škole.
Ovaj kurs, specifično dizajniran da probudi empatiju kod dece uzrasta od 12 do 14 godina, i to u irskom kontekstu, traje 12 nedelja.
Podržao ga je i glumac Kilijan Marfi, koji je i pokrovitelj Uneskovog centra, koji je u okviru originalne kampanje za ovaj program u više navrata izjavio da je primetio da se "Irci plaše emocija" i da je njegovoj zemlji neophodna "revolucija empatije".
Prošle godine je interesovanje za ovaj program iskazalo oko 50 škola u Irskoj, a početkom ove školske godine, Nacionalni savet za obrazovanje je podržao program i tako je, po prvi put u irskom obrazovnom sistemu, empatija identifikovana kao ključni ishod obrazovanja. Uneskov program je sada preporučen resurs u više od 700 škola, što znači da ga škole primenjuju po sopstvenom izboru.
Istraživanje koje je bilo temelj za kreiranje ovog programa, Centar je započeo 2018. godine.
"Koleginica dr Bernandin Brejdi i ja smo prošle kroz sve studije koje izučavaju faktore koji utiču na empatiju i onda smo sprovele našu studiju, specifičnu za irsko okruženje. Ono što smo otkrile je da roditelji igraju važnu ulogu, ali takođe i škole. Škole su moćne organizacije, mada znam da se još raspravlja o tome da li su one adekvatno mesto za učenje empatije. Znamo da nastavnici osećaju da postoji dosta pritiska na škole, a da oni nemaju dovoljno vremena ni resursa. S druge strane, škole imaju moć i dužnost da dopru do svakog deteta. Ako posmatramo empatiju kao nešto što se uči isključivo od kuće, treba da se zapitamo šta je sa mladim ljudima koji nemaju iskustvo empatije kod kuće", objašnjava dr Šarlot Silk za 021.rs.
Na pitanje zašto je odabran specifično period puberteta, dr Silk kaže da je ovo vreme kada se menjaju mozak i emocionalna stanja kod dece, a vršnjački uticaj postaje bitniji nego roditeljsko vaspitanje.
"Ovo je ključan period kada moramo da promovišemo vrednosti empatije i društveno odgovornog ponašanja među učenicima. Škole su ključne za postizanje toga", ističe naša sagovornica.
Empatiju ne osećamo jednako u svim situacijama, ka svim ljudima
Kada je reč o učenju empatije od roditelja, Silk navodi da nije važno samo pričati o tome, već i pokazivati empatično ponašanje, zato što dete uči posmatrajući ponašanja roditelja.
Ovaj raskol između stavova i delovanja je nešto što su stručnjaci iz Uneskovog centra primetili i tokom svog istraživanja.
"Ono što smo saznali je da mladi ljudi pričaju da mogu da se saosećaju sa nekim u određenoj situaciji, ali da ne bi preduzeli ništa da pomognu. Empatično ponašanje je ključni deo naše definicije društvene empatije. Ne bi trebalo samo da saosećamo u sebi, već i da delujemo", ističe Silk za 021.rs.
Istraživači su pokušavali da otkriju i koje su to prepreke delovanju.
"Jedna od prepreka koja sprečava empatično ponašanje je manjak znanja, odnosno nerazumevanje šta bi mogli da urade u određenoj situaciji. Mladi ispitanici su osećali da odrasli treba da im pokažu kako da se ponašaju. Druga prepreka je strah od posledice, koja je uglavnom, po njihovom shvatanju, osećaj posramljenosti ako su pogrešno razumeli situaciju. Treća barijera je pristrasnost. To znači da empatija nije ono što osećaju jednako u svim kontekstima prema svim ljudima. Uobičajeno nalazimo da je mnogo lakše osećati empatiju ka ljudima koji su nam slični, a da je mnogo teže saosećati sa onima koje ne poznajemo ili koji se razlikuju od nas", objašnjava sagovornica portala 021.rs.
Ono što su naučili iz istraživanja, u Centru su implementirali u program koji je od 2017. do 2019. godine prošao kroz pilot fazu testiranja u odabranim školama širom Irske. Prve godine u program je bilo uključeno sedam škola, a naredne 12. Nastavnici, učenici i odgovorni u školama su davali svoj fidbek o sprovođenm aktivnostima i njihovom uspehu.
Nakon toga, usledila je revizija programa i testiranje u 25 škola. Škole su bile podeljene u dve grupe - u jednoj grupi je primenjivan program, u drugoj nije. Na kraju su svi radili iste evaluacije i primećene su značajne razlike kada je reč o empatičnom ponašanju.
Nakon toga, usledila je revizija programa i testiranje u 25 škola. Škole su bile podeljene u dve grupe - u jednoj grupi je primenjivan program, u drugoj nije. Na kraju su svi radili iste evaluacije i primećene su značajne razlike kada je reč o empatičnom ponašanju.
"Otkrili smo da učenici koji su učestvovali u programu pokazuju znatno više nivoe empatije u poređenju sa onima koji nisu učestvovali. Tu gde je nivo empatije bio viši, bili su viši i nivoi društvene odgovornosti i emocionalne kompetencije", kaže Silk za 021.rs.
Program aktiviranja socijalne empatije je podeljen na više delova. Prvi deo je razumevanje empatije.
"To je, jednostavno, objašnjavanje mladim ljudima šta je empatija, razlikovanje između empatije i saosećanja, kao i objašnjavanje zašto je važna empatija", kaže Silk.
Drugi deo je učenje i vežbanje veština empatije, kao su empatično slušanje i ponašanje.
"Primenjuje se širok raspon metodologija aktivnog učenja. Koristimo prakse kao što su osmišljeni scenariji, debate i diskusije u malim grupama. Učenici čitaju scenarije i govore kome bi, u toj izmišljenoj situaciji, najpre pomogli ili šta bi radili u određenoj situaciji. Onda su upitani da li bi u jednom kontekstu pomogli, a ne u drugom i zašto. Uloga nastavnika je da bude vodič koji će pomoći učenicima da diskutuju o ovim temama. Filozofija koja se provlači kroz ceo program je fokus na učenika, na njegov glas. Zapravo je sve na tome da treba navesti studente da se otvore o ovim pitanjima i voditi ih ka rešenjima, umesto im samo opisno reći šta treba da rade", objašnjava naša sagovornica.
Od mladih, za mlade: Stvoriti okruženje u kom se učenici osećaju bezbedno da razgovaraju
Sadržina programa, kaže ona, umnogome dolazi od samih mladih, dok edukatori i istraživači pružaju sredstva, materijale i ideje za aktivnosti koje im pomažu da istraže ova pitanja, umesto da oni pokušavaju da ih reše za njih.
"Zauzimamo pristup u kom su mladi eksperti, oni su ti koji žive u ovim kontekstima. Oni znaju koje su njihove prepreke, a nama je važno da stvorimo okruženje u kom se osećaju bezbedno i slobodno da razgovaraju o tim temama i uče jedni od drugih. Neke od povratnih informacija koje smo dobili od mladih je koliko koristi imaju od slušanja drugih perspektiva i koliko su iznenađeni ponekad kada čuju drugačije odgovore od njihovih. To i jeste empatija - svest da ne mislimo svi jednako, kao i postizanje razumevanja o tome zašto mi mislimo jedno, a neko drugi drugo", navodi Silk.
Nastavnici koji učestvuju u ovom programu kažu da ih je učinio svesnijim sopstvenog pristupa učenicima, ali i da je pomogao da se stvori empatičniji odnos između nastavnika i učenika, a i u učionici uopšte.
"Empatija donosi potencijalne benefite i na međuljudskom nivou, ali i na širem društvenom nivou. Znamo da je viši nivo empatije povezan sa osećajem dobrobiti, na primer. Kada mladi ljudi osećaju da su u okruženju punom razumevanja, da su cenjeni i da se neko brine o njima, oni su srećniji. Takođe, empatiju povezujemo sa uspešnijim vezama. I, kao što smo utvrdili u našem istraživanju, učenje empatije je povezano sa društvenom odgovornošću. Ono što je ključno je da empatija dovodi do efikasnijeg i usmerenijeg pružanja pomoći, tako da mladi ljudi mogu bolje da razumeju kako da pomognu nekom u specifičnom kontekstu", navodi sagovornica portala 021.rs.
Ona ističe da edukovanje o empatiji može da smanji i stopu vršnjačkog nasilja.
"Može da dovede do pozitivne klime u školi i boljeg odnosa između učenika i nastavnika. Neki dokazi čak ukazuju na to da može da poboljša akademski uspeh. Naravno, naš program je samo jedan deo slagalice. Pretpostavljam da su, ako želimo empatično društvo, programi kao ovaj važni da postave temelje, ali verovatno nisu dovoljni sami od sebe. Istraživanje sugeriše da ako želimo da promovišemo dugotrajne promene u empatiji, onda ova vrlina mora da bude cenjena u društvu, a postoje dokazi da to nije uvek slučaj. Čak i kad posmatramo naše istraživanje ovde u Irskoj, neki od odgovora koje smo dobili od mladih ljudi sugerišu da ne misle da je empatija uvek cenjena u društvu. Više od toga, naglašavali su stvari kao što su lični uspeh, karijeru, i slično, dok je koncept brige za druge ljude viđen kao manje važan", dodaje Silk.
Inače, ovaj program postoji u Sjedinjenim Američkim Državama i Švedskoj. Primenjuje se i u drugim državama, ali mora da se modifikuje, jer primeri i resursi su jedinstveni za svaku zemlju.
"To je zaista važno za uspeh programa. Materijali koji se koriste moraju da budu lokalni, ako nisu kulturno-relevantni i odgovarajući za to godište, učenici se neće angažovati oko određenih tema. Primeri moraju da budu realistični za taj kontekst. Jedan od faktora za uspešno kreiranje resursa i razvijanje materijala je saradnja nastavnika, škola, učenika i akademika", zaključuje naša sagovornica.
Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja
Napore da se reši problem vršnjačkog nasilja i da škole budu inkluzivna okruženja ulaže i irsko Ministarstvo prosvete.
Kako u ovom Ministarstvu kažu za 021.rs, u decembru 2022. godine, Ministarstvo je objavilo Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja, nakon obimnih konsultacija sa svim članovima prosvetne zajednice. Ovo je sveobuhvatan pristup prevencije i reagovanja na nasilje u školama, koji uključuje sve oblike nasilja - od digitalnog do seksualnog.
"Plan se fokusira na prava deteta i pruža detaljne i jasne korake postupanja za prevenciju i reagovanje na nasilništvo u školama. Uključuje komponente kao što su prevencija, podrška, nadgledanje i zajedništvo. Prema planu, nastavno osoblje prolazi kroz obuke o digitalnom nasilju i drugim oblicima, kako bi stekli znanje, resurse i samopouzdanje neophodno da uče decu o ovim pitanjima, ali i da se nose sa incidentima nasilja, ukoliko se dese", objašnjavaju iz Ministarstva prosvete Republike Irske.
Dodaju i da su sve škole dužne da primenjuju anti-bullying procedure koje su objavljene još 2013. godine.
"One detaljno govore osoblju i rukovodstvu šta treba da rade kada se suoče sa nasilničkim ponašanjem među učenicima. A trenutno se radi i na osavremenjavanju ovih procedura. Neke od novih stavki koje će biti uključene su rasizam, seksizam, i slično. Kroz čitavu školsku godinu, Ministarstvo ima veliki broj inicijativa o podizanju svesti o nasilju i generalno gajenju kulture inkluzije i poštovanja u školama. Neki od primera na kojima trenutno radimo su formiranje grupe koja uključuje decu i mlade a koja će imati ulogu razvijanja godišnjeg programa podizanja svesti o nasilništvu, unapređivanje sadržaja udžbenika tako da održavaju raznolikost društva, a promovišu jednakost", navode u Ministarstvu.
Ministarstvo ohrabruje škole da osnuju učeničke savete koji će predstavljati đake.
Pročitaj još
Psihološka podrška za učenike i obuke za nastavnike
Irsko ministarstvo obrazovanja sarađuje i sa Nacionalnom psihološkom službom (NEPS) koja pruža konsultacija nastavnicima i pomaže im da razviju sistem za rešavanje problema. Takođe, direktno rade sa decom posmatrajući, procenjujući i prikupljajući informacije, ili indirektno razgovarajući sa roditeljima, nastavnicima i osobljem.
"NEPS i trenira nastavno osoblje i ostale da grade kapacitet za suočavanje sa problemima i promovišu socijalnu i emocionalnu kompetenciju", dodaju iz Ministarstva.
U odgovoru za 021.rs Ministarstvo nabraja i neke od inicijativa koje je Nacionalna psihološka služba sprovodila, uljučujući i obuke nastavnika za rad sa učenicima koji prolaze kroz traume.
"Tu su i program koji se fokusira na smanjenje anksioznosti kod dece, program za stvaranje pozitivnog okruženja za učenje, program osnivanja timova učenika za pružanje podrške vršnjacima, kao i treninzi o inkluzivnom obrazovanju", ističu.
Ono što irske vlasti pokušavaju ovim politikama da reše je raniji nedostatak intersektorskog pristupa nasilništvu u školama na koje je upozoravao odbor Ujedinjenih nacija.
Između ostalog, u osnovne škole se uvodi i pilot programa savetovanja za učenike. Razvija se i novi model za inspekcije koji će pomošći inspektorima da procene do koje mere su škole uvele i primenile određene strategije za promovisanje pozitivne i inkluzivne kulture u ustanovama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
SAD uputile Iranu plan primirja u 15 tačaka, Teheran im odgovorio - "Niste u poziciji da pregovarate"
25.03.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Objavljeno koje su četiri zemlje najviše zavisne od Ormuskog moreuza
25.03.2026.•
0
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Mađarska ubrzava izgradnju naftovoda do Novog Sada
25.03.2026.•
0
Vlada Mađarske je uredbom proglasila naftovod Mađarska-Srbija i prateću infrastrukturu za prioritetni investicioni projekat, čime su ubrzane administrativne procedure i radovi.
Trampov rejting nikad niži
25.03.2026.•
3
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa, posledično pogođen naglim rastom cena goriva i širokim neodobravanjem rata koji je pokrenuo protiv Irana, pao je poslednjih dana na najnižu tačku.
Minesota tužila Trampovu administraciju zbog prikrivanja dokaza o pucnjavama
24.03.2026.•
0
Zvaničnici američke savezne države Minesota podneli su tužbu protiv administracije predsednika SAD-a Donalda Trampa da je prikrila dokaze u vezi sa tri pucnjave koje su počinili agenti federalnih službi.
Više od 550 udarnih dronova pogodilo Ukrajinu tokom dana
24.03.2026.•
3
Rusija je danas napala Ukrajinu sa više od 550 udarnih dronova tokom dana, a ukupno je tokom 24 sata sa skoro 1.000 udarnih dronova, objavila je pres-služba ukrajinskog vazduhoplovstva na Telegramu.
Zbog bolesti bivši predsednik Brazila Bolsonaro može da služi zatvorsku kaznu od kuće
24.03.2026.•
0
Vrhovni sud odobrio je danas bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru da zbog lošeg zdravlja 27-godišnju kaznu zatvora za pokušaj državnog udara izdržava kod kuće, umesto u zatvoru.
Francuski tužioci pretresli nekoliko lokacija u istrazi povezanoj sa dosijeom o Epstinu
24.03.2026.•
1
Francuski finansijski tužioci pretresli su nekoliko lokacija, uključujući parisku filijalu švajcarske privatne banke Edmond de Rotšild, u okviru istrage povezane sa otkrićima iz dosijea o Džefriju Epstinu, javlja AP.
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo istragu protiv bivšeg šefa Fronteksa zbog zločina protiv čovečnosti
24.03.2026.•
0
Apelacioni sud u Parizu pokrenuo je istragu protiv bivšeg šefa agencije Evropske unije za kontrolu granica (Fronteks), Fabrisa Leđerija zbog navodnog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
Dvoje uhapšeno u Nemačkoj i Španiji zbog sumnje da su špijunirali za Rusiju
24.03.2026.•
0
Nemački tužioci saopštili su danas da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su špijunirale za Rusiju i prikupljale obaveštajne podatke o osobi koja je snabdevala Ukrajinu dronovima i odgovarajućim komponentama.
Evropa nespremna za pogoršanje situacije sa šumskim požarima: Potrebni novi avioni i ulaganja
24.03.2026.•
0
Evropa je opasno nespremna da se nosi sa rastućom krizom sa šumskim požarima i mora da remontuje svoju flotu aviona za gašenje požara i poveća investicije na tom planu.
Filipini prva zemlja na svetu koja je proglasila vanredno energetsko stanje
24.03.2026.•
1
Filipini su danas postali prva zemlja na svetu koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje kao odgovor na rastuće globalne poremećaje u snabdevanju energentima izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Vlast u Iranu instalirala ogromnu mrežu nadzornih kamera - Izrael to iskoristio da ubija njegove vođe
24.03.2026.•
0
Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u ratovima.
Iranski ministar: Naše elektrane manje ranjive od komšijskih, imamo ih 150
24.03.2026.•
1
Iran je manje ranjiv od drugih zemalja u slučaju napada na njegovu električnu infrastrukturu.
Severna Koreja proglasila Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom"
24.03.2026.•
0
Severnokorejski lider Kim Džong Un zvanično je proglasio Južnu Koreju "najneprijateljskijom državom" i upozorio je na "nemilosrdne posledice" ukoliko Seul preduzme provokativne poteze.
Sijarto: Prisluškivanje mog telefona je skandalozno mešanje u izbore
24.03.2026.•
7
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je kao "ogroman skandal i teško mešanje u izborni proces" navode da su strani obaveštajci, uz pomoć mađarskog novinara, prisluškivali njegove razgovore, prenosi MTI
Bil Kozbi proglašen krivim za seksualno zlostavljanje, žrtvi odšteta od 19 miliona dolara
24.03.2026.•
0
Sud u Kaliforniji doneo je presudu prema kojoj je Bil Kozbi odgovoran za seksualno zlostavljanje u civilnom postupku, a žrtvi Doni Motsinger dodeljena je odšteta od 19,25 miliona dolara.
Evropska komisija traži objašnjenje od Budimpešte o Sijartu i odavanju tajni Rusima
24.03.2026.•
0
Evropska komisija zatražila je od Budimpešte da razjasni tvrdnje da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto delio sa Moskvom poverljive informacije iz razgovora sa predstavnicima članica EU.
Na optužbe da Sijarto odaje EU tajne Rusima - Orban naredio istragu ko prisluškuje mađarskog ministra
24.03.2026.•
5
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova Petera Sijarta, kog su mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka EU prenosi Rusiji.
Premijer Tusk ukorio predsednika Navrockog: Ne derite se na novinare, nisu oni krivi što ste u ruskom blatu
24.03.2026.•
0
Poljski premijer Donald Tusk poručio je predsedniku Poljske Karolu Navrockom da se ne izdire na novinare jer mu nisu oni krivi što se sam uvalio u rusko blato,
Zelenski tvrdi da Rusija i dalje dostavlja obaveštajne podatke iranskom režimu
23.03.2026.•
1
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ima dokaze da Rusi nastavljaju da dostavljaju obaveštajne podatke iranskom režimu.
Komentari 9
Laki
misa avokado
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar