Šta Srbija treba da nauči od Irske: Može li se empatija naučiti u školi?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

24.10.2023.

19:00 > 07:01

"Neka deca nauče empatiju od roditelja, a neka ne", kaže za 021.rs Šarlot Silk sa Univerziteta u Golveju u Irskoj.

Šta Srbija treba da nauči od Irske: Može li se empatija naučiti u školi?

Foto: 021.rs

Silk je deo Uneskovog centra za porodicu i dete koji je pre nekoliko godina pokrenuo Program za aktiviranje socijalne empatije za više razrede osnovne škole.

Ovaj kurs, specifično dizajniran da probudi empatiju kod dece uzrasta od 12 do 14 godina, i to u irskom kontekstu, traje 12 nedelja.

Podržao ga je i glumac Kilijan Marfi, koji je i pokrovitelj Uneskovog centra, koji je u okviru originalne kampanje za ovaj program u više navrata izjavio da je primetio da se "Irci plaše emocija" i da je njegovoj zemlji neophodna "revolucija empatije".

Prošle godine je interesovanje za ovaj program iskazalo oko 50 škola u Irskoj, a početkom ove školske godine, Nacionalni savet za obrazovanje je podržao program i tako je, po prvi put u irskom obrazovnom sistemu, empatija identifikovana kao ključni ishod obrazovanja. Uneskov program je sada preporučen resurs u više od 700 škola, što znači da ga škole primenjuju po sopstvenom izboru.

Istraživanje koje je bilo temelj za kreiranje ovog programa, Centar je započeo 2018. godine.

"Koleginica dr Bernandin Brejdi i ja smo prošle kroz sve studije koje izučavaju faktore koji utiču na empatiju i onda smo sprovele našu studiju, specifičnu za irsko okruženje. Ono što smo otkrile je da roditelji igraju važnu ulogu, ali takođe i škole. Škole su moćne organizacije, mada znam da se još raspravlja o tome da li su one adekvatno mesto za učenje empatije. Znamo da nastavnici osećaju da postoji dosta pritiska na škole, a da oni nemaju dovoljno vremena ni resursa. S druge strane, škole imaju moć i dužnost da dopru do svakog deteta. Ako posmatramo empatiju kao nešto što se uči isključivo od kuće, treba da se zapitamo šta je sa mladim ljudima koji nemaju iskustvo empatije kod kuće", objašnjava dr Šarlot Silk za 021.rs.

Na pitanje zašto je odabran specifično period puberteta, dr Silk kaže da je ovo vreme kada se menjaju mozak i emocionalna stanja kod dece, a vršnjački uticaj postaje bitniji nego roditeljsko vaspitanje.

"Ovo je ključan period kada moramo da promovišemo vrednosti empatije i društveno odgovornog ponašanja među učenicima. Škole su ključne za postizanje toga", ističe naša sagovornica.

Empatiju ne osećamo jednako u svim situacijama, ka svim ljudima

Kada je reč o učenju empatije od roditelja, Silk navodi da nije važno samo pričati o tome, već i pokazivati empatično ponašanje, zato što dete uči posmatrajući ponašanja roditelja.

Ovaj raskol između stavova i delovanja je nešto što su stručnjaci iz Uneskovog centra primetili i tokom svog istraživanja.

"Ono što smo saznali je da mladi ljudi pričaju da mogu da se saosećaju sa nekim u određenoj situaciji, ali da ne bi preduzeli ništa da pomognu. Empatično ponašanje je ključni deo naše definicije društvene empatije. Ne bi trebalo samo da saosećamo u sebi, već i da delujemo", ističe Silk za 021.rs.

Istraživači su pokušavali da otkriju i koje su to prepreke delovanju.

"Jedna od prepreka koja sprečava empatično ponašanje je manjak znanja, odnosno nerazumevanje šta bi mogli da urade u određenoj situaciji. Mladi ispitanici su osećali da odrasli treba da im pokažu kako da se ponašaju. Druga prepreka je strah od posledice, koja je uglavnom, po njihovom shvatanju, osećaj posramljenosti ako su pogrešno razumeli situaciju. Treća barijera je pristrasnost. To znači da empatija nije ono što osećaju jednako u svim kontekstima prema svim ljudima. Uobičajeno nalazimo da je mnogo lakše osećati empatiju ka ljudima koji su nam slični, a da je mnogo teže saosećati sa onima koje ne poznajemo ili koji se razlikuju od nas", objašnjava sagovornica portala 021.rs.

Ono što su naučili iz istraživanja, u Centru su implementirali u program koji je od 2017. do 2019. godine prošao kroz pilot fazu testiranja u odabranim školama širom Irske. Prve godine u program je bilo uključeno sedam škola, a naredne 12. Nastavnici, učenici i odgovorni u školama su davali svoj fidbek o sprovođenm aktivnostima i njihovom uspehu.

Nakon toga, usledila je revizija programa i testiranje u 25 škola. Škole su bile podeljene u dve grupe - u jednoj grupi je primenjivan program, u drugoj nije. Na kraju su svi radili iste evaluacije i primećene su značajne razlike kada je reč o empatičnom ponašanju.

"Otkrili smo da učenici koji su učestvovali u programu pokazuju znatno više nivoe empatije u poređenju sa onima koji nisu učestvovali. Tu gde je nivo empatije bio viši, bili su viši i nivoi društvene odgovornosti i emocionalne kompetencije", kaže Silk za 021.rs.

Program aktiviranja socijalne empatije je podeljen na više delova. Prvi deo je razumevanje empatije.

"To je, jednostavno, objašnjavanje mladim ljudima šta je empatija, razlikovanje između empatije i saosećanja, kao i objašnjavanje zašto je važna empatija", kaže Silk.

Drugi deo je učenje i vežbanje veština empatije, kao su empatično slušanje i ponašanje.

"Primenjuje se širok raspon metodologija aktivnog učenja. Koristimo prakse kao što su osmišljeni scenariji, debate i diskusije u malim grupama. Učenici čitaju scenarije i govore kome bi, u toj izmišljenoj situaciji, najpre pomogli ili šta bi radili u određenoj situaciji. Onda su upitani da li bi u jednom kontekstu pomogli, a ne u drugom i zašto. Uloga nastavnika je da bude vodič koji će pomoći učenicima da diskutuju o ovim temama. Filozofija koja se provlači kroz ceo program je fokus na učenika, na njegov glas. Zapravo je sve na tome da treba navesti studente da se otvore o ovim pitanjima i voditi ih ka rešenjima, umesto im samo opisno reći šta treba da rade", objašnjava naša sagovornica.

Od mladih, za mlade: Stvoriti okruženje u kom se učenici osećaju bezbedno da razgovaraju

Sadržina programa, kaže ona, umnogome dolazi od samih mladih, dok edukatori i istraživači pružaju sredstva, materijale i ideje za aktivnosti koje im pomažu da istraže ova pitanja, umesto da oni pokušavaju da ih reše za njih.

"Zauzimamo pristup u kom su mladi eksperti, oni su ti koji žive u ovim kontekstima. Oni znaju koje su njihove prepreke, a nama je važno da stvorimo okruženje u kom se osećaju bezbedno i slobodno da razgovaraju o tim temama i uče jedni od drugih. Neke od povratnih informacija koje smo dobili od mladih je koliko koristi imaju od slušanja drugih perspektiva i koliko su iznenađeni ponekad kada čuju drugačije odgovore od njihovih. To i jeste empatija - svest da ne mislimo svi jednako, kao i postizanje razumevanja o tome zašto mi mislimo jedno, a neko drugi drugo", navodi Silk.

Nastavnici koji učestvuju u ovom programu kažu da ih je učinio svesnijim sopstvenog pristupa učenicima, ali i da je pomogao da se stvori empatičniji odnos između nastavnika i učenika, a i u učionici uopšte.

"Empatija donosi potencijalne benefite i na međuljudskom nivou, ali i na širem društvenom nivou. Znamo da je viši nivo empatije povezan sa osećajem dobrobiti, na primer. Kada mladi ljudi osećaju da su u okruženju punom razumevanja, da su cenjeni i da se neko brine o njima, oni su srećniji. Takođe, empatiju povezujemo sa uspešnijim vezama. I, kao što smo utvrdili u našem istraživanju, učenje empatije je povezano sa društvenom odgovornošću. Ono što je ključno je da empatija dovodi do efikasnijeg i usmerenijeg pružanja pomoći, tako da mladi ljudi mogu bolje da razumeju kako da pomognu nekom u specifičnom kontekstu", navodi sagovornica portala 021.rs.

Ona ističe da edukovanje o empatiji može da smanji i stopu vršnjačkog nasilja.

"Može da dovede do pozitivne klime u školi i boljeg odnosa između učenika i nastavnika. Neki dokazi čak ukazuju na to da može da poboljša akademski uspeh. Naravno, naš program je samo jedan deo slagalice. Pretpostavljam da su, ako želimo empatično društvo, programi kao ovaj važni da postave temelje, ali verovatno nisu dovoljni sami od sebe. Istraživanje sugeriše da ako želimo da promovišemo dugotrajne promene u empatiji, onda ova vrlina mora da bude cenjena u društvu, a postoje dokazi da to nije uvek slučaj. Čak i kad posmatramo naše istraživanje ovde u Irskoj, neki od odgovora koje smo dobili od mladih ljudi sugerišu da ne misle da je empatija uvek cenjena u društvu. Više od toga, naglašavali su stvari kao što su lični uspeh, karijeru, i slično, dok je koncept brige za druge ljude viđen kao manje važan", dodaje Silk.

Inače, ovaj program postoji u Sjedinjenim Američkim Državama i Švedskoj. Primenjuje se i u drugim državama, ali mora da se modifikuje, jer primeri i resursi su jedinstveni za svaku zemlju.

"To je zaista važno za uspeh programa. Materijali koji se koriste moraju da budu lokalni, ako nisu kulturno-relevantni i odgovarajući za to godište, učenici se neće angažovati oko određenih tema. Primeri moraju da budu realistični za taj kontekst. Jedan od faktora za uspešno kreiranje resursa i razvijanje materijala je saradnja nastavnika, škola, učenika i akademika", zaključuje naša sagovornica.

Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja

Napore da se reši problem vršnjačkog nasilja i da škole budu inkluzivna okruženja ulaže i irsko Ministarstvo prosvete.

Kako u ovom Ministarstvu kažu za 021.rs, u decembru 2022. godine, Ministarstvo je objavilo Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja, nakon obimnih konsultacija sa svim članovima prosvetne zajednice. Ovo je sveobuhvatan pristup prevencije i reagovanja na nasilje u školama, koji uključuje sve oblike nasilja - od digitalnog do seksualnog.

"Plan se fokusira na prava deteta i pruža detaljne i jasne korake postupanja za prevenciju i reagovanje na nasilništvo u školama. Uključuje komponente kao što su prevencija, podrška, nadgledanje i zajedništvo. Prema planu, nastavno osoblje prolazi kroz obuke o digitalnom nasilju i drugim oblicima, kako bi stekli znanje, resurse i samopouzdanje neophodno da uče decu o ovim pitanjima, ali i da se nose sa incidentima nasilja, ukoliko se dese", objašnjavaju iz Ministarstva prosvete Republike Irske.

Dodaju i da su sve škole dužne da primenjuju anti-bullying procedure koje su objavljene još 2013. godine.

"One detaljno govore osoblju i rukovodstvu šta treba da rade kada se suoče sa nasilničkim ponašanjem među učenicima. A trenutno se radi i na osavremenjavanju ovih procedura. Neke od novih stavki koje će biti uključene su rasizam, seksizam, i slično. Kroz čitavu školsku godinu, Ministarstvo ima veliki broj inicijativa o podizanju svesti o nasilju i generalno gajenju kulture inkluzije i poštovanja u školama. Neki od primera na kojima trenutno radimo su formiranje grupe koja uključuje decu i mlade a koja će imati ulogu razvijanja godišnjeg programa podizanja svesti o nasilništvu, unapređivanje sadržaja udžbenika tako da održavaju raznolikost društva, a promovišu jednakost", navode u Ministarstvu.

Ministarstvo ohrabruje škole da osnuju učeničke savete koji će predstavljati đake.

Psihološka podrška za učenike i obuke za nastavnike

Irsko ministarstvo obrazovanja sarađuje i sa Nacionalnom psihološkom službom (NEPS) koja pruža konsultacija nastavnicima i pomaže im da razviju sistem za rešavanje problema. Takođe, direktno rade sa decom posmatrajući, procenjujući i prikupljajući informacije, ili indirektno razgovarajući sa roditeljima, nastavnicima i osobljem.

"NEPS i trenira nastavno osoblje i ostale da grade kapacitet za suočavanje sa problemima i promovišu socijalnu i emocionalnu kompetenciju", dodaju iz Ministarstva.

U odgovoru za 021.rs Ministarstvo nabraja i neke od inicijativa koje je Nacionalna psihološka služba sprovodila, uljučujući i obuke nastavnika za rad sa učenicima koji prolaze kroz traume.

"Tu su i program koji se fokusira na smanjenje anksioznosti kod dece, program za stvaranje pozitivnog okruženja za učenje, program osnivanja timova učenika za pružanje podrške vršnjacima, kao i treninzi o inkluzivnom obrazovanju", ističu.

Ono što irske vlasti pokušavaju ovim politikama da reše je raniji nedostatak intersektorskog pristupa nasilništvu u školama na koje je upozoravao odbor Ujedinjenih nacija.

Između ostalog, u osnovne škole se uvodi i pilot programa savetovanja za učenike. Razvija se i novi model za inspekcije koji će pomošći inspektorima da procene do koje mere su škole uvele i primenile određene strategije za promovisanje pozitivne i inkluzivne kulture u ustanovama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Laki

25.10.2023 • 08:25

Posledice

Sve je to samo bavljenje posledicama a suština je osnaživanje jezgra tj. porodice, što je vrlo kompleksno jer se to jezgro urušavalo decenijama i teško je sada naći model koji će zadovoljiti porodične vrednosti u modernom načinu života kad svi jure za novcem i nemaju vremena za život.

2 2 0
misa avokado

25.10.2023 • 06:23

Balkan

Ako hoćeš da ti dete uspe na Balkanu, ključan je jedino nedostatak empatije.

6 4 +2
Ivan

24.10.2023 • 22:03

Bez uredjenog sistema unutar drzave nema ni sistema vrednosti nema ni porodice sve ostalo su samo finese

18 8 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.