Radno-pravni status privremeno-povremenih: Nezaštićeno više od 100.000 radnika
Oblast rada i zapošljavanja u samom je vrhu po broju obraćanja građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako bi se unapredio položaj građana u oblasti rada i zapošljavanja, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je ukazala na to da je potrebno i prilagođavanje propisa o radu posebno u pogledu preciznijeg regulisanja prava radnika koji rade van radnog odnosa, kao i veći broj inspekcijskih kontrola u vezi sa različitim povredama prava radnika. Postavlja se pitanje kako su regulisana prava radnika koji rade van radnog odnosa.
Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević kaže za Euronews Srbija da su radnici koji rade van radnog odnosa pomenuti u izveštaju Poverenika za 2024. godinu zato što su oni u ovom trenutku bukvalno bez sveukupne radno-pravne zaštite.
Ugovori van radnog odnosa su ugovori o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i o dopunskom radu.
"To su ugovori koji potpadaju pod tu kategoriju rada van radnog odnosa, čime je država isključila ta lica iz radno-pravne zaštite. Oni uživaju samo neka prava, ali ne uživaju prava iz radnog odnosa, kao lica koja rade pod ugovorom o radu", rekao je profesor Urdarević.
On navodi da ti radnici nemaju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na otkazne razloge, tj. da im može ugovor prestati samo u određenim slučajevima, nemaju pravo na odmor i na neka odsustva.
"Mi već godinama govorimo da jedna ozbiljna brojka ljudi radi po tim ugovorima, koji su trenutno na terenu nekog obligaciono-pravnog odnosa i vrlo su kao takvi podložni i diskriminaciji i raznim ucenama, lošim praksama, pre svega zato što im ugovor može uvek prestati bez navođenja posebnog razloga, zato što mogu da rade i duže od osam sati koliko iznosi redovno radno vreme, nemaju nikakvo pravo iz radnog odnosa i u pogledu odmora i u pogledu odsustva i šta god vam drugo padne na pamet", rekao je profesor.
Gde je problem?
Profesor naglašava da su radnici koji rade van radnog odnosa potpuno nezaštićena kategorija radnika koja trenutno nije mala po broju i sigurno ih ima više od 100.000.
"Već godinama govorimo da se njihov status mora nekako popraviti i da im se još neka prava daju. Gde je problem? Ti ugovori van radnog odnosa po prirodi bi trebalo da su privremeni i da upravo zbog svoje neke privremenosti ili neke specifičnosti tim licima i nisu potrebna ta prava. Ako gledate prirodu, recimo, privremenih i povremenih poslova, to su poslovi koji se obavljaju u nekom kratkom vremenskom intervalu, pa nećete nekome ko radi tri meseca sad računati pravo na odmor. Ali imate situaciju da kod nas ovi ugovori neretko traju dugo i da se zaključuju frekventno sa jednim istim licem i mimo onih zakonskih uslova i da imate ljude koji rade po tim ugovorima godina", rekao je Urdarević.
To su ti, dodaje profesor, "simulovani ugovori" koji su posledica lošeg nadzora nad primenom propisa koji vrši inspekcija i nerada institucija koje bi trebalo da takvu praksu zaista spreče.
"Sudovi rade ono što mogu kad to dođe do suda, ali dok to dođe do suda, ta lica koja obavljaju takve poslove su u vrlo specifičnoj situaciji i potpuno pravno nezaštićena. I to je prepoznato davno, to nije ništa novo", rekao je on.
Urdarević kaže da su po sadašnjem zakonskom rešenju privremeni i povremeni poslovi ograničeni, i da po članu 197 Zakona o radu ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije.
Tačno su, kaže profesor, navedena lica sa kojima može ovaj ugovor da se zaključi, ali se usled nedostatka adekvatnog nadzora, ova norma potpuno preokrene i izvrgne onoj suštini zbog koje je doneta, a to je da se pre svega radi o nekim poslovima koji su po karakteru i prirodi privremeni ili povremeni.
"To ukazuje na kratkoročnost poslova, a nama se dešava da, na primer, u državnim organima imate jako puno ljudi, pogotovo koji su otišli u starosnu penziju, koji iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, koji im se onda obnavljaju na svaka tri meseca. To apsolutno nije u duhu ove norme. I onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom", kazao je on.
Takvi ugovori mogu se zaključiti s korisnikom starosne penzije, koji onda iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima i onda mu se taj ugovor obnavlja na svaka tri meseca.
"To apsolutno nije u duhu ove norme. Onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. Ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom. Po tom ugovoru ne uživaju nikakvu radno-pravnu zaštitu, jer su ti ugovori pre svega namenjeni onima koji rade zaista kratko, vremenski jako ograničeno. A mi smo doveli do toga i dopustili u praksi da se oni zaključuju na jedan mnogo duži vremenski period od onoga koji je predviđen", rekao je on.
Urdarević kaže da se takvi ugovori sklapaju na tri meseca, ali da ga onda opet obnavljaju.
"I onda je to kao da nekog držite na određeno vreme tri meseca na radu. I vi ste apsolutno napravili jedan problem i toj osobi. Ono što inspekcija isto treba da kontroliše jeste da li se ovi ugovori zaključuju sa kategorijama lica koja su u zakonu navedena, a to su starosni penzioneri, znači korisnici starosne penzije, nezaposleno lice ili zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom. Imam neka saznanja da su oni zaključeni mimo tih kategorija, a to nije problem zakona, to je problem njegove primene", rekao je profesor Urdarević.
Pročitaj još
Koje je rešenje?
Da bi se unapredio njihov položaj, Urdarević je naveo da treba prvo pristupiti promeni sistemskog zakona, tj. Zakonu o radu o čemu se, kaže, uveliko govori, kao i potpunoj reformi inspekcijskih organa, počev od inspekcije rada, u smislu jačanja njenih kapaciteta, kadrova i uslova rada.
"Jačanje kapaciteta inspekcije rada pre svega, jačanje kapaciteta svih inspektorata u državi, jačanje kapaciteta institucija. Naše institucije kažu nisu slobodne, nezavisne, ali nemaju ni kapacitete u ljudstvu", rekao je Urdarević.
Izveštaj Inspektorata za rad pokazao je da je manji broj inspektora u odnosu na prethodnu godinu.
"Imate jedan pad u broju inspektora, a povećanje broja privrednih subjekata. Pa onda ste došli do neke cifre da vam jedan inspektor vrši nadzor nad 1.500-2.000 privrednih subjekata. To je nemoguće. Znači, nije dovoljno samo da se promeni zakon, mora da se obezbedi primena propisa", navodi profesor.
Prema njegovim rečima, odredbe o radu van radnog odnosa ne bi bile tako loše kada bi se one primenjivale i koristile striktno slovo zakona i kada bi postojao nadzor nad primenom tih odredbi.
On kaže da kada ne postoji nadzor i kad je sve prepušteno nekim slobodnim dešavanjima, onda svaka odredba zakona u stvari može biti sporna.
"U Inspekciji rada imate sistematizovanih skoro 300 radnih mesta, a na tih 300 ne možete popuniti sve. Neće ljudi da se javljaju na te konkurse", rekao je Urdarević.
On je dodao da organi koji treba da obezbede primenu propisa i inspektori moraju da budu edukovani i od integriteta i moraju da imaju mogućnosti da obavljaju svoje poslove jer, kaže, ne može jedan inspektor da vrši nadzor nad 1.500 privrednih subjekata.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hakeri ukrali "manji deo" podataka korisnika Telekoma Srbije: "Počinioci nas ucenjuju"
17.03.2026.•
1
Kompanija Telekom Srbija saopštila je da je iz njihove korisničke baze ukraden "manji deo" podataka korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv.
Nemački mediji o hipersoničnim kineskim raketama koje je kupila Srbija: "Izazivaju zabrinutost"
17.03.2026.•
0
Srbija je kupila kineske hipersonične rakete. Ta vest privlači pažnju i medija na nemačkom. Kako se tumači taj potez Beograda? A kako objašnjava briga u susednim zemljama?
Trojica saobraćajaca u Kraljevu uhapšena zbog primanja, a još 10 osoba zbog davanja mita
17.03.2026.•
1
Trojica saobraćajnih policajaca Policijske uprave u Kraljevu, M. T. (51), B. P. (50) i M. G. (31), uhapšeni su zbog više slučajeva primanja mita.
Picula na predstavljanju izveštaja o Srbiji: Reforme usporile ili nazadovale, zastrašujuća medijska slika...
17.03.2026.•
16
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas, predstavljajući izveštaj o Srbiji, da su reforme značajno usporene i da je medijska slika zastrašujuća.
I dalje nema zime za banke u Srbiji: Profit nastavio da raste, najviše od kamata
17.03.2026.•
0
Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše Danas.
Trojica Čačana uhapšena zbog ubistva
17.03.2026.•
0
Trojica Čačana uhapšena su zbog ubistva sugrađanina od 58 godina.
Gašić: Ne naoružava se Srbija da bilo kome preti
17.03.2026.•
3
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da se Srbija ne naoružava da bilo kome preti, Srbija se naoružava da bi mogla da odbrani građane i zemlju, bez, kako je naveo, bilo kakve opasnosti po komšije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
1
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
3
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
6
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
44
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
2
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
2
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
2
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
14
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz
16.03.2026.•
21
Prvog februara na snagu je stupilo novo povećanje cena domova za stare. Od državnih domova, gde su cene povećane za oko 30 odsto, do pojedinih privatnih domova u kojima je zabeleženo povećanje od čak 50 odsto.
Građani protestovali ispred lokalne TV u Čačku na kojoj je gostovao Vučić
16.03.2026.•
13
Stotinak građana protestovalo je večeras ispred zgrade TV Lav plus u Čačku na kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Komentari 9
Rada
Milutin
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar