Radno-pravni status privremeno-povremenih: Nezaštićeno više od 100.000 radnika
Oblast rada i zapošljavanja u samom je vrhu po broju obraćanja građana Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako bi se unapredio položaj građana u oblasti rada i zapošljavanja, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je ukazala na to da je potrebno i prilagođavanje propisa o radu posebno u pogledu preciznijeg regulisanja prava radnika koji rade van radnog odnosa, kao i veći broj inspekcijskih kontrola u vezi sa različitim povredama prava radnika. Postavlja se pitanje kako su regulisana prava radnika koji rade van radnog odnosa.
Profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević kaže za Euronews Srbija da su radnici koji rade van radnog odnosa pomenuti u izveštaju Poverenika za 2024. godinu zato što su oni u ovom trenutku bukvalno bez sveukupne radno-pravne zaštite.
Ugovori van radnog odnosa su ugovori o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i o dopunskom radu.
"To su ugovori koji potpadaju pod tu kategoriju rada van radnog odnosa, čime je država isključila ta lica iz radno-pravne zaštite. Oni uživaju samo neka prava, ali ne uživaju prava iz radnog odnosa, kao lica koja rade pod ugovorom o radu", rekao je profesor Urdarević.
On navodi da ti radnici nemaju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na otkazne razloge, tj. da im može ugovor prestati samo u određenim slučajevima, nemaju pravo na odmor i na neka odsustva.
"Mi već godinama govorimo da jedna ozbiljna brojka ljudi radi po tim ugovorima, koji su trenutno na terenu nekog obligaciono-pravnog odnosa i vrlo su kao takvi podložni i diskriminaciji i raznim ucenama, lošim praksama, pre svega zato što im ugovor može uvek prestati bez navođenja posebnog razloga, zato što mogu da rade i duže od osam sati koliko iznosi redovno radno vreme, nemaju nikakvo pravo iz radnog odnosa i u pogledu odmora i u pogledu odsustva i šta god vam drugo padne na pamet", rekao je profesor.
Gde je problem?
Profesor naglašava da su radnici koji rade van radnog odnosa potpuno nezaštićena kategorija radnika koja trenutno nije mala po broju i sigurno ih ima više od 100.000.
"Već godinama govorimo da se njihov status mora nekako popraviti i da im se još neka prava daju. Gde je problem? Ti ugovori van radnog odnosa po prirodi bi trebalo da su privremeni i da upravo zbog svoje neke privremenosti ili neke specifičnosti tim licima i nisu potrebna ta prava. Ako gledate prirodu, recimo, privremenih i povremenih poslova, to su poslovi koji se obavljaju u nekom kratkom vremenskom intervalu, pa nećete nekome ko radi tri meseca sad računati pravo na odmor. Ali imate situaciju da kod nas ovi ugovori neretko traju dugo i da se zaključuju frekventno sa jednim istim licem i mimo onih zakonskih uslova i da imate ljude koji rade po tim ugovorima godina", rekao je Urdarević.
To su ti, dodaje profesor, "simulovani ugovori" koji su posledica lošeg nadzora nad primenom propisa koji vrši inspekcija i nerada institucija koje bi trebalo da takvu praksu zaista spreče.
"Sudovi rade ono što mogu kad to dođe do suda, ali dok to dođe do suda, ta lica koja obavljaju takve poslove su u vrlo specifičnoj situaciji i potpuno pravno nezaštićena. I to je prepoznato davno, to nije ništa novo", rekao je on.
Urdarević kaže da su po sadašnjem zakonskom rešenju privremeni i povremeni poslovi ograničeni, i da po članu 197 Zakona o radu ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije.
Tačno su, kaže profesor, navedena lica sa kojima može ovaj ugovor da se zaključi, ali se usled nedostatka adekvatnog nadzora, ova norma potpuno preokrene i izvrgne onoj suštini zbog koje je doneta, a to je da se pre svega radi o nekim poslovima koji su po karakteru i prirodi privremeni ili povremeni.
"To ukazuje na kratkoročnost poslova, a nama se dešava da, na primer, u državnim organima imate jako puno ljudi, pogotovo koji su otišli u starosnu penziju, koji iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, koji im se onda obnavljaju na svaka tri meseca. To apsolutno nije u duhu ove norme. I onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom", kazao je on.
Takvi ugovori mogu se zaključiti s korisnikom starosne penzije, koji onda iz starosne penzije zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima i onda mu se taj ugovor obnavlja na svaka tri meseca.
"To apsolutno nije u duhu ove norme. Onda vi možete malo negde promeniti opis posla, negde promeniti nešto ili ne promeniti ništa, i vi u stvari ljude držite u jednom krugu, privremenih i povremenih poslova godinama. Ili recimo nezaposleno lice, ili lice koje radi s nepunim radnim vremenom. Po tom ugovoru ne uživaju nikakvu radno-pravnu zaštitu, jer su ti ugovori pre svega namenjeni onima koji rade zaista kratko, vremenski jako ograničeno. A mi smo doveli do toga i dopustili u praksi da se oni zaključuju na jedan mnogo duži vremenski period od onoga koji je predviđen", rekao je on.
Urdarević kaže da se takvi ugovori sklapaju na tri meseca, ali da ga onda opet obnavljaju.
"I onda je to kao da nekog držite na određeno vreme tri meseca na radu. I vi ste apsolutno napravili jedan problem i toj osobi. Ono što inspekcija isto treba da kontroliše jeste da li se ovi ugovori zaključuju sa kategorijama lica koja su u zakonu navedena, a to su starosni penzioneri, znači korisnici starosne penzije, nezaposleno lice ili zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom. Imam neka saznanja da su oni zaključeni mimo tih kategorija, a to nije problem zakona, to je problem njegove primene", rekao je profesor Urdarević.
Pročitaj još
Koje je rešenje?
Da bi se unapredio njihov položaj, Urdarević je naveo da treba prvo pristupiti promeni sistemskog zakona, tj. Zakonu o radu o čemu se, kaže, uveliko govori, kao i potpunoj reformi inspekcijskih organa, počev od inspekcije rada, u smislu jačanja njenih kapaciteta, kadrova i uslova rada.
"Jačanje kapaciteta inspekcije rada pre svega, jačanje kapaciteta svih inspektorata u državi, jačanje kapaciteta institucija. Naše institucije kažu nisu slobodne, nezavisne, ali nemaju ni kapacitete u ljudstvu", rekao je Urdarević.
Izveštaj Inspektorata za rad pokazao je da je manji broj inspektora u odnosu na prethodnu godinu.
"Imate jedan pad u broju inspektora, a povećanje broja privrednih subjekata. Pa onda ste došli do neke cifre da vam jedan inspektor vrši nadzor nad 1.500-2.000 privrednih subjekata. To je nemoguće. Znači, nije dovoljno samo da se promeni zakon, mora da se obezbedi primena propisa", navodi profesor.
Prema njegovim rečima, odredbe o radu van radnog odnosa ne bi bile tako loše kada bi se one primenjivale i koristile striktno slovo zakona i kada bi postojao nadzor nad primenom tih odredbi.
On kaže da kada ne postoji nadzor i kad je sve prepušteno nekim slobodnim dešavanjima, onda svaka odredba zakona u stvari može biti sporna.
"U Inspekciji rada imate sistematizovanih skoro 300 radnih mesta, a na tih 300 ne možete popuniti sve. Neće ljudi da se javljaju na te konkurse", rekao je Urdarević.
On je dodao da organi koji treba da obezbede primenu propisa i inspektori moraju da budu edukovani i od integriteta i moraju da imaju mogućnosti da obavljaju svoje poslove jer, kaže, ne može jedan inspektor da vrši nadzor nad 1.500 privrednih subjekata.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti u blokadi pozvali građane da im pomognu uoči velikog skupa u Novom Sadu
19.10.2025.•
1
Studenti u blokadi pozvali su građane da im pomognu uoči velikog komemorativnog skupa koji će biti održan 1. novembra u Novom Sadu.
Marković: Srbija pre šest godina prednjačila u evropskim integracijama, sada je na samom začelju
19.10.2025.•
8
Srbija želi da bude članica Evropske unije (EU), ali pod svojim uslovima i problem je što je sama EU davala signale da je to moguće, a nije, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.
Teretnjaci na Batrovcima i Šidu čekaju oko tri sata
19.10.2025.•
1
Zadržavanja za kamione ima na graničnim prelazima Batrovci i Šid, ka Hrvatskoj.
Emisiju "Važne stvari" RTS skratio jer dete kaže da u Zrenjaninu nema čiste vode
19.10.2025.•
9
Radio televizija Srbije je, prilikom emitovanja nove emisije "Važne stvari", isekla deo u kojem devojčica govori da u Zrenjaninu nema čiste vode.
Politikolog Milić: Kad se jednom dospe na listu sankcija SAD, teško se sa nje silazi
19.10.2025.•
3
Politikolog Dimitrije Milić kaže da, kako bi se o situaciji u Srbiji pričalo u institucijama Evropske unije, ona mora da se održava kao relevantna tema među donosima odluka.
Sednica Vlade Srbije u ponedeljak u Leskovcu
19.10.2025.•
3
Vlada Srbije na čelu sa premijerom Đurom Macutom održaće sutra u Leskovcu posebnu sednicu u zgradi lokalne samouprave u tom gradu.
Pokret Tvrđava: Sud odbacio predlog za pritvor aktivisti Nikoli Krstiću
19.10.2025.•
1
Sud u Smederevu odbacio je predlog tužilaštva za određivanje pritvora koordinatoru Pokreta Tvrđava Nikoli Krstiću.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad u ponedeljak u 10 časova
19.10.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju rad sutra od 10 časova i to objedinjenom načelnom raspravom o tačkama dnevnog reda koje se odnose na međunarodne sporazume i finansijske ugovore.
Pred samu godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu: EP usvaja novu rezoluciju o Srbiji
19.10.2025.•
5
Rezolucija Evropskog parlamenta koja je najavljena za kraj oktobra, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, značajan je i još jedan u nizu koraka u smeru promena odnosa EU prema Aleksandru Vučiću.
Uhvaćen sa 29 paketa marihuane u kolima: Opirao se tokom hapšenja i više puta udario policajca u glavu
19.10.2025.•
0
Beogradska policija je zaplenila oko 15 kilograma marihuane i uhapsila Đ. M. (25) zbog trgovine drogom.
Hapšenje Srba na Kosovu: Sedmoro privedeno u Zubinom Potoku i Zvečanu
19.10.2025.•
1
Sedmoro Srba privedeno je u policijskoj akciji sprovedenoj jutros oko šest časova u Zubinom Potoku i Zvečanu, saopštila je Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
EU najavila: U Srbiji će se graditi "fabrika veštačke inteligencije"
19.10.2025.•
50
Evropska unija planira da na teritoriji Zapadnog Balkana izgradi dve "AI fabrike", tačnije rečeno centra za razvoj veštačke inteligencije, od kojih će se jedna nalaziti u Srbiji.
ANEM i Fond B92 prikupili 5.000 evra pomoći za novinarke i novinare iz Gaze
19.10.2025.•
1
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Fond B92 prikupili su 5.000 evra za pomoć novinarkama i novinarima u Gazi.
FOTO, VIDEO: Vozač autobusa poginuo, dve osobe povređene u sudaru kod Čačka
19.10.2025.•
3
Vozač autobusa je poginuo, a dve osobe su povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 6.40 časova na putu Čačak - Kragujevac, u mestu Bečanj.
Četvrtina stanovnika Srbije u riziku od siromaštva: Socijalne mere države kratkotrajne i mahom pred izbore
19.10.2025.•
7
Vlast u Srbiji siromašnih se seti uglavnom pred izbore, dok podaci pokazuju da gotovo četvrtina građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
O nesreći kod Sremske Mitrovice: "Malo inspektora za kontrolu prevoznika, a neko i sa 70 godina vozi putnike"
19.10.2025.•
21
Srbija nema dovoljno inspektora koji se bave nadzorom prevoznika, a gotovo nikad ne budu sankcionisani direktori i prevoznici.
Klačar: Izbori pod ovakvim tenzijama ne bi rešili krizu, već bi je produbili
19.10.2025.•
19
Skupština Srbije bez većih problema zaseda, odmrznut je proces izbora članova Saveta REM-a i došlo je do usaglašavanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Za tri do pet godina biće poznato da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana
19.10.2025.•
21
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je da su u toku studije razmatranja da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana i ocenio da će se to znati za tri do pet godina.
U Srbiji zvanično ima oko 1.500 profesionalnih upravnika zgrada: Koliko zarađuju?
19.10.2025.•
7
U Srbiji je trenutno registrovano 1.442 profesionalna upravnika, a prva licenca je izdata sredinom avgusta 2017. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Magacioneri najtraženije zanimanje u Srbiji, programeri ni među prvih 10
19.10.2025.•
9
Poslodavci u Srbiji su u septembru tražili 15.679 radnika, a najtraženiji su bili magacioneri, za koje je oglašeno 1.359 radnih mesta.
Komentari 8
Milutin
696
Rob
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar