Promena Ustava ili jačanje Vlade i predsednika: "Vučićevo oko" sa studenata prelazi na sudstvo?
Poslednjih dana sve češće se čuju najave predstavnika vlasti da bi nakon tri godine ponovo mogao da se menja Ustav.
Foto: 021.rs
Razlozi su različiti - od tvrdnji da je "strani faktor razorio sudsku vlast", pa Ustav mora da se menja, do toga da će se najviši pravni akt menjati kako izvršitelji ne bi mogli građanima da plene kuće i stanove.
Stručnjaci su saglasni oko toga da ovo nije dobar politički trenutak da se rešava tako krupno pitanje, a pojedini veruju i da vlast pričom o promeni Ustava pokušava da skrene pažnju sa drugih kriznih tema.
Inicijativa za novu promenu Ustava još nije zvanična, ali najava stiže iz, za to, nadležne institucije, piše Insajder.
Zvanično predlog može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, sama Vlada, najmanje 150.000 birača, kao i predsednik Republike.
"Obojena revolucija i strani faktor"
Upravo je predsednik u nekoliko navrata pomenuo mogućnost promene Ustava. Govoreći o "obojenoj revoluciji i stranom faktoru" na Informer televiziji 12. juna ove godine, moglo se zaključiti da se promene ponovo planiraju u delu oko pravosuđa.
"Sudstvo se pokazalo kao grana u koju je strani faktor najviše zašao i razorio je u potpunosti i doveo nas dotle da ni pravo ni pravdu više ne možemo ni da očekujemo Borićemo se. Ako mislite da ne postoje zakonski načini, postoje, makar nas naterali da menjamo Ustav, menjaćemo Ustav i to ćemo sve da promenimo", rekao je tada predsednik.
Nekoliko dana kasnije, 21. juna, predsednik je najavio mogućnost promene Ustava kako bi se ograničili izvršitelji tako da više ne plene kuće i stanove.
"Mislim da bi siromašniji ljudi bili srećniji, sigurniji i to bi bila velika promena i mislim da sa tim možemo da idemo početkom sledeće godine", rekao je predsednik.
Pročitaj još
Pravosuđe "trn u oku"
Promene ustava u delu o pravosuđu usvojene su nakon referenduma u januaru 2022. godine, a o izmeni najvišeg pravnog akta izjasnlo se tada tek 30,65 odsto od ukupno upisanih birača.
Najvažnije promene odnosile su se na to da se sudije i tužioce više ne bira Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva.
Promene Ustava je tada podržao i predsednik Srbije, koji ovih dana najavljuje nove promene nezadovoljan odlukama sudova.
Pre nekoliko meseci je član Predsedništva Srpske napredne stranke i narodni poslanik Vladimir Đukanović u svom autorskom tekstu objavljenom u Politici izneo predlog da Ministarstvu pravde treba dati mogućnost smene i postavljanja tužilaca, kao i kontrole njihovog rada.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović za Insajder kaže da ne očekuje nove izmene u tom delu.
"Tužilastvo po prirodi stvari ima vezu sa izvršnom vlašću. Ono, na primer, sprovodi vladinu politiku suzbijanja kriminaliteta, borbu protiv korupcije. U kontinentalnom pravu, (drugačije je u anglosaksonskom), tužilaštvo je deo pravosuđa i uživa samostalnost dok su sudovi nezavisni. Ne očekujem ustavne promene ni u pogledu promene položaja tužilaštva", navodi Orlović.
Na pitanje o najavljenim promenama Ustava zbog ograničavanja izvršitelja, profesor Orlović kaže da za to nije potrebna promena najvišeg pravnog akta.
"Izvrsenje nije materija Ustava. Takvo ogranicenje bi se uredilo zakonom, konkretno Zakonom o izvrsenju i obezbedjenju", dodaje profesor Orlović.
On veruje da se iza najave promene Ustava kriju politički razlozi.
"Pominjanje promene Ustava mislim da ima dnevno-političku svrhu. Prosto, skretanje pažnje javnom mnjenju sa nekih drugih kriznih tema", navodi profesor Orlović.
Komplikovana procedura i društveni dijalog kao preduslov
"Razloga za promenu Ustava ima mnogo, ali to je komplikovana i duga procedura", kaže za Insajder profesor Ustavnog prava i sudija Ustavnog suda, Vladan Petrov.
On je i član Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope čije mišljenje se uvažava na putu ka Evropskoj uniji.
Petrov dodaje "i zbog nas samih".
"Mi imamo inače i taj problem što vrlo često i samu inicijalizaciju promene Ustava vezujemo za određenu ličnost. Pa ako to potekne od predsednika, to će neko reći da je dobro, a neko će reći da nije", kaže sudija Petrov.
Na konstataciju da se čini se da političari biraju politički trenutak koji njima odgovara za pokretanje tako važnog pitanja, Petrov kaže da to jeste tačno.
"Moramo biti i svesni činjenice da i u proceduralnom smislu svaka promena Ustava zahteva ne samo jedan ozbiljan minimum društvenog konsenzusa, koji je zaista sada realno onako teško ostvariti u ovom momentu, ali ne kažem da ne treba nastojati da se radi na tome“, kaže Petrov.
Promena načina izbora predsednika
"Ne pada mi na pamet da menjam Ustav Srbije" - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2022. godine odgovorio na tvrdnje političkih protivnika da mu je namera da promenom Ustava obezbedi sebi novi predsednički mandat, pošto po važećem Ustavu nakon dva uzastopna mandata ne može više da se kandiduje za tu funkciju.
Međutim, promena političkih okolnosti i najava nove izmene Ustava, ponovo su podstakla ove sumnje.
Izmena Ustava bi, prema ovim teorijama, išla u pravcu promene izbora predsednika tako što bi ga birao parlament a ne građani direktno na izborima. Profesor Orlović smatra da baš u tom delu izmene jesu potrebne.
"Po ovlašćenjima, predsedniku Republike bi odgovarao izbor u parlamentu a ne neposredni. Neposredni izbor šefa države karakterističan je za predsednički sistem (SAD) ili polupredsednički (Francuska). Gotovo svi naši predsednici su crpili moc iz direktnog načina izbora, izlazeći praktično van svojih nadležnosti. To im je omogućeno upravljanjem vladajućom strankom. Ne očekujem ni tu izmene Ustava, mada bi one u slučaju izbora predsednika Republike bile odgovarajuće", kaže profesor Orlović.
U ovom slučaju istog je mišljenja i sudija Vladan Petrov. On objašnjava da je u Ustav iz 2006. utkan sistem nasleđen iz '90-ih godina.
"To je jedan sistem koji je u velikoj meri anahroni i koji na neki način dosta šizoidno deli vlast između vlade i predsednika republike. Predsednika koji je neposredno izabran sa nekim ovlašćenjima koja nisu preterano jaka, ali nisu ni previše slaba kao što neki kritičari govore, iz s druge strane vladom koja zaista pre svega određuje i vodi politiku zemlje, ali koja je u neku ruku vrlo često u senci predsednika republike, kad god je, ne samo sada, predsednik republike najjača politička figura u sistemu", kaže sudija Petrov.
On takođe smatra da bi izmene trebalo da idu ka uspostavljanju veće moći parlamenta i Vlade.
"Da li bi to bio neki kancelarski princip kakav je u Nemačkoj ili nešto drugo, ali u svakom slučaju možda jačanje pozicije i stabilnosti Vlade na račun predsednika Republike koji, po meni, treba da bude više jedna ceremonijalna figura, ne u bukvalnom smislu, nego neko ko bi bio nosilac pre svega jednog šireg društvenog autoriteta koji ne proizlazi iz neposrednih izbora, koji je dakle širi od onog demokratskog političkog legitimiteta", kaže sudija Petrov.
Na pitanje da li je moguće ograničiti moć predsednika izborom u parlamentu ako je se njegova moć vezuje za najjaču političku stranku na vlasti, sudija Petrov kaže da nije realno očekivati da bi sama izmena Ustava donela promenu u političkom sistemu. Treba zato raditi na razvoju političke i pravne kulture, kaže on.
Komplikovana procedura promene većine delova Ustava, pored dvotrećinske većine u parlamentu zahteva i izjašnjavanje građana na referendumu.
Konkretno, one koje bi se ticale promene načina izbora predsednika, ili nove promene u delu o pravosuđu, zahtevale bi i novo izjašnjavanje građana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Koga štite pripadnici MUP-a kod Ćacilenda: "To je odmetnuti deo policije, huligani"
05.11.2025.•
2
Tenzije u blizini Skupštine Srbije traju od nedelje posle podne, kada je Dijana Hrka pokušala da štrajk glađu započne na stepeništu ove intitucije.
MUP: Nije tačno da je policajac dobio otkaz zbog izjave saučešća Dijani Hrka
05.11.2025.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantuje navode koji su se pojavili u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, a koji se odnose na navodni otkaz policijskom službeniku koji je izjavio saučešće Dijani Hrka.
Britanski "Independent": Srbija želi da ubrza kontroverzni luksuzni projekat Džareda Kušnera
05.11.2025.•
1
Nakon potpisivanja ugovora o zakupu na 99 godina, srpski parlament je započeo raspravu o planu za ubrzanje realizacije kontroverznog luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba u Beogradu.
Ambasador EU u Srbiji: Razočarala me retorika protiv Evropske unije
05.11.2025.•
13
Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je o izveštaju Evropske komisije da on treba da "pruži putokaz" kako da se ubrzaju reforme.
Akademski plenum: Zašto policija i tužilaštvo ne reaguju na krivična dela u Ćacilendu?
05.11.2025.•
6
Akademski plenum zatražio je od policije i tužilaštva odgovor zašto ne reaguju na brojna krivična dela koja čine pristalice vlasti koji borave u Ćacilendu.
Anketa: Šapić najlošiji gradonačelnik Beograda u poslednje tri decenije
05.11.2025.•
10
Beograđani zahtevaju uređen grad, transparentno upravljanje i aktivno učešće u donošenju odluka, dok Aleksandra Šapića smatraju najgorim gradonačelnikom u poslednje tri decenije.
Prevoznik Jaćimović: Policija me prevarila, prete da će mi svi autobusi biti oduzeti, ali ja ne odustajem
05.11.2025.•
18
Prevoznik Milomir Jaćimović, koji je sinoć priveden kada je dovezao autobus sa Novosađanima da pruže podršku Dijani Hrki koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, kaže da su ga kada je priveden prevarili policajci.
Penzionisani inspektor MUP-a o Vučićevim "neuhvatljivim snajperistima": Uznemiravanje i opstrukcija
05.11.2025.•
17
Dugom nizu nikada do kraja rasvetljenih bezbednosnih kriza u zemlji pridružio se slučaj odbeglih snajperista.
Poslanici Skupštine nastavljaju raspravu o biračkom spisku i leks specijalisu za Generalštab
05.11.2025.•
1
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju danas načelnu objedinjenu raspravu o svih osam tačaka dnevnog reda druge sednice redovnog jesenjeg zasedanja, među kojima su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Profesori sa Stenforda: Studentski pokret u Srbiji može postati globalni model otpora
05.11.2025.•
24
Na Univerzitetu Stenford održan je Panel o studentskom pokretu u Srbiji na kojem je, između ostalog, govorio profesorka emeritus Milena Dragićević Šešić i studenti iz Novog Pazara, Novog Sada i Beograda.
Goci: Brnabić više deluje kao portparolka Vučića nego kao predsednica parlamenta
05.11.2025.•
11
Generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci ocenio je da predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić "više ne deluje kao predsednica parlamenta, već kao portparolka predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
Srbija se sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU uskladila 66,66 odsto
05.11.2025.•
1
Srbija se uskladila sa još dve izjave EU kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, čime je svoju stopu usklađenosti povećala na 66,66 odsto, rečeno je u Generalnom direktoratu za proširenje EU.
I princ Filip Karađorđević traži da se Ćacilend ukloni iz Pionirskog parka
05.11.2025.•
20
Princ-naslednik Filip Karađorđević uputio je javni apel državnim vlastima Srbije i gradskim organima Beograda da zaštite dostojanstvo i istorijsku vrednost Pionirskog parka.
Nemački portal u analizi "Vučić, naš omiljeni EU diktator": Brisel zbog litijuma podržava sve omrznutiju vlast
05.11.2025.•
14
Godišnjica pogibije u Novom Sadu "jasno je iznela na videlo nimalo prijatnu napetost između strateških interesa EU i režima ogrezlog u korupciju i sve veće autoritarno ustremljenje".
Vučić i priča o snajperistima: Skretanje pažnje javnosti ili stvarna pretnja?
04.11.2025.•
21
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da "u Beogradu jurе dvojicu snajperista" za koje, kako kaže, imaju podatke, ali ih, navodno, već tri dana ne uspevaju da pronađu.
Bogdan Bogdanović: "Bol majke ne sme biti predmet ruganja"
04.11.2025.•
16
Bogdan Bogdanović, kapiten košarkaške reprezentacije Srbije, pružio je podršku Dijani Hrki, majci Stefana Hrke koji je nastradao u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Policija privela autoprevoznika Milomira Jaćimovića u Beogradu
04.11.2025.•
8
Pripadnici policije priveli su autoprevoznika Milomira Jaćimovića, koji je iz Novog Sada prevozio građane i studente na skup podrške Dijani Hrki u Beogradu.
U okolini Kruševca zaplenjeno 58 kilograma kanabisa, uhapšena dva muškarca
04.11.2025.•
2
Policija je u okolini Kruševca zaplenila 37 stabljika kanabisa teških 58 kilograma i uhapsila dva muškarca, saopštila je danas lokalna policija.
Novopazarci dočekali studente koji su 16 dana pešačili do Novog Sada: "Vi ste ponos naše čaršije"
04.11.2025.•
4
U Novom Pazaru je priređen doček studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) koji su 16 dana pešačili do Novog Sada na komemorativni skup.
Komentari 19
Temerinac
A te izbore za predsednika recimo imaju Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, odnosno imaju svi !
Neće da može, a i neće do tada Vučić ni izdržati na vlasti, on je gotov
ČupakAntun
P
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar