Promena Ustava ili jačanje Vlade i predsednika: "Vučićevo oko" sa studenata prelazi na sudstvo?
Poslednjih dana sve češće se čuju najave predstavnika vlasti da bi nakon tri godine ponovo mogao da se menja Ustav.
Foto: 021.rs
Razlozi su različiti - od tvrdnji da je "strani faktor razorio sudsku vlast", pa Ustav mora da se menja, do toga da će se najviši pravni akt menjati kako izvršitelji ne bi mogli građanima da plene kuće i stanove.
Stručnjaci su saglasni oko toga da ovo nije dobar politički trenutak da se rešava tako krupno pitanje, a pojedini veruju i da vlast pričom o promeni Ustava pokušava da skrene pažnju sa drugih kriznih tema.
Inicijativa za novu promenu Ustava još nije zvanična, ali najava stiže iz, za to, nadležne institucije, piše Insajder.
Zvanično predlog može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, sama Vlada, najmanje 150.000 birača, kao i predsednik Republike.
"Obojena revolucija i strani faktor"
Upravo je predsednik u nekoliko navrata pomenuo mogućnost promene Ustava. Govoreći o "obojenoj revoluciji i stranom faktoru" na Informer televiziji 12. juna ove godine, moglo se zaključiti da se promene ponovo planiraju u delu oko pravosuđa.
"Sudstvo se pokazalo kao grana u koju je strani faktor najviše zašao i razorio je u potpunosti i doveo nas dotle da ni pravo ni pravdu više ne možemo ni da očekujemo Borićemo se. Ako mislite da ne postoje zakonski načini, postoje, makar nas naterali da menjamo Ustav, menjaćemo Ustav i to ćemo sve da promenimo", rekao je tada predsednik.
Nekoliko dana kasnije, 21. juna, predsednik je najavio mogućnost promene Ustava kako bi se ograničili izvršitelji tako da više ne plene kuće i stanove.
"Mislim da bi siromašniji ljudi bili srećniji, sigurniji i to bi bila velika promena i mislim da sa tim možemo da idemo početkom sledeće godine", rekao je predsednik.
Pročitaj još
Pravosuđe "trn u oku"
Promene ustava u delu o pravosuđu usvojene su nakon referenduma u januaru 2022. godine, a o izmeni najvišeg pravnog akta izjasnlo se tada tek 30,65 odsto od ukupno upisanih birača.
Najvažnije promene odnosile su se na to da se sudije i tužioce više ne bira Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva.
Promene Ustava je tada podržao i predsednik Srbije, koji ovih dana najavljuje nove promene nezadovoljan odlukama sudova.
Pre nekoliko meseci je član Predsedništva Srpske napredne stranke i narodni poslanik Vladimir Đukanović u svom autorskom tekstu objavljenom u Politici izneo predlog da Ministarstvu pravde treba dati mogućnost smene i postavljanja tužilaca, kao i kontrole njihovog rada.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović za Insajder kaže da ne očekuje nove izmene u tom delu.
"Tužilastvo po prirodi stvari ima vezu sa izvršnom vlašću. Ono, na primer, sprovodi vladinu politiku suzbijanja kriminaliteta, borbu protiv korupcije. U kontinentalnom pravu, (drugačije je u anglosaksonskom), tužilaštvo je deo pravosuđa i uživa samostalnost dok su sudovi nezavisni. Ne očekujem ustavne promene ni u pogledu promene položaja tužilaštva", navodi Orlović.
Na pitanje o najavljenim promenama Ustava zbog ograničavanja izvršitelja, profesor Orlović kaže da za to nije potrebna promena najvišeg pravnog akta.
"Izvrsenje nije materija Ustava. Takvo ogranicenje bi se uredilo zakonom, konkretno Zakonom o izvrsenju i obezbedjenju", dodaje profesor Orlović.
On veruje da se iza najave promene Ustava kriju politički razlozi.
"Pominjanje promene Ustava mislim da ima dnevno-političku svrhu. Prosto, skretanje pažnje javnom mnjenju sa nekih drugih kriznih tema", navodi profesor Orlović.
Komplikovana procedura i društveni dijalog kao preduslov
"Razloga za promenu Ustava ima mnogo, ali to je komplikovana i duga procedura", kaže za Insajder profesor Ustavnog prava i sudija Ustavnog suda, Vladan Petrov.
On je i član Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope čije mišljenje se uvažava na putu ka Evropskoj uniji.
Petrov dodaje "i zbog nas samih".
"Mi imamo inače i taj problem što vrlo često i samu inicijalizaciju promene Ustava vezujemo za određenu ličnost. Pa ako to potekne od predsednika, to će neko reći da je dobro, a neko će reći da nije", kaže sudija Petrov.
Na konstataciju da se čini se da političari biraju politički trenutak koji njima odgovara za pokretanje tako važnog pitanja, Petrov kaže da to jeste tačno.
"Moramo biti i svesni činjenice da i u proceduralnom smislu svaka promena Ustava zahteva ne samo jedan ozbiljan minimum društvenog konsenzusa, koji je zaista sada realno onako teško ostvariti u ovom momentu, ali ne kažem da ne treba nastojati da se radi na tome“, kaže Petrov.
Promena načina izbora predsednika
"Ne pada mi na pamet da menjam Ustav Srbije" - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2022. godine odgovorio na tvrdnje političkih protivnika da mu je namera da promenom Ustava obezbedi sebi novi predsednički mandat, pošto po važećem Ustavu nakon dva uzastopna mandata ne može više da se kandiduje za tu funkciju.
Međutim, promena političkih okolnosti i najava nove izmene Ustava, ponovo su podstakla ove sumnje.
Izmena Ustava bi, prema ovim teorijama, išla u pravcu promene izbora predsednika tako što bi ga birao parlament a ne građani direktno na izborima. Profesor Orlović smatra da baš u tom delu izmene jesu potrebne.
"Po ovlašćenjima, predsedniku Republike bi odgovarao izbor u parlamentu a ne neposredni. Neposredni izbor šefa države karakterističan je za predsednički sistem (SAD) ili polupredsednički (Francuska). Gotovo svi naši predsednici su crpili moc iz direktnog načina izbora, izlazeći praktično van svojih nadležnosti. To im je omogućeno upravljanjem vladajućom strankom. Ne očekujem ni tu izmene Ustava, mada bi one u slučaju izbora predsednika Republike bile odgovarajuće", kaže profesor Orlović.
U ovom slučaju istog je mišljenja i sudija Vladan Petrov. On objašnjava da je u Ustav iz 2006. utkan sistem nasleđen iz '90-ih godina.
"To je jedan sistem koji je u velikoj meri anahroni i koji na neki način dosta šizoidno deli vlast između vlade i predsednika republike. Predsednika koji je neposredno izabran sa nekim ovlašćenjima koja nisu preterano jaka, ali nisu ni previše slaba kao što neki kritičari govore, iz s druge strane vladom koja zaista pre svega određuje i vodi politiku zemlje, ali koja je u neku ruku vrlo često u senci predsednika republike, kad god je, ne samo sada, predsednik republike najjača politička figura u sistemu", kaže sudija Petrov.
On takođe smatra da bi izmene trebalo da idu ka uspostavljanju veće moći parlamenta i Vlade.
"Da li bi to bio neki kancelarski princip kakav je u Nemačkoj ili nešto drugo, ali u svakom slučaju možda jačanje pozicije i stabilnosti Vlade na račun predsednika Republike koji, po meni, treba da bude više jedna ceremonijalna figura, ne u bukvalnom smislu, nego neko ko bi bio nosilac pre svega jednog šireg društvenog autoriteta koji ne proizlazi iz neposrednih izbora, koji je dakle širi od onog demokratskog političkog legitimiteta", kaže sudija Petrov.
Na pitanje da li je moguće ograničiti moć predsednika izborom u parlamentu ako je se njegova moć vezuje za najjaču političku stranku na vlasti, sudija Petrov kaže da nije realno očekivati da bi sama izmena Ustava donela promenu u političkom sistemu. Treba zato raditi na razvoju političke i pravne kulture, kaže on.
Komplikovana procedura promene većine delova Ustava, pored dvotrećinske većine u parlamentu zahteva i izjašnjavanje građana na referendumu.
Konkretno, one koje bi se ticale promene načina izbora predsednika, ili nove promene u delu o pravosuđu, zahtevale bi i novo izjašnjavanje građana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Maloletnik zadobio prostrelnu ranu, lekarima rekao da se igrao pištoljem
04.10.2026.•
0
Dve teške povrede i mnogo intervencija obeležili su proteklu noć u Beogradu, rečeno je u službi Hitne pomoći agenciji Beta.
U toku akcija uništavanja avio-bombe pronađene na gradilištu u Beogradu
04.10.2026.•
0
Jutros, oko 8.30 časova započela je pripremna faza za uništavanje avio-bombe pronađene na gradilištu u Poenkareovoj ulici u Beogradu, zaostala iz 1941. godine kada su nemački avioni bombardovali grad.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nema guglanja
04.10.2026.•
0
Dnevni kviz 021.rs čeka vas baš svakog dana, pa i nedeljom.
Kako je jedna izjava otkrila blisku vezu između aktuelnog režima i rudarskih kompanija u Srbiji?
04.10.2026.•
0
Na američkom rudarskom forumu "Mining Forum Americas 2026", koji je održan u Koloradu, govorilo se i o Srbiji, a kontekst u kojem je Srbija pomenuta otkriva usku vezu aktuelnog režima i rudarskih kompanija.
Kako izgleda kampanja "običnog građanina Vučića": Predsednik kao ličnost, a ne funkcija
04.10.2026.•
4
Aleksandar Vučić, nosilac i prvi na izbornoj listi "Ujedinjena Srbija" prvu nedelju bez predsedničke funkcije, kao građanin proveo je, čini se, isto kao da je i dalje predsednik države
Misterija kartonskog Trampa: Da li su se svetski lideri i Vučić slikali sa pravim ili kartonskim predsednikom?
03.10.2026.•
3
Fotografije državnika sa prijema u Njujorku sa Donaldom Trampom izazvale su lavinu šala i sumnji na društvenim mrežama.
Ješić: Bez EU plate vam neće biti 300, 400 evra, nego 100
03.10.2026.•
21
Predsednik Građanskog pokreta "Solidarnost" Goran Ješić izjavio je da ko god u Srbiji zagovara antievropsku politiku, ili ima "debeo finansijski interes, ili je eksponent drugih država koje imaju taj interes".
Održan skup u Novom Pazaru: Govorili Šoškić, Bakić, predstavljeni kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
4
Predizborni skup u Novom Pazaru pod nazivom "3 za 3" na koji su prethodno pozvali studenti počeo je u 19 časova, a završen je oko 21 čas.
Student u Grockoj napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom mestu"
03.10.2026.•
5
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama objavili da je jedan od njihovih kolega napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom selu" u Grockoj.
Vučić na skupu "Ujedinjene Srbije": Ništa nije ružičasto, sve ispod 50 odsto nije pobeda
03.10.2026.•
39
Održan je predizborni skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" na kojem je govorio Aleksandar Vučić i rekao da "ništa ispod 50 odsto" na izborima ne smatra pobedom.
Dačić: Ne dozvolimo novi 5. oktobar, to je bila prevara
03.10.2026.•
37
Lider liste kandidata za poslanike koalicije oko Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić je kazao da je 5. oktobra 2000. godine "najveće iznevereno očekivanje i najveća prevara u istoriji Srbije".
CRTA: Ukupno 46 televizija u isto vreme prenosilo skup "Ujedinjene Srbije" u Beogradskoj areni
03.10.2026.•
22
Među njima su televizije sa nacionalnom frekvencijom TV Pink i TV Prva, kablovske televizije Kurir TV, Informer TV, TV Blic, TV Tanjug i Vesti, kao i veliki broj lokalnih televizija.
Ko ima koliko minuta na televizijama: Nejednaka predizborna kampanja na malim ekranima
03.10.2026.•
7
Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste.
Čovek u Požarevcu "zazidan" u sopstvenom stanu: Komšija dograđuje spratove na pola metra od njega
03.10.2026.•
17
Stanari jedne zgrade u centru Požarevca zazidani su, pošto je komšija dobio građevinsku dozvolu da podigne dva sprata na susednom objektu koji je od njihove zgrade udaljen manje od pola metra.
Ipak ništa od Fica: Premijeru Slovačke lekari zabranili dolazak na skup SNS u Beogradu
03.10.2026.•
40
Služba za informisanje premijera Slovačke Roberta Fica je popodne saopštila da on nije dobio dozvolu lekara, za putovanje avionom u Srbiju.
Predizborni skup Studentske liste večeras u Novom Pazaru: Predstavljaće se kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
2
"Studentska lista - Studenti pobeđuju" večeras od 19 sati organizuje predizborni skup "3 na 3" u Novom Pazaru.
Gde su nestala poznata lica SNS-a? Ko je nestao iz predizborne kampanje
03.10.2026.•
20
Vlast je zahtev za izborima studenata u blokadi odbijala nešto više od godinu dana, počevši od maja 2025 godine. Za to vreme, Srpska napredna stranka bila je neformalno u kampanji.
Komentari 19
Temerinac
A te izbore za predsednika recimo imaju Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, odnosno imaju svi !
Neće da može, a i neće do tada Vučić ni izdržati na vlasti, on je gotov
ČupakAntun
P
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar