Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
"Srbija 2030-2035": Mir, fabrika dronova, 1.000 čovekolikih robota, 10.000 pasa robota, plata 1.700 evra...
07.03.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je nacionalnu strategiju "Srbija 2030-2035".
Požarevačka gimnazija nabavila opremu za video nadzor koja prepoznaje lica i snima zvuk
07.03.2026.•
1
Požarevačka gimnazija je krajem 2025. godine proširila sistem video nadzora opremom koja tehnički omogućava snimanje zvuka i prepoznavanje lica.
Ministar prosvete: Obrazovanje najvažniji resurs Srbije, studentima smo olakšali studiranje
07.03.2026.•
2
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da očekuje od učenika osmih razreda da na generalnoj probi male mature pokažu "dobro prolazno vreme".
VIDEO: Vučić predstavlja nacionalnu strategiju "Srbija 2030"
07.03.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja nacionalnu strategiju "Srbija 2030".
Izbori dolaze, funkcionerska kampanja u punom jeku: Karavan ministara u obilasku opština pred 29. mart
07.03.2026.•
2
Uoči lokalnih izbora zakazanih za 29. mart u devet opština i gradu Boru, državni vrh intenzivno obilazi mesta u kojima će se glasati.
Petković (Ne damo Jadar): Vlast se plaši poljoprivrednika, da pošalju batinaše - uzvratili bi im
07.03.2026.•
6
Aktivista Udruženja "Ne damo Jadar" Nebojša Petković izjavio je da je njegovom saborcu Zlatku Kokanoviću određen pritvor "zbog izmišljenog napada na službeno lice".
Akcija protiv sive ekonomije: Otkrivena krivična dela kojima je budžet oštećen za 60 miliona
07.03.2026.•
6
Policija je u prethodnih pet dana sprovela akciju protiv sive ekonomije, a kojom su otkrivena krivična dela kojima je državni budžet oštećen za oko 60 miliona dinara.
Pretnje smrću bratu studenta sa liste "Mladi Kula" pred lokalne izbore: "Nećete nas ućutkati"
07.03.2026.•
8
Bratu jednom od aktivista grupe studenata "Mladi Kula" Rolanda Šipoša, koja izlazi na izbore u toj opštini, prećeno je smrću.
Prvi evakuacioni let "Er Srbije" iz Dubaija sleteo u Beograd: Vraćeno oko 250 građana Srbije
07.03.2026.•
0
Na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je u petak, 6. marta, u 23.23h sleteo prvi evakuacioni let "Er Srbije" iz Dubaija.
Grupa iz Srbije raspirivala versku mržnju u Evropi po instrukcijama iz Rusije: Trojici kućni zatvor
06.03.2026.•
19
Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, navodi se u presudama Višeg suda u Smederevu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Preminula Dobrila Smiljanić, modna kreatorka najpoznatija po džemperima iz Sirogojna
06.03.2026.•
1
Dobrila Smiljanić, modna kreatorka i organizatorka domaće radinosti, najpoznatija po džemperima iz Sirogojna, preminula je sinoć u ovom selu na Zlatiboru.
Doktor Milić: Smenjen sam ne zbog lošeg rada već zbog objava na društvenim mrežama
06.03.2026.•
15
Doktor Dragan Milić, kog je Univerzitetski klinički centar u Nišu danas razrešio sa mesta rukovodioca Klinike za kardiohirugiju, izjavio je da je smenjen zbog svog delovanja na društvenim mrežama.
ODIHR: Vlast u Srbiji tražila mišljenje o amandmanima na tri izborna zakona
06.03.2026.•
1
Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su joj vlasti u Srbiji 2. februara podnele zahtev za davanje mišljenja o nacrtima amandmana na tri različita izborna zakona.
Visoki savet odlučio: Tužioci na slučajevima "pet tona marihuane" i "nadstrešnica" odlaze iz TOK-a
06.03.2026.•
28
Visoki savet tužilaštva doneo je odluku o ponovnom privremenom upućivanju sedam od 11 do sada upućenih tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, dok preostalo četvoro nije dobilo potreban broj glasova.
Prevoznici će ponovo u blokade, još se utvrđuje datum
06.03.2026.•
13
Predsednik poslovnog Udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić izjavio je da su prevoznici svih zemalja Zapadnog Balkana saglasni da ponovo blokiraju teretne granične prelaze.
Odlučeno ko će obezbeđivati Ekspo za 46 i po miliona evra
06.03.2026.•
15
Na tenderu za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja na svim Ekspo lokacijama doneta je odluka o zaključenju okvirnog sporazuma sa konzorcijumom od šest kompanija koje predvodi T&M Group Solutions.
Lažni mejlovi u ime rektora Đokića: Univerzitet u Beogradu upozorava na internet prevaru
06.03.2026.•
1
Univerzitet u Beogradu upozorava sve članice, poslovne partnere i javnost na internet prevaru.
Ukinut pritvor dvojici poljoprivrednika, Kokanoviću odbijena žalba
06.03.2026.•
1
Poljoprivrednicima iz Bogatića Goranu Daniloviću i Slaviši Šestiću ukinut je pritvor u kom su prethodno započeli štrajk glađu, preneli su danas mediji.
Objašnjenje "semafora" ministarstva spoljnih poslova: Hrvatska narandžasta, Rusija i Albanija žute
06.03.2026.•
23
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo je takozvani "semafor" kojim građanima ne preporučuje putovanje u određene zemlje.
Komentari 7
Elon Mask
dacic
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar