Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Trkaju li se Srbija i Hrvatska u naoružavanju: Vučić komentarisao tvrdnje da je u toku nadmetanje
26.03.2026.•
0
Aleksandar Vučić odbacio je ocenu Dojče velea o trci u naoružanju između Hrvatske i Srbije u osvrtu na najavu iz Hrvatske o kupovini PVO sistema od Izraela, kao odgovor na rakete koje je Srbija kupila od Kineza.
Miletić iz PSG-a: Srbiji je mesto u EU i NATO savezu, to je pitanje budućnosti zemlje
26.03.2026.•
0
Predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Petar Miletić izjavio je da je Srbiji mesto u EU i NATO savezu i da je to pitanje budućnosti, bezbednosti i razvoja zemlje.
Crta o predizbornoj kampanji: Beskrupulozno negativna, neravnopravna, uz zloupotrebu javnih resursa
25.03.2026.•
9
Posmatračka misija Crta saopštila je da su ključna obeležja kampanje za predstojeće lokalne izbore izrazita neravnopravnost učesnika, visoke tenzije praćene pritiscima, incidentima i beskrupuloznom negativnom kampanjom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon za dvoje
25.03.2026.•
20
Stigao je novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo.
Kamioni na granici čekaju i po pet sati
25.03.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automoboli prolaze granicu bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat i po do pet sati.
Srbija među zemljama u kojima je transparentnost budžeta ograničena
25.03.2026.•
2
Srbija se nalazi među zemljama gde je transparentnost budžeta "ograničena", sa ostvarenih 53 poena od mogućih 100 u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.
Kompanija DDOR osiguranje realizovala akciju "Za šumu u tvom kraju": 80 stabala za 80 godina
25.03.2026.•
0
U godini u kojoj je obeležilo 80 godina poslovanja, kompanija DDOR osiguranje po treći put je realizovala društveno odgovornu inicijativu "Za šumu u tvom kraju".
Istraga o Fejsbuk grupi "Ćerke i tate dopisivanje"
25.03.2026.•
0
MUP je saopštio da je počeo proveru naloga na Fejsbuku "Ćerke i tate dopisivanje", za koji je prijavljena sumnja da služi za uspostavljanje neprimerene komunikacije između odraslih i maloletnih osoba.
DRI: Eliminisane duple stipendije studenata
25.03.2026.•
1
Ministarstva prosvete i nauke su od školske 2024/25 promenili proces provere podataka i eliminisane su duple stipendije studenata, saopštila je danas Državna revizorska institucija (DRI).
Osmaci u petak i subotu polažu probni završni ispit
25.03.2026.•
0
Učenici osmog razreda polagaće u svojim školama probni završni ispit u petak i subotu, 27. i 28. marta.
Marta Kos odbacila ideju Vučića i Rame: Reforme za jedinstveno tržište i Šengen teške kao i za članstvo u EU
25.03.2026.•
14
Ulazak neke zemlje u Šengen ili zajedničko tržište EU, što su rekli da žele premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahteva podjednako teške reforme kao i one za članstvo u EU.
Savet Evrope šalje posmatračku misiju na izbore u Srbiji u nedelju
25.03.2026.•
7
Delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope posmatraće lokalne izbore u Srbiji od 26. do 30. marta u 10 opština, saopštio je SE.
Vozač kamiona uhapšen u Sremskoj Mitrovici: Vozilom usmrtio pešaka kod Grdelice, pa pobegao
25.03.2026.•
3
Državljanin Severne Makedonije N. K. (33) uhapšen je zbog sumnje da je protekle noći na auto-putu kod Grdelice, upravljajući kamionom usmrtio 57-godišnjeg pešaka, a potom napustio mesto nesreće.
Mudrost Vesne Zmijanac: Ide srce gde je vlast
25.03.2026.•
19
"Ja sam uvek bila uz vlast", rekla je Vesna Zmijanac tokom trajanja velikog predizbornog mitinga Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića u Beogradu.
Brnabić o izveštaju N1 o plaćanju ljudi da budu na skupu SNS: "Glupost, ljude ne možete da kupite"
25.03.2026.•
54
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić ocenila je danas kao "apsolutnu glupost" izveštavanje televizije N1 da je ta stranka plaćala publici učešće na njihovom mitingu u Beogradskoj areni.
Protest gluvih i nagluvih osoba u Beogradu: "Ne tražimo privilegije, nego jednakost i dostojanstven život"
25.03.2026.•
0
Protestni tim za borbu prava gluvih i nagluvih osoba u Srbiji organizuje protest ispred Vlade u Nemanjinoj i ispred Predsedništva na Andrićevom vencu, uz poruku da ne traže privilegije, nego jednakost i dostojanstvo.
Inženjer o broju ljudi na mitingu SNS: Ako je zvanična procena tačna - Arena bila visokorizična zona
25.03.2026.•
10
Ukoliko je tačna procena MUP-a o broju ljudi na predizbornom skupu SNS, Beogradska arena je 21. marta bila nebezbedan objekat i visokorizična zona.
Uskoro rekonstrukcija aerodroma Morava kod Kraljeva
25.03.2026.•
3
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je Aerodromima Srbije rešenje kojim se dozvoljava fazna rekonstrukcija i dogradanja novih sadržaja na aerodromu Morava u Lađevcima kod Kraljeva.
Institut Kareja: Masovno prijavljivanje fantomskih glasača u mestima gde su u nedelju lokalni izbori
25.03.2026.•
6
Institut za istraživanje korupcije Kareja saopštio je da njihovi monitorinzi ukazuju na pojavu masovnih prijava prebivališta u opštinama u kojima će 29. marta biti održani lokalni izbori.
Pravnica o tome da li korisnici mogu tužiti Telekom zbog curenja podataka
25.03.2026.•
12
Pravnica Ana Toskić Cvetinović upozorila je da građani, čiji su podaci kompromitovani u nedavnom hakerskom napadu na Telekom Srbija, mogu pokrenuti postupke za naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Pola miliona građana Srbije se iselilo u zemlje EU od 2013.
25.03.2026.•
50
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje EU raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije, piše Nova ekonomija.
Komentari 7
Elon Mask
dacic
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar