Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
MASA: Pad Univerziteta na Šangajskoj listi ne sme se koristiti za političke napade na profesore
18.08.2026.•
0
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) poručila je danas da je krajnje neodgovorno pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi koristiti za političke napade na profesore i istraživače.
Putnica nije prijavila luksuznu robu vrednu 12.000 evra: Carina je pronašla u zelenom prolazu
18.08.2026.•
0
Dva prstena i narukvica marke "Cartier", dve ženske tašne marki "Saint Laurent" i "Louis Vuitton", kao i novčanik iste marke, ukupne vrednosti gotovo 12.000 evra, carina je zaplenila na aerodromu "Nikola Tesla".
EU podržava otvaranje mosta na Ibru i na tome radi
18.08.2026.•
0
Most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici mora da služi svim zajednicama, mora da povezuje, izjavila je danas u Briselu portparolka Evropske komisije Anita Hiper.
Čitanje imena policajaca u Valjevu: Targetiranje ili vapaj građana za pravdom?
18.08.2026.•
14
Na obeležavanju godišnjice prebijanja građana Valjeva od strane policije, tokom i nakon protesta u ovom gradu, pročitana su imena policajaca protiv kojih je 27 oštećenih podnelo krivičnu prijavu za zlostavljanje.
NUNS o preuzimanju N1, Nove, Radara, Danasa: Zabrinutost zbog načina na koji se odvijaju promene
18.08.2026.•
1
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog načina na koji se odvijaju promene u upravljanju medijima Adria News Network-a, među kojima su N1 i Nova.
Srbija se jedina nije uskladila sa odlukama EU o Iranu
18.08.2026.•
9
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa tri nove spoljnopolitičke odluke EU u vezi sa Iranom.
Vučić oborio sopstveni rekord u obraćanju uživo
18.08.2026.•
6
Avgust ove godine je mesec u kom se predsednik Aleksandar Vučić obratio više nego ikad ranije, saopštila je nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Ništa od dogovora o novom minimalcu - ponovo će Vlada Srbije odlučiti
18.08.2026.•
6
Vlada Srbije do 15. septembra doneće konačnu odluku o visini minimalne zarade za 2027. godinu jer na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nisu usaglašeni stavovi o tom iznosu.
Lončar: U Srbiju se vratilo 400 lekara
18.08.2026.•
23
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da se oko 400 lekara i medicinskih sestara vratilo iz inostranstva da rade u Srbiji.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: U Srbiji došlo do malog "bebi-buma"
18.08.2026.•
19
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski kazala je da je prema podacima demografa došlo do malog "bebi buma".
Portal 021 osuđen zbog izjave Ane Brnabić
18.08.2026.•
49
Portal 021 prvostepeno je osuđen, po tužbi Nemanje Šarovića, zbog izjave predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.
Jedna osoba nastradala u požaru u Smederevu
18.08.2026.•
0
Jedna osoba je nastradala u požaru u Smederevu, izjavio je pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedince Sektora za varedne situacije (SVS) Davor Vidović.
U Srbiji aktivno 45 požara: U Deliblatskoj peščari i dalje bukti, pogoršala se situacija kod Stolova
18.08.2026.•
0
U Srbiji je aktivno 45 požara.
RHMZ upozorava na novi toplotni talas od četvrtka, temperatura i do 42 stepena
18.08.2026.•
9
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je upozorenje na jak toplotni talas koji će područje Srbije zahvatiti od četvrtka, 20. avgusta, do utorka, 25. avgusta.
Nivo Dunava kod Bezdana i Bogojeva u padu, očekuje se još niži vodostaj narednih dana
18.08.2026.•
0
Nivo Dunava kod Bezdana i Bogojeva je u padu usled suše i visokih temperatura, a prema prognozi Republičkog hidrometerološkog zavoda (RHMZ), u narednim danima se očekuje dalji pad, saopštila je Vlada Srbije.
Dačić: Posle izbora želimo sa SNS u koaliciju, a ne sa blokaderima
18.08.2026.•
60
Lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić rekao je da socijalisti nakon izbora žele da razgovaraju sa Srpskom naprednom strankom o nastavku koalicije, a "ne sa blokaderima".
I šakom i kapom: "Vučić obilazeći sela i deleći šta kome treba širi korupciju"
17.08.2026.•
14
Umesto da državne institucije, u okviru svojih nadležnosti, rešavaju probleme u Srbiji, predsednik države obilazi sela i daje kome šta treba i tako širi korupciju, kaže ekonomista Milan Kovačević.
Društvo sudija Srbije traži povlačenje predloga više zakona
17.08.2026.•
0
Društvo sudija Srbije uputilo je dopis na adrese više institucija i zatražilo povlačenje predloženih izmena Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji iz skupštinske procedure.
Komentari 7
Elon Mask
dacic
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar