Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju pet sati
16.02.2026.•
4
Kamioni na graničnim prelazima Batrovci i Šid na izlasku iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju pet sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
BIRN objavljuje dokumentarni film o SLAPP tužbama u Srbiji
16.02.2026.•
0
BIRN Srbija u ponedeljak, 16. februara od 20 časova, na svom YouTube kanalu premijerno će emitovati dokumentarni film o SLAPP tužbama u Srbiji "Šamaranje u ime naroda", autorke Jelena Zorić.
Uhapšen zbog sumnje da je varao starije žene, lažno se predstavljao kao kolega iz PIO fonda
16.02.2026.•
1
Pripadnici MUP-a u Beogradu, u saradnji sa Trećim osnovnim javnim tužilaštvom, uhapsili su I. L. (67) zbog sumnje da je počinio sedam krivičnih dela prevare.
Zašto srpski poljoprivrednici protestuju iako su izdvajanja iz budžeta za njih rekordna?
16.02.2026.•
14
Srbija poslednjih godina beleži rekordna izdvajanja za poljoprivredu, ali svi podaci ukazuju na to da se ovaj sektor suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju sistemska i stručna rešenja, a ne privremene mere.
Sindikat sudske vlasti osudio objavljivanje razgovora tužiteljke Savović
16.02.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti osudio je, kako su okarakterisali, nezakonito pribavljanje i plasiranje snimaka privatnih razgovora tužiteljke Bojane Savović.
Kraljevčanka nakon vožnje nožem ranila taksistu i pokušala da mu otme novac
16.02.2026.•
0
Kraljevačka policija uhapsila je O. S. (32) iz Kraljeva zbog pokušaja razbojništva.
Vučević ili Brnabić: Ko bi mogao da bude kandidat naprednjaka za predsednika Srbije
16.02.2026.•
35
Aleksandar Vučić nakon drugog mandata moraće da se oprosti od funkcije predsednika Srbije. Osim ako ne promeni Ustav Srbije, što je nekoliko puta u prošlosti negirao kao opciju.
FOTO: Vučić povodom Dana državnosti odlikovao mitropolita bačkog Irineja, Anu Bekutu, Maticu srpsku...
16.02.2026.•
14
U Beogradu su danas, povodom Dana državnosti Srbije - Sretenja, uručena odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Lončar o navodima da se zdravstveni sistem raspada: Srbija za deset godina zaposlila 5.124 medicinara
16.02.2026.•
69
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je Srbija u proteklih deset godina zaposlila 5.124 najbolja diplomca medicinskih fakulteta i najuspešnijih sestara i tehničara.
Poljoprivrednici "do daljeg" traktorima blokirali raskrsnicu na ulazu u Raču, najavljena radikalizacija
16.02.2026.•
2
Poljoprivrednici iz Rače i okolnih sela blokirali su traktorima od 10 časova raskrsnicu na ulazu u Raču u znak podrške poljoprivrednicima na blokadi u Mrčajevcima i širom Srbije.
Rok za plaćanje računa za struju uz popust produžen do 24. februara
16.02.2026.•
3
Elektroprivreda Srbije rok za plaćanje januarskih računa za struju sa popustom produžila je do 24. februara.
Tramp čestitao 18. godišnjicu nezavisnosti Kosova
16.02.2026.•
11
Predsednik SAD Donald Tramp čestitao je Kosovu 18. godišnjicu nezavisnosti, naglasivši da "SAD ostaju nepokolebljive u podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova".
VIDEO: Izgoreo "mercedes" Bake Praseta, sumnja se da je požar podmetnut
16.02.2026.•
26
Automobil marke "mercedes G brabus 800", u vlasništvu influensera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, izgoreo protekle noći u Beogradu na vodi.
Delegacija Evropskog parlamenta u januaru bila u Srbiji: Objavljeno koje je zaključke donela
16.02.2026.•
0
Delegacija Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta objavila je izveštaj iz posete Srbiji u periodu od 22. do 24. januara.
Procene su da će kvadrat u Beogradu do kraja godine biti 4.000 evra: "Većina sada sanja o 3.000 evra"
16.02.2026.•
40
U Srbiji je u decembru 2025. godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 10,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - pokažite šta znate
16.02.2026.•
16
Nova runda 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Vlast se stabilizovala ili je nemoćna: Politikolog Gogić o potezima onih koji upravljaju državom
16.02.2026.•
2
Politikolog Ognjen Gogić izjavio je da su potezi vlasti poslednjih godinu i po dana odraz nemoći, a ne pokušaji stabilizacije pozicije.
"Dugo putovanje Srbije u Jevropu": Ekonomista Jevtović o tome koliko smo daleko od standarda EU
16.02.2026.•
10
Кralj Nikola diktira pismo na kraju predstave "Dugo putovanje u Jevropu" i uverava svoje sunarodnike u emigraciji da će novac koji pošalju biti pametno iskorišćen za budućnost omladine - koja će taj dug i vraćati.
Lekari o zdravstvu u Srbiji: "Zdravstveni sistem srušen, počiva isključivo na entuzijazmu medicinara"
16.02.2026.•
45
Svedočimo terminalnoj fazi bolesti celokupnog zdravstvenog sistema, a dva uzastopna smrtna slučaja pacijenata Opšte bolnice u Čačaku samo su još jedan dokaz njegovog svakodnevnog urušavanja.
Besplatan banjski oporavak invalida produžen na 10 dana
15.02.2026.•
1
Banjsko-klimatski oporavak vojnih i civilnih invalida rata, kao i korisnika porodične invalidnine, umesto sedam dana, od 21. februara ove godine trajaće 10 dana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar