Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studentski skup 23. maja na Slaviji: Pokušaj ponavljanja ranije masovnosti ili nova faza
10.05.2026.•
4
Nakon zatišja tokom zimskih meseci i rada "u pozadini", studenti u blokadi otvaraju novu "letnju sezonu okupljanja", sa prvim velikim skupom 23. maja na Slaviji.
"Povratak srpsko-vizantijskoj tradiciji, tamnija boja znak ozbiljnosti države": Heraldičar o izmenama pasoša
10.05.2026.•
12
Srbija dobija novi pasoš - kako će da izgleda i šta poručuju njegovi simboli?
Policija traga za muškarcem koji je nakon proslave na Umki ušao u Savu i nestao
10.05.2026.•
0
Policija traga za muškom osobom koja je nakon jedne proslave na Umki ušla u reku Savu i potonula.
Marta Kos sledeće nedelje prvi put na Kosovu
10.05.2026.•
2
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos dolazi u posetu Kosovu u petak, 15. maja, potvrdili su za Radio slobodna Evropa nezvanični izvori u evropskim institucijama.
Amerika nema ambasadora u Srbiji: Ovo su razlozi
10.05.2026.•
6
Od odlaska Kristofera Hila u januaru 2025. čekala se odluka Vašingtona ko će biti novi ambasador Amerike u Srbiji.
Meštanin Svrljiga otrovao zaštićenog crnog supa u vlasništvu Bugarske, pa pokušao da se reši dokaza
10.05.2026.•
7
B. R. (58) iz okoline Svrljiga uhapšen je zbog uništenja zaštićenog prirodnog dobra, zagađivanja hrane i vode za ishranu, odnosno napajanja životinja i sprečavanja i ometanja dokazivanja.
Tužilaštvo u Beogradu: Sve veći broj maloletnih prestupnika i sve su brutalniji
10.05.2026.•
16
Nataša Dubak iz odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu izjavila je da se broj maloletnih prestupnika povećava i da je veliki broj povratnika među maloletnicima koji počine neko krivično delo.
Studenti danas u Beogradu organizuju akciju "(Ne) bojte se, i dalje smo tu"
10.05.2026.•
4
Studenti u blokadi beogradskih visokoškolskih ustanova najavili su za danas, 10. maj akciju pod sloganom "(Ne) bojte se, i dalje smo tu".
Istraživanje: U Srbiji trećina građana strahuje da bi AI mogao da im ugrozi posao
10.05.2026.•
7
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika.
Četiri srpske organizacije dogovorile zajedničko učešće na izborima na Kosovu
10.05.2026.•
0
Novoformirana inicijativa "Složno pobeđujemo", koju čine Srpski narodni pokret i građanske inicijative "Sever za sve" i "Koreni", postigla je dogovor sa Srpskom demokratijom o saradnji i zajedničkom nastupu na izborima.
Objavljeno koliko je stanova prodato u Beogradu na vodi
10.05.2026.•
26
U Beogradu na vodi prodato je 10.000 stanova, saopšteno je iz kompanije Belgrade Waterfront.
FOTO U toku nova kampanja protiv vožnje u pijanom stanju: Tu je i detajna karta kazni
10.05.2026.•
6
Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je kampanju pod sloganom "Na putu do nule sa nula promila", sa ciljem da se ukaže na opasnosti koje vožnja pod dejstvom alkohola nosi.
"Crkvena varijanta škole mladih lidera": Čemu će služiti Univerzitet Sveti Sava kada postoji Bogoslovija?
09.05.2026.•
33
U Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu potpisan je Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o saradnji na osnivanju Srpskog pravoslavnog Univerziteta "Sveti Sava".
Varnice između SNS i SPS: Zašto Vučić pojačava kritike pred izbore?
09.05.2026.•
9
Ponovo se pred izbore zaoštrava retorika predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema SPS-u.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko možete?
09.05.2026.•
12
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Ilić: Svi treba da stanemo uz studente, Vučić vlada kao Milošević
09.05.2026.•
44
Predsednik Nove Srbije i bivši ministar u više vlada Velimir Ilić izjavio je da cela antirežimska javnost treba da stane uz studente, njihov pokret i ljude koji će predvoditi studentsku listu.
Dizel pojeftinio na Kosovu, cena benzina nepromenjena
09.05.2026.•
2
Ministarstvo industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija Kosova objavilo je cene derivata za danas, prema kojem je dizel pojeftinio za četiri centa u odnosu na dan ranije i iznosi 1,63 evra po litru.
Na granici sa Severnom Makedonijom čeka se dva sata, na Batrovcima oko sat vremena
09.05.2026.•
0
Putevi Srbije su objavili da automobili na graničnom prelazu Preševo sa Severnom Makedonijom čekaju dva sata da izađu iz Srbije.
Krivične prijave i blokirani računi: Kako je poslovala mreža dobavljača za radove na Železničkoj stanici
09.05.2026.•
8
Beogradski ogranak kineske kompanije CCECC, koji je bio zadužen za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, formirao je čitavu mrežu malih dobavljača za izvlačenje novca iz sistema, sa jednim zaposlenim.
Pokrenuta inicijativa da se vrati stara granica za jeftinu struju: Stop pljački građana - struja nije luksuz
09.05.2026.•
55
Narodni pokret Srbije počeo je danas u Novom Sadu prikupljanje potpisa za peticiju kojom bi se od Vlade Srbije tražilo da se vrati prag za ulazak u crvenu zonu potrošnje električne energije sa 1200 na 1600 kWh.
Komentari 7
Elon Mask
dacic
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar