Šta za đake i roditelje znače najavljene promene u sistemu obrazovanja?
Od školske 2027/28. godine učenici prvog razreda gimnazije, kao i prvog i petog razreda osnovne škole, trebalo bi da nastavu pohađaju po novim programima - šta to znači?
Foto: 021.rs
Paralelno sa tim, najavljena je i primena novih nacionalnih udžbenika za te razrede u istoj školskoj godini, piše NIN.
Uz ove novine, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova na 30 minuta, ali i širenje programa obogaćenog jednosmenskog rada u svim osnovnim školama. Istovremeno, premijer Đuro Macut istakao je da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, te su, kako tvrdi, nužne promene i na tom nivou. Odavno u Srbiji potreba za reformom obrazovanja nije nova tema. O njoj se govori godinama, ali se promene retko donose, i još ređe sprovode, planski i dosledno. Zato izjave vrha vlasti i niz najavljenih novina, ne odaju utisak njihove međusobne usaglašenosti. Već samo unose konfuziju.
Još se sa sigurnošću i ne zna da li će učenici prvu godinu gimnazije pohađati po novim programima od školske 2027/28. godine ili od naredne. U izmenjenom Pravilniku koji je objavljen 2. decembra 2025. godine piše da primena kreće od sledeće školske godine, ali to bi se kosilo sa godinom za koju su najavljeni nacionalni udžbenici, pa je pretpostavka da će promene kreću od 2027/28. Izmene Zakona o udžbenicima u Skupštini Srbije usvojene su, takođe, 2. decembra prošle godine.
Umesto šest nacionalnih udžbenika kako je isprva stajalo u Predlogu ovih Izmena, poslanici su tada izglasali uvođenje samo dva (iz istorije i geografije), jer je tekst u međuvremenu promenjen amandmanima. Izmene su, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, usvojene bez skupštinske debate. Kritičari su uglavnom isticali da je javnost ostavljena bez odgovora na ključna pitanja o razlozima za uvođenje udžbenika od "nacionalnog značaja" i da je čitava stvar sprovedena bez stvarne javne rasprave. U pitanje se, takođe, dovodio i tajming.
Slična prašina se u javnosti nedavno podigla oko najave mogućnosti da se školski časovi skrate na 30 minuta, uz obrazloženje da današnji đaci nemaju koncentraciju za 45. Osim zapažanja da skraćenjem časova ne može da se reši problem smanjene pažnje, kritikovan je i način na koji je javnosti predstavljen ovaj predlog. Jer, više je ličio na ideju koja se provera kroz medije, nego kao deo promišljene obrazovne politike. Setimo se i državne mature, svojevremeno najavljivane kao jedna od najvažnijih reformi u prosveti. Iako predstavljana kao nešto što bi iz temelja trebalo da promeni sistem ocenjivanja i upisa na fakultete, nakon višestrukih pomeranja rokova ova tema gotovo da je pala u zaborav.
A upravo u takvom pristupu i leži problem, jer ne uliva poverenje da nadležni znaju u kom pravcu žele da obrazovni sistem ide.
Šta bi mogle da donesu novine u programima?
Govoreći o novinama u programima od školske 2027/28. godine, profesor istorije i predsednik udruženja Edu foruma Aleksandar Markov za NIN ističe da su upoznati sa promenama koje su, kako kaže, bile očekivane s obzirom na uvođenje nacionalnih udžbenika. Promene u programima se zato, dodaje on, najviše očekuju u domenu predmeta za koje se vezuju novi udžbenici. Upitan o tome šta se konkretno menja, Markov odgovara da je za sada sve na bazi pretpostaviki, budući da je dosta toga "obavijeno velom tajne".
Pročitaj još
"Ranijih godina kada se menjao program se išlo sukcesivno sa izmenama. Ne znam da li će tako ići i sada", ukazuje on.
Markov smatra da, s obzirom na način na koji se najavljuju i uvode novine u obrazovni sistem, deluje da se odluke donose ad hoc, neretko u zavisnosti od društveno-političkog trenutka.
"O nacionalnim udžbenicima se, na primer, govorilo dugo, ali su naglo i na brzinu ubačeni u kontekstu društvenih dešavanja prošle godine. Bez skupštinske rasprave i konsultacije sa nastavnicima, što bi bilo najprirodnije i najvažnije. I novi programi se rade na nivou nadležnih tela pri Ministarstvu prosvete. Što u osnovi i jeste normalno, ali bi bilo potpuno prirodno da nastavnici budu više konsultovani, kao ljudi koji rade sa đacima i nalaze se u učionici", predočava Markov.
Jer, kaže on, stiče se utisak da se programima bave ljudi iz administracije. Dodaje da je svestan da onaj ko vodi resor ima poslednju reč, ali da je neophodno uključiti sve aktere ukoliko se teži kvalitetu.
"Naravno, postoje kolege pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koje imaju prethodno iskustvo u učionici. Ali kada se rade ovako krupne promene, onda je neophodno uz to dobiti i povratnu informaciju od nastavnika. I sve to spustiti na niži nivo. Umesto što se nešto nameće, kao što je sada slučaj. Time bi i nastavnici bili motivisaniji, znajući da su se za nešto pitali i na neki način doprineli promeni", ističe Markov.
U ovom trenutku, smatra Markov, to nije put kojim se ide.
Na koji način bi trebalo pristupiti reformama u obrazovanju?
Na pitanje odakle bi u Srbiji trebalo da se krene sa reformama u oblasti obrazovanja, Markov kaže da je apsolutno saglasan da je neophodno revidirati nastavne programe. Ali, dodaje, jedini način da se tako nešto uradi kvalitetno, jeste saradnja sa nastavnicima.
"Odnosno, da se programi revidiraju na osnovu povratnih informacija koje bi nadležna tela pri Ministarstvu prosvete dobila od nastavnika. Gradivo je preobimno za učenike. Koji god predmet da uzmemo, sve je koncipirano po sistemu 'da se što više pređe', pa malo vremena ostaje za diskusiju ili utvrđivanje gradiva", ukazuje Markov.
Ističe da je, osim programa, neophodno omogućiti veća izdvajanja za obrazovanje, koja bi unapredila tehničke kapacitet škola.
"Ne govorim o platama nastavnika, jer one nisu presudne. Već o uslovima rada. U nekim školama imamo preko 30 učenika u školama koje su popularne, tu naprosto ne može da se radi", ocenjuje on.
Nakon izmene programa bi trebalo posvetiti se sistemu ocenjivanja koji je, smatra Markov, u Srbiji ostao u "davnoj prošlosti". Prema njegovim rečima, trenutni sistem ocenjivanja ne odgovara ni potrebama tržišta, ni kontekstu u kome se deca obrazuju.
"Otuda i ne čudi što je došlo do devalvacije ocena, te one više ne predstavljaju stvarni odraz znanja učenika. Dakle ključna su veća izdvanja za prosvetu, zatim revidiranje i rasterećivanje programa, što bi dalje, verovatno, vodilo ka smanjenju broja nastavnih predmeta. I na kraju redefinisanja načina ocenjivanja. U tom domenu možemo da govorimo o uvođenju eksternog testiranja i državnoj amaturi o čemu se nekada i pričalo, ali se dalje od toga nikada nije otišlo", zaključuje Markov za NIN.
Slični stav su i ranije iznosili sagovornici NIN-a. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić nedavno je istakla da je krajnje vreme "da se ozbiljno bavimo pitanjem obrazovanja i da promišljamo sve odluke koje donosimo", dok je istraživačica na Institutu za psihologiju i saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu Kristina Mojović Zdravković, govoreći o predlogu skraćenja časova, istakla važnost da se odluke o obimnim promenama zasnivaju na empirijskim podacima i dijalogu između svih aktera obrazovnog sistema: učenika, nastavnika, roditelja, donosioca odluka i kreatora obrazovnih politika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
1
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
0
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Er Srbija pustila u rad prvi trenažer za erbas A319 i A320 u Srbiji
25.06.2026.•
0
Kompanija "Er Srbija" je uvela prvi "Door Trainer" za avione erbas A319 i A320, kojim se omogućava realistično i bezbedno uvežbavanje procedura rukovanja vratima aviona, kako u redovnim operacijama, tako i u vanrednim.
Tužilaštvo najavljuje postupke i protiv lekara zbog "zvučnog topa": Šta na to kaže struka?
25.06.2026.•
0
Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, najavio je da će u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na studentsko-građanskom protestu procesuirati četiri grupe ljudi.
Radnik povređen na gradilištu u Novom Pazaru
25.06.2026.•
0
Radnik na građevinskom objektu u Novom Pazaru pao je sa višespratnice u Ulici Kej skopskih žrtava.
Više ulica zatvoreno za saobraćaj zbog SNS skupa u Beogradu od 26. do 29. juna
25.06.2026.•
0
Tokom održavanja skupa Srpske napredne stranke od petka 26. juna od 4 sata ujutro do 29. juna do 4 sata ujutro, doći će do zatvaranja za saobraćaj pojedinih ulica u Beogradu.
Pepko povlači iz prodaje narukvice za decu zbog rizika od povrede
25.06.2026.•
0
Narukvice za decu sa motivom kapibare, koje se prodaju u Pepko radnjama, povlače se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
NUNS osudio pritisak na novinare CINS-a ispred Ekspa
25.06.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog incidenta koji se dogodio 23. juna ispred sedišta kompanije Ekspo u Beogradu, kada su tri nepoznata muškarca prišla novinarima CINS-a.
Udruženje "Moja Srbija" ponovo traži od ministra hitno puštanje vaučera za odmor u Srbiji
25.06.2026.•
1
Udruženje "Moja Srbija" uputilo je danas novi dopis ministru turizma i omladine Huseinu Memiću i zatražilo je da se odmah puste u opticaj vaučeri za odmor u Srbiji.
Mimović uputio urgentno pismo Gaspromu: Spreman za kupovinu udela u NIS-u, nudi dve milijarde evra
25.06.2026.•
9
Direktor i vlasnik kompanije "KFT Senator Treasury G.T.7 Dva" iz Subotice Ranko Mimović rekao je danas da je uputio urgentno pismo predsedniku uprave Gasproma Alekseju Mileru.
Na Zlatiboru zaplenjeno 2.469 kilograma junećeg mesa: Bez dokaza o poreklu i kvalitetu
25.06.2026.•
4
Državljanin BiH D. B. uhapšen je jer je u kamionu kojim je upravljao nađena veća količina mesa, bez dokaza o poreklu i kvalitetu.
Izabrani članovi Veća Agencije za borbu protiv korupcije
25.06.2026.•
0
Skupština Srbije danas je za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije izabrala Željka Lazića, Predraga Kneževića, Steva Bajića i Tamaru Mišić.
VIDEO Vučić uz robote pozvao na skup 27. juna: "Milutin i Dragutin igraće Moravac"
25.06.2026.•
39
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da 27. juna dođu na plato ispred Skupštine Srbije na veliki skup.
AikBank šestu godinu zaredom podržava SOS Dečija sela Srbija
25.06.2026.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, donirala je 65.000 evra humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela za podršku ranjivim grupama i osnaživanje porodica u krizi.
Ambasada Srbije u Venecueli: Među stradalima i povređenima u zemljotresima nema srpskih državljana
25.06.2026.•
4
Ambasada Srbije u Karakasu saopštila je da, prema saznanjima kojima raspolaže, u zemljotresima koji su pogodili Venecuelu među srpskim državljanima i licima sa dvojnim državljanstvom nema stradalih niti povređenih.
.jpg "Skupština Srbije izglasala izmene")
Skupština Srbije izglasala izmene "Mrdićevih zakona" i druge tačke dnevnog reda
25.06.2026.•
2
Narodni poslanici usvojili su danas 32 tačke dnevnog reda sedmog vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, među kojima su i izmene i dopune seta pravosudnih zakona koji su prethodno usvojeni na predlog Uglješe Mrdića iz SNS.
Vlada osniva tim za pregovore o ukidanju rominga
25.06.2026.•
1
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Odluku o obrazovanju pregovaračkog tima za vođenje pregovora sa Evropskom komisijom za uključivanje Srbije u evropski režim "U romingu kao kod kuće".
Predsednički izbori pre parlamentarnih, ili obrnuto - koji je scenario najverovatniji
25.06.2026.•
16
U domaćoj javnosti nedeljama dominira priča o tome da nas očekuju predsednički izbori koji će prethoditi parlamentarnim.
Komentari 7
Elon Mask
dacic
Nina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar