V-Dem: Srbija i dalje izborna autokratija - ima li izlaza iz tog statusa?
Prema najnovijem izveštaju švedskog V-Dem instituta, Srbija je za jedno mesto popravila svoju poziciju na listi koja meri demokratičnost zemalja u svetu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ipak, razloga za zadovljstvo nema previše - smeštena na 112. mesto od 179. zemalja Srbija je ostala zaglavljena u grupi država koje se klasifikuju kao "izborne autokratije", piše Insajder.
A kako se Srbija u ovoj kategoriji nalazi duže od deset godina, logično je pitati - da li smo bliži povratku među zemlje liberalnih demokratija ili daljoj eroziji među otvoreno autokratske poretke?
Kako vreme protiče, kritičari vlasti koji njene nosioce optužuju za zarobljavanje države i podrivanje demokratskih kapaciteta institucija imaju sve više kvanitativnih dokaza za svoje tvrdnje. Najnoviji je tek objavljen u formi godišnjeg izveštaja V-dem instituta iz Švedske koji pravi presek stanja demokratije u svetu.
Prema ovom izveštaju Srbija zauzima 112. mesto od 179. zemalja, što je za jedno mesto bolje nego u prošlogodišnjem izveštaju. Ipak, ako se pogleda šira slika, vidi se da Srbija godinama unazad oscilira između 100. i 115. mesta, ne mrdajući se iz kategorije izbornih autokratija. Kako navodi V-Dem, ove režime karakteriše postojanje formalnog izbornog procesa sa različitim političkim subjektima, ali bez osnovnih preduslova poput slobode izražavanja i okupljanja, te bez slobodnih i poštenih izbora.
Komparacije radi, mesto iznad Srbije se nalazi ratom razoreni Irak, dok je direktno ispod nas Madagaskar, u kojem je pre manje od pola godine izvršen vojni puč.
V-dem pravi klasifikaciju država tako što se na vrhu nalaze liberalne demokratije, a iza njih kategorija izbornih demokratija. Potom sledi "siva zona" zemalja koje nisu ni demokratije ni autokratije, da bi sledila kategorija u kojoj je smeštena Srbija - izborne autokratije. Ispod ostaje samo kategorija zatvorenih autokratija u kojima ne postoje ni formalni izbori, kao ni pomen fundamentalnih prava i sloboda.
Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi za Insajder da je Srbija sa pravom klasifikovana kao izborna autokratija.
"Različiti izveštaji međunarodnih organizacija dolaze do sličnih zaključaka, s tim da se fokusiraju na različite aspekte - neki na slobodu medija, drugi na integritet izbornog procesa, treći na korupciju...Teško je pronaći dokaze koji bi trenutno Srbiju podveli pod uspešne demokratije. Ako pogledamo medijsku scenu ili postupanje institucija jasno je zašto nismo u toj grupi. Jedini razlog zbog kojeg nismo skliznuli u grupu otvorenih autorkratija leži u našim zakonima koji su uglavnom demokratski. Međutim, kada pogledamo kako institucije primenjuju te zakone jasno je da smo s pravom u kategoriji u kojoj jesmo", navodi Bursać.
Srebrna medalja za urušavanje demokratije
Ako se izveštaj V-dem-a pogleda kroz vizuru indeksnih poena na osnovu kojih se pravi lista, vidi se još sumornija slika. Računajući pad u broju indeksnih poena od 2009. godine Srbija je na drugom mestu u svetu, odmah iza Mađarske.
Prema navodima izveštaja, Srbija je dobar deo devesetih godina bila u istoj kategoriji kao i danas, da bi od Petog oktobra narednih pet godina bila u boljoj kategoriji izbornih demokratija. Sledećih šest godina - od 2006. do 2012. godine V-dem je Srbiju tretirao kao liberalnu demokratiju da bi od tada krenuo pad. Najpre smo se 2013. godine vratili u kategoriju izbornih demokratija, da bi smo se već od 2014. spustili u izborne autokratije.
Prema navodima izveštaja, Srbija je dobar deo devesetih godina bila u istoj kategoriji kao i danas, da bi od Petog oktobra narednih pet godina bila u boljoj kategoriji izbornih demokratija. Sledećih šest godina - od 2006. do 2012. godine V-dem je Srbiju tretirao kao liberalnu demokratiju da bi od tada krenuo pad. Najpre smo se 2013. godine vratili u kategoriju izbornih demokratija, da bi smo se već od 2014. spustili u izborne autokratije.
Pročitaj još
"Srbija je bila liberalna demokratija kada je započeo njen proces autokratizacije. Demokratski poredak se već 2014. godine urušio u izbornu autokratiju. Predsednik (i prethodno premijer) Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) sve više su narušavali kvalitet izbora u Srbiji, koji se više ne smatraju slobodnim i poštenim. Tokom 2024. godine izbili su protesti u Srbiji nakon smrtonosnog urušavanja krova na nedavno renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, a antivladine demonstracije nastavile su se tokom 2025. godine", navodi se u izveštaju V-dema.
Profesor Fakulteta političkih nauka i autor knjige "Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra" Nebojša Vladisavljević ističe za Insajder da se građani Srbije nisu odrekli demokratije, ali da su u jednom trenutku izgubili interesovanje za nju.
"Građani se nisu odrekli demokratije. Na kraju krajeva, izbori iz 2012. godine su bili demokratski. Ipak, ti izbori su došli nakon svetske ekonomske krize, koja je pokrenula autoritarni trend. Ljudi koji su došli na vlast na tim izborima su ubrzo sistem vratili tamo gde je bio i devedesetih. To najzad i nije toliko čudno, imajući u vidu da su i Vučić i Dačić imali istaknute uloge i u toj garnituri", kaže Vladisavljević.
Sličnog mišljenja je i Dejan Bursać, navodeći da su građani pod uticajem spoljnih faktora u jednom trenutku zanemarili važnost demokratije.
"Uveren sam da je naša nacija duboko slobodarska, ona se stotinama godinama u različitim iteracijama borila za slobodu protiv unutrašnjih i spoljnih tirana. Ta borba je, rekao bih, duboko usađena u kulturni kod ovog naroda, ovde ljudi shvataju značaj slobode i demokratije. Međutim, međunarodne okolnosti nisu išle na ruku demokratizaciji. Velike krize su stavile akcenat na famoznu stabilnost, a to su populisti i autokrate znale da iskoriste. Tako da bih rekao da se nismo mi odrekli demokratije poslednjih desetak godina, već da su populisti iskoristili privremeno spuštanje garda", navodi Bursać.
Smešteno u regionalni kontekst, rezultati Srbije ipak ne odskaču previše. Prema izveštaju, u Istočnoj Evropi, gde je i Srbija smeštena, svega 29 odsto ljudi uživa u demokratiji - pet odsto živi u liberalnim demokratijama poput Češke i baltičkih zemalja, dok 24 odsto boravi u izbornim demokratijama, kao što su Bugarska ili Poljska.
"Velika većina - 65 odsto - živi u izbornim autokratijama, kao što su Mađarska, Rusija ili Srbija. Belorusija je jedina zatvorena autokratija. Režimi ‚sive zone‘ čine preostalih tri odsto, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Moldaviji i Severnoj Makedoniji", stoji u izveštaju.
I globalno gledano stvari ne stoje sjajno, jer se konstatuje da tri od četiri osobe u svetu žive u autokratijama.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru
26.06.2026.•
0
Crnogorska policija donela je odluku kojom uredniku beogradskog tabloida Informer, Draganu J. Vučićeviću zabranjuje ulazak u Crnu Goru.
Manojlović: Nalazi BIRN-a pokazuju da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji
26.06.2026.•
0
Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović kaže da navodi BIRN-a o nemčakom uticaju na predsednika Srbije Aleksandra Vučića po pitanju eksploatacije litijuma, "pokazuju da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji".
EU traži istragu o navodima o "zvučnom topu" na protestu u Beogradu
26.06.2026.•
0
Evropska unija poziva na transparentnu i kredibilnu istragu o navodima da je protiv demonstranata tokom protesta 15. marta u Beogradu korišćeno zvučno oružje, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Aleksandar Radić napustio Srbiju: "Objavili su snimke moje maloletne ćerke na televiziji"
26.06.2026.•
9
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je napustio zemlju nakon što su provladini mediji objavili video snimke njegovog praćenja na kojima je snimljena i njegova maloletna kćerka.
Konjuh i pet tona droge: Osumnjičeni na slobodi ako ne bude optužnice do kraja jula
26.06.2026.•
6
Šest meseci od određivanja pritvora osumnjičenima u slučaju "Konjuh", u kojem je krajem januara ove godine zaplenjeno oko pet tona marihuane, ističe krajem jula.
VIDEO: Grupa Srba sa Kosova krenula peške u Kraljevo da podrži Vučića
26.06.2026.•
11
Više od 350 Srba sa Kosova i Metohije uputilo se u Kraljevo kako bi podržali predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Beograd na vodi dobio dozvolu za gradnju na nekadašnjoj autobuskoj stanici
26.06.2026.•
2
Kompanija Beograd na vodi dobila je građevinsku dozvolu da gradi stambeno-poslovni kompleks na lokaciji gde se nekada nalazila Beogradska autobuska stanica (BAS).
Vučević o naprednjačkom skupu u Beogradu: To je narodno sabranje
26.06.2026.•
17
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je da subotnji skup pred Vidovdan nije samo stranački događaj, već "narodno sabranje".
Tepić o podršci predsedničkom kandidatu studenata: Moguće, ako to ne bude Milo Lompar
26.06.2026.•
38
Stranka slobode i pravde mogla bi da podrži studentskog kandidata za predsedničke izbore - ukoliko to ne bude Milo Lompar, rekla je potpredsednica SSP-a Marinika Tepić.
RHMZ izdao upozorenje zbog visokih temperatura u Srbiji
26.06.2026.•
3
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje zbog toplotnog talasa koji će od danas pogoditi Srbiju.
Tužilaštvo predložilo raspisivanje poternice za osumnjičenima za ubistvo u Kumodražu
25.06.2026.•
4
Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda da raspiše poternicu za N.K. zbog sumnje da je 22. juna ubio D. V. i ugrozio još četiri osobe u ugostiteljskom objektu na Voždovcu.
Tintor: Čak i da je simulirana upotreba "zvučnog topa", ne može se govoriti o napadu na ustavno uređenje
25.06.2026.•
14
Sve i kada bi bilo apsolutno tačno da je simulirana upotreba zvučnog topa, simulacijom nečega ne možete da izvršite ni krivično delo terorizma, ni krivično delo oružane pobune, ni napada na ustavno uređenje.
Policijsko nasilje, pritisci i targetiranje: Šta pokazuje izveštaj o pravima mladih u Srbiji
25.06.2026.•
2
Incidenti tokom studentskih i građanskih protesta pokazali su sistemski obrazac nasilja policije tokom 2025. godine i prekomernu upotrebu sile prema mladima.
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
1
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
2
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
7
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Komentari 14
Vlada
Tako da ,dok ne odsečemo tu glavu, nećemo povratiti svoju neutralnost i sposobnost samoodrživosti koju usadjeno posedujemo !
Srbijom treba da upravljaju ljudi koji smatraju da treba da gledamo u se i u svoje kljuse,a sa ostalima , i EU i Rusija i Kina i slični,samo da sarađujemo po ekonomskom principu jednakosti !
Za takve treba glasati ako se pojave, ni za koga drugog !
Glasac
BaraBara
A što se slobode izražavanja u EU tiče, tamo su protesti normalna pojava, čak i oni sa materijalnom destrukcijom, i ne postoje samo godinu dana, postoje stalno, tako se ima demokratija i to je normalno. Uz to, tamo policija ne može da primenjuje prekomernu silu kao ovde a bez ikakvih posledica po ikoga u policiji, a kamoli da se desi da ljudi umiru u pritvoru i zatvoru i nikom ništa, kako je slučaj ovde i u Rusiji i sličnim režimima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar