V-Dem: Srbija i dalje izborna autokratija - ima li izlaza iz tog statusa?

Autor: Insajder (Vuk Jeremić)

Info

17.03.2026.

21:00 > 20:25

Prema najnovijem izveštaju švedskog V-Dem instituta, Srbija je za jedno mesto popravila svoju poziciju na listi koja meri demokratičnost zemalja u svetu.

V-Dem: Srbija i dalje izborna autokratija - ima li izlaza iz tog statusa?

Foto: 021.rs (ilustracija)

Ipak, razloga za zadovljstvo nema previše - smeštena na 112. mesto od 179. zemalja Srbija je ostala zaglavljena u grupi država koje se klasifikuju kao "izborne autokratije", piše Insajder.

A kako se Srbija u ovoj kategoriji nalazi duže od deset godina, logično je pitati - da li smo bliži povratku među zemlje liberalnih demokratija ili daljoj eroziji među otvoreno autokratske poretke?

Kako vreme protiče, kritičari vlasti koji njene nosioce optužuju za zarobljavanje države i podrivanje demokratskih kapaciteta institucija imaju sve više kvanitativnih dokaza za svoje tvrdnje. Najnoviji je tek objavljen u formi godišnjeg izveštaja V-dem instituta iz Švedske koji pravi presek stanja demokratije u svetu.

Prema ovom izveštaju Srbija zauzima 112. mesto od 179. zemalja, što je za jedno mesto bolje nego u prošlogodišnjem izveštaju. Ipak, ako se pogleda šira slika, vidi se da Srbija godinama unazad oscilira između 100. i 115. mesta, ne mrdajući se iz kategorije izbornih autokratija. Kako navodi V-Dem, ove režime karakteriše postojanje formalnog izbornog procesa sa različitim političkim subjektima, ali bez osnovnih preduslova poput slobode izražavanja i okupljanja, te bez slobodnih i poštenih izbora.

Komparacije radi, mesto iznad Srbije se nalazi ratom razoreni Irak, dok je direktno ispod nas Madagaskar, u kojem je pre manje od pola godine izvršen vojni puč.

V-dem pravi klasifikaciju država tako što se na vrhu nalaze liberalne demokratije, a iza njih kategorija izbornih demokratija. Potom sledi "siva zona" zemalja koje nisu ni demokratije ni autokratije, da bi sledila kategorija u kojoj je smeštena Srbija - izborne autokratije. Ispod ostaje samo kategorija zatvorenih autokratija u kojima ne postoje ni formalni izbori, kao ni pomen fundamentalnih prava i sloboda.

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi za Insajder da je Srbija sa pravom klasifikovana kao izborna autokratija.

"Različiti izveštaji međunarodnih organizacija dolaze do sličnih zaključaka, s tim da se fokusiraju na različite aspekte - neki na slobodu medija, drugi na integritet izbornog procesa, treći na korupciju...Teško je pronaći dokaze koji bi trenutno Srbiju podveli pod uspešne demokratije. Ako pogledamo medijsku scenu ili postupanje institucija jasno je zašto nismo u toj grupi. Jedini razlog zbog kojeg nismo skliznuli u grupu otvorenih autorkratija leži u našim zakonima koji su uglavnom demokratski. Međutim, kada pogledamo kako institucije primenjuju te zakone jasno je da smo s pravom u kategoriji u kojoj jesmo", navodi Bursać.

Srebrna medalja za urušavanje demokratije

Ako se izveštaj V-dem-a pogleda kroz vizuru indeksnih poena na osnovu kojih se pravi lista, vidi se još sumornija slika. Računajući pad u broju indeksnih poena od 2009. godine Srbija je na drugom mestu u svetu, odmah iza Mađarske.

Prema navodima izveštaja, Srbija je dobar deo devesetih godina bila u istoj kategoriji kao i danas, da bi od Petog oktobra narednih pet godina bila u boljoj kategoriji izbornih demokratija. Sledećih šest godina - od 2006. do 2012. godine V-dem je Srbiju tretirao kao liberalnu demokratiju da bi od tada krenuo pad. Najpre smo se 2013. godine vratili u kategoriju izbornih demokratija, da bi smo se već od 2014. spustili u izborne autokratije.

"Srbija je bila liberalna demokratija kada je započeo njen proces autokratizacije. Demokratski poredak se već 2014. godine urušio u izbornu autokratiju. Predsednik (i prethodno premijer) Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) sve više su narušavali kvalitet izbora u Srbiji, koji se više ne smatraju slobodnim i poštenim. Tokom 2024. godine izbili su protesti u Srbiji nakon smrtonosnog urušavanja krova na nedavno renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, a antivladine demonstracije nastavile su se tokom 2025. godine", navodi se u izveštaju V-dema.

Profesor Fakulteta političkih nauka i autor knjige "Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra" Nebojša Vladisavljević ističe za Insajder da se građani Srbije nisu odrekli demokratije, ali da su u jednom trenutku izgubili interesovanje za nju.

"Građani se nisu odrekli demokratije. Na kraju krajeva, izbori iz 2012. godine su bili demokratski. Ipak, ti izbori su došli nakon svetske ekonomske krize, koja je pokrenula autoritarni trend. Ljudi koji su došli na vlast na tim izborima su ubrzo sistem vratili tamo gde je bio i devedesetih. To najzad i nije toliko čudno, imajući u vidu da su i Vučić i Dačić imali istaknute uloge i u toj garnituri", kaže Vladisavljević.

Sličnog mišljenja je i Dejan Bursać, navodeći da su građani pod uticajem spoljnih faktora u jednom trenutku zanemarili važnost demokratije.

"Uveren sam da je naša nacija duboko slobodarska, ona se stotinama godinama u različitim iteracijama borila za slobodu protiv unutrašnjih i spoljnih tirana. Ta borba je, rekao bih, duboko usađena u kulturni kod ovog naroda, ovde ljudi shvataju značaj slobode i demokratije. Međutim, međunarodne okolnosti nisu išle na ruku demokratizaciji. Velike krize su stavile akcenat na famoznu stabilnost, a to su populisti i autokrate znale da iskoriste. Tako da bih rekao da se nismo mi odrekli demokratije poslednjih desetak godina, već da su populisti iskoristili privremeno spuštanje garda", navodi Bursać.

Smešteno u regionalni kontekst, rezultati Srbije ipak ne odskaču previše. Prema izveštaju, u Istočnoj Evropi, gde je i Srbija smeštena, svega 29 odsto ljudi uživa u demokratiji - pet odsto živi u liberalnim demokratijama poput Češke i baltičkih zemalja, dok 24 odsto boravi u izbornim demokratijama, kao što su Bugarska ili Poljska.

"Velika većina - 65 odsto - živi u izbornim autokratijama, kao što su Mađarska, Rusija ili Srbija. Belorusija je jedina zatvorena autokratija. Režimi ‚sive zone‘ čine preostalih tri odsto, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Moldaviji i Severnoj Makedoniji", stoji u izveštaju.

I globalno gledano stvari ne stoje sjajno, jer se konstatuje da tri od četiri osobe u svetu žive u autokratijama.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.