Postoji mogućnost da će tri crvena kioska koja su uklonjena iz Šafarikove ulice postati muzejski primerci, saznaje 021.rs.
Foto: 021.rs (Dalibor Ćalić)
Na odlaznim peronima autobuske stanice na adresi Bulevara Jaše Tomića nalazilo se šest objekata, dok se na okretnici u Šafarikovoj nalazilo tri blagajnička kioska, na čije mesto se predviđa postavljanje dva nova kioska, dok se postojeći otpravnički kiosk menja novim, koji u sastavu ima i toalet za vozače.
Kako iz Javnog gradskog preduzeća kažu za 021.rs, JGSP je "rashodovao" uklonjene kioske, a tri komada iz Šafarikove uskladištio.
Foto: GSP (uskladišteni kiosci)
"Namera preduzeća je da od Muzeja grada Novog Sada zatraži procenu muzejske vrednosti ovog dizajnerskog klasika i mogućnost njegove restauracije u muzejske svrhe", piše u odgovoru koji je 021.rs dobio od GSP-a.
foto: Google Street View
Podsetimo da "uskladišten" u garaži GSP-a već godinama stoji i poslednji novosadski tramvaj koji nije doživeo planiranu restauraciju, zbog nedostatka sredstava.
Ostalih sedam objekata ide na otpad
Tri crvena kioska koja su početkom meseca uklonjena sa stanica u Novom Sadu pojavila su se pre dva dana napuštena na priobalju u Futogu, zbog čega su se stanovnici ovog naselja obratili redakciji 021.rs.
Tri kioska koje je vidno načeo "zub vremena", ostavljena su kod Dunava u Futogu, naspram Lovačke ulice, gde su stajala izložena suncu i kiši nekoliko dana.
Juče, u poslepodnevnim časovima kiosci su odneti viljuškarima. U Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću za 021.rs naveli su da su ovi kiosci upućeni na otpad.
Na pitanje ko je bio zadužen za uklanjanje i odlaganje objekata u Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću i ko je mogao da ostavi kioske na obali Dunava, ne odgovaraju.
Dodaju da je stanje objekata izuzetno loše s obzirom na činjenicu da su izrađeni od plastike, sunđera i katrana.
"Posle 40 godina upotrebe kiosci su ispucali i istrulili, čime su objekti postali krajnje neuslovni za obavljanje bilo kakvog rada u njima", navode u ovom javnom preduzeću.
Kako se vidi u Odluci o rashodovanju koju je 021.rs dobio od GSP-a, vrednost rashodovanih objekata kreće se od 23 dinara, pa sve do 42.997 dinara.
Posao zamene ovih objekata na okretnici u centru, ali i na odlaznim peronima Međumesne autobuske stanice dobila je firma "Intergrand DOO" iz Bačkog Dobrog Polja i za taj tender dobila je devet miliona dinara, bez PDV-a.
Jugoslovenski crveni kiosk stigao i do njujorškog Muzeja modernih umetnosti
Inače, ovaj crveni kiosk je jedan od poznatih simbola dizajna Jugoslavije. Prototip kioska iz 1966. godine i dalje se čuva u Njujorku, u Muzeju moderne umetnosti (MoMA).
Trenutno se takozvani "Kiosk K67" nalazi i na njujorškom Tajms skveru okviru projekta "Times Square Transmissions 2021", i koristi se kao di-džej kabina za puštanje muzike. Zainteresovani još uvek imaju priliku da vide i unutrašnjost kioska, jer se za vreme puštanja muzike organizuje i lajv-strim.
Kiosk K67 delo je slovenačkog industrijskog dizajnera i arhitekte Saše Mahtiga, i predstavlja jedno od najprepoznatljivijih obeležja bivše Jugoslavije. Modularni dizajn i struktura od čelika, stakla i fiberglasa predstavljala je jedan od retkih eksperimentalnih projekata šezdesetih godina koji su doživeli proizvodnju. Zbog kompaktnog dizajna i lake konstrukcije, bilo je moguće kombinovati veliki broj pojedinačnih jedinica.
Foto: Youtube Printscreen (MoMA)
Kreator Saša Mahtig nikad se na svom dizajnu nije obogatio. Pre tri godine njegov kiosk, obojen u žutu boju i potpuno restauriran, pojavio se i u berlinskoj četvrti Krojcberg.
Godine 1999. je stala proizvodnja kioska, i do tada je proizvedeno oko 7.500 modula. Iako je većina ostala u Jugoslaviji, veliki broj kioska izvezen je u inostranstvo, između ostalog u Poljsku, Irak, Keniju, Novi Zeland, Japan, bivše zemlje Sovjetskog Saveza, ali i u SAD.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kuća Milice Stojadinović Srpkinje, jedne od najistaknutijih srpskih književnica, danas propada zaboravljena i zapuštena, uprkos njenom neprocenjivom kulturnom značaju.
Od zelenih ulica Limana, preko mira Slane bare, pa sve do porodičnog duha Novog naselja, ali i sveprisutne gužve - svaki deo Novog Sada ima svoje prednosti i mane.
Ako ste proteklih meseci prošetali centrom Novog Sada, naročito oko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, verovatno ste naišli na neobičnu scenu – mlade ljude obučene kao princeze, prinčevi i vitezovi.
Pred sam kraj kalendarske godine, vredan događaj obogatio je kulturnu scenu ove ravnice i u narednom periodu biće stalna tema u najvećem gradu juga Panonije.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 22
Gradjanin
Gajo
Sandokan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar