Položaj gluvih i nagluvih u Srbiji: "Stranci u sopstvenoj državi"

Gluvi i nagluvi ljudi u Srbiji često se osećaju kao stranci u sopstvenoj državi.

Borba osoba sa oštećenjem sluha za poboljšanje uslova života je teška i podrazumeva brojne prepreke koje u Srbiji postoje decenijama.

Okupljeni oko inicijative Gluvi Srbije kažu da je jedan od najvećih problema to što osoba ne može da komunicira, niti da obavlja svakodnevne aktivnosti uz pomoć tumača.

A državi i Savezu gluvih i gluvonemih Srbije zameraju da ne rade dovoljno na poboljšanju.

„Osećam da sam stranac u sopstvenoj državi", kaže Marko Milosavljević za BBC na srpskom koji je došao iz Kruševca u Beograd na protest inicijative Gluvi Srbije.

Gluvoća se tretira kao 70 odsto telesnog oštećenja, što je ograničavajući faktor za dobijanje nekih važnih vrsta pomoći od države.

„Otuda i veliko nezadovoljstvo", kaže za BBC na srpskom Julijana Lekić, sudski tumač za gluvoneme i nagluve, koja je jedan od organzatora protesta.

Ona navodi i da joj je jedan od motiva to što je majka dece koja ne čuju.

Lekić kaže da ovaj problem ne datira od aktuelne vlasti, već je ga je ona samo nasledila i dodaje da se ništa nije promenilo već 20 godina

• Taksisti oštećenog sluha u Seulu
• Slučajni susret u avionu raznežio mnoge
• Fudbalski znakovni jezik

Protest

Protest je održan ispred prostorija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a okupljeni su dobili obećanje generalnog sekretara Radoja Kujića da će podnesti ostavku.

Lekić se kao predstavnica okupljenih sastala sa Biljanom Barošević, pomoćnicom ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Milenkom Nikićem, savetnikom ministra.

„Kujović je dao obećanje da će 9. juna otići sa mesta sekretara", kaže Julijana za BBC na srpskom.

Ukoliko sekretar ne održi reč, okupljeni su najavili novi protest.

Formiranje radne grupe

Na sastanku je odlučeno da se oformi radna grupa koja će se baviti zahtevima i u čiji rad će aktivno biti uključeni i predstavnici inicijative Gluvi Srbije.

„Treba da odredimo ko će to raditi. Pozdravljamo ovaj potez, jer od nečega se mora početi", kaže Lekić.

„Do sada se nije dešavalo da svi predstavnici saveza mogu da kažu sve šta misle. Ovo je novi model rada po kojem će se ubuduće raditi", tvrdi pomoćnica ministra Barošević.

Zahtevi u 15 tačaka

Predstavnici inicijative napisali su prigovor u 15 tačaka.

Ovo su neke od stavki koje su preuzete iz pisane primedbe na rad Saveza

• Nedostatak informacija - ne dobijaju obaveštenja koja su im značajna, a i ona koja dobiju su u suženoj formi i selektivno obrađena
• Vršenje pritisaka - koje se ogleda najčešće u radu Izvršnog odbora na nacionalnom nivou
• Izostanak pomoći - Problemi sa nedostatkom prevodioca ili njihovom načinu rada. Zbog toga gluvi i nagluvi imaju probleme na svojim radnim mestima
• Manipulacija i zastrašivanje gluvih u Srbiji- vrši se od strane lokalnih organizacija gluvih i njihovih sekretara
• Gorući obrazovni problem - poznato je da je specijalno obrazovanje, koje gluve i nagluve osobe pohađaju ne donosi jednake mogućnosti za dalji rad u životu.
• Ovaj problem najviše osećaju deca i mladi, jer nemaju priliku da uče i da se usavršavaju kao oni koji nemaju problema sa sluhom

Šta je znakovni jezik?

Izraz predstavlja vizuelni način sporazumevanja gluvih osoba, standardizovanim znacima ruku i prstiju, sa ili bez mimike, sa sopstvenom gramatikom i sintaksom, pomoću koga se prenose misli, predstave, namere i pojmovi.

U Srbiji, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ima oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik - srpski znakovni jezik.