Crna Gora 13 godina od nezavisnosti: Evropa, srastanje i „Ludi bratski ples"

Automobili koji kruže gradom i trube bez prestanka, alkohol, prilično glasna narodna muzika, mnogo zastava i poneko pucanje u vazduh.

Tako je 21. maja 2006. na ulicama Cetinja proslavljena nezavisnost Crne Gore, osvojena za samo 0,5 odsto glasova.

U međuvremenu je Crna Gora ušla u NATO, uvela dva nova „meka" slova, a prvostepeni sud je utvrdio da je zemlja pretrpela i pokušaj državnog udara.

Šta kažu zvaničnici?

Crnogorski premijer Duško Marković ističe da je 2006. „ispravljena stogodišnja istorijska nepravda", prenosi agencija Beta.

Kako navodi, uspehe Crne Gore ne vide samo oni koji to ne žele.

„Crna Gora je 2006. vraćena na svetsku političku mapu, kada se naša umesto mitomanskoj prošlosti okrenula budućnosti.

• Zašto protestuje Crna Gora
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
• Zašto su u sukobu Đukanović i Knežević
• Po pet godina zatvora za lidere crnogorske opozicije

„Svi događaji koji su usledili potvrdili su ispravnost našeg strateškog opredeljenja da Crnu Goru integrišemo u najnaprednije zajednice modernog sveta: Severnoatlantsku alijansu i Evropsku uniju", rekao je on na prijemu povodom Dana nezavisnosti, koji je organizovan na Cetinju.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da je vreme potvrdilo da je ta generacija napravila „istorijski podvig".

„Ratnička zemlja slavne hiljadugodišnje tradicije mirnim demokratskim putem obnovila je državno i nacionalno ime, svrstavši se u red modernih evropskih država", naveo je on u čestitki povodom Dana nezavisnosti.

Šta se sve promenilo?

„Trinaest godina kasnije Crna Gora je još uvek daleko od proklamovanih ciljeva za koje se očekivalo da će biti ostvareni nezavisnošću", kaže za BBC na srpskom Nikola Marković, urednik podgoričkog dnevnog lista Dan.

„Tu pre svega mislim na vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

„No, ipak, mora se priznati da su ostvareni neki od značajnih spoljnopolitičkih prioriteta, poput ulaska u NATO, bez obzira na to što je deo javnosti i dalje protiv toga", ističe Marković.

Izazovi

I predsednik opozicione Crnogorske partije Vladimir Pavićević smatra da se Crna Gora spoljnopolitički dobro pozicionirala, ali da su izazovi „unutrašnja kohezija i demokratska konsolidacija".

„Postoji problem oko velikog načela vladavine prava koji vladajuća elita nastoji da zaobiđe u širokom luku", kaže Pavićević za BBC na srpskom.

„U ovom periodu učvršćen je i klijentelistički sistem zbog čega je među građanima široko rasprostranjen osećaj teške nepravde".

Kako navodi, ključno pitanje i prioritetni cilj Crne Gore trebalo bi da bude „premošćavanje podela koje usporavaju razvoj crnogorskog društva i države".

Marković kaže da je u današnjoj Crnoj Gori ključni problem „zarobljavanje države, tj. srastanje vladajuće partije sa državnim institucijama".

„Prvi razlog za to je nedostatak demokratskog kapaciteta vlasti da sama sebe reguliše i spreči takvo ponašanje, a drugi je da Crna Gora jedina od svih zemalja Zapadnog Balkana od početka devedesetih nije promenila vlast", smatra Marković.

Državne institucije su „krhke i nejake da bi uspele da se odupru partijskom uticaju i pritisku", dodaje on.

„Upravo to sprečava nadležne da rade svoj posao... Nažalost, institucije samo formalno ispunjavaju obaveze koja Crna Gora ima na putu ka Evropskoj uniji".

Pregovori Crne Gore o pristupanju Evropskoj uniji počeli su 2012. godine, zatvoreno je pet poglavlja, a kao mogući datum pristupanja EU pominje se 2025. godina.

„Ne verujem da će Crna Gora narednih godina uspeti da uđe u EU, jer na to pored unutrašnjih faktora utiče i komplikovana situacija u samoj Evropi, poput odlaska Britanije i jačanja desnice", smatra Marković.

To koriste drugi snažni politički akteri - Rusija, Kina i Turska, ocenjuje.

„Naravno, modaliteti su potpuno drugačiji - s jedne strane Rusiji odgovara situacija tihog sukoba u Crnoj Gori i unutrašnje napetosti, gde ona legitimno pokušava da ostvari svoje spoljnopolitičke prioritete, dok je uticaj Pekinga pre svega na ekonomskom planu".

• Crnogorska poslanica protiv supruga - tužioca
• Bombardovano Murino, dve decenije kasnije

Ludi bratski ples

Odnosi Srbije i Crne Gore su kroz istoriju često bili bratski i veoma topli, ali je u poslednjih nekoliko decenija došlo do naglog zahlađenja.

Jedan od najslavnijih primera saradnje Srba i Crnogoraca viđen je tokom Prvog svetskog rata, 6. i 7. januara 1916. godine tokom Mojkovačke bitke u kojoj je crnogorska vojska, uz velike žrtve, sprečila austrougarsku ofanzivu i omogućila povlačenje srpske vojske preko delova Crne Gore i Albanije.

Više od sto godina kasnije, situacija je znatno drugačija.

Od skandala oko „Ludog letnjeg plesa", No name benda i Evrovizije, preko svađe postoji li crnogorski jezik ili je samo reč o varijaciji srpskog, do statusa Kosova i učešća srpskih državljana u „slučaju državni udar" - mnogo toga je hladilo odnose dve zemlje.

Marković odnose Srbije i Crne Gore danas opisuje kao „komplikovane", pre svega zbog Kosova, koje je Crna Gora priznala ubrzo nakon kosovskog proglašenja nezavisnosti.

„Nikako ne smemo upasti u zamku da ih svedemo na nivo ličnih i privatnih odnosa dva ključna politička aktera - Vučića i Đukanovića", ističe on.

Pavićević smatra da sve funkcioniše bez mnogo problema, ali samo ako se posmatra svakodnevna komunikacija građana, promet i kretanje roba i ljudi.

„Međutim, kada se dođe do zvaničnih odnosa dve elite, odnosi su veoma loši, a zaslužuju da budu mnogo bolji".

Brojke

• Referendum je održan 21. maja 2006. godine
• Pitanje je glasilo: „Želite li da Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?"
• Da bi odluka o nezavisnosti bila doneta, za nju se moralo opredeliti 55 odsto izašlih - što je uradilo 55,5 odsto, tj. 230.711 birača.
• Protiv je bilo 44,5 odsto, tj. 184.954 birača
• Crna Gora je u tom trenutku bila podeljena na 21 opštinu (danas ih ima 24), od čega je deset bilo protiv nezavisnosti, a 11 za nezavisnost
• Reč je o drugom referendumu o nezavisnosti Crne Gore - prvi je održan 1992. godine, kada je za zajedničku državu bilo više od 95 odsto građana
• Crnogorski parlament je 3. juna 2006. proglasio nezavisnost
• Crna Gora je tako posle 88 godina dobila nezavisnost - državu je imala i u periodu 1910-1918, nakon čega je Kraljevina Crna Gora postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Dva mora

Pavićević je srpskoj javnosti pre svega poznat kao docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, nakon čega je bio zamenik predsednika Nove stranke, a jedno vreme i poslanik u Narodnoj Skupštini.

Kao neko ko je učestvovao u političkom životu obe zemlje, Pavićević može da napravi poređenje političkog života na obalama Panonskog i Jadranskog mora.

„Iako su dve zemlje po kulturi i istoriji bliske, po osnovnim karakteristikama političkih procesa su dve veoma različite sredine", ističe on.

„U Crnoj Gori je na delu snažna polarizacija po etničkim linijama koja u kontinuitetu ceo sistem drži u tenziji... Politička komunikacija je žustra, često na ivici tolerantnog".

Za to vreme Srbija ima neke svoje muke, koje u Crnoj Gori nisu tema.

„Srpska politika je pre svega vezana za nerešeno pitanje Kosova, ustavno pitanje je jedno od važnijih i odmah spoljnopolitička i bezbednosna situacija.

„Kada je reč o sličnostima, i u jednoj i u drugoj državi uspostavljeni su oblici autoritarnih poredaka, kojima se ograničava dalji razvoj demokratskih institucija i praksi", zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk