Siromaštvo - leče se posledice, ne i uzroci

Istovremeno, 2010. godina proglašena je Evropskom godinom borbe protiv siromaštva i socijalnog isključenja. Siromaštvo i isključenost loše utiču na dobrobit pojedinaca i njegovu sposobnost da igra svoju ulogu u društvu, a ujedno šteti ekonomskom razvoju. Zbog toga, Evropska unija naglašava važnost kolektivne odgovornosti u borbi protiv siromaštva, a samim tim i potrebu za uključivanjem javnih vlasti, civilnog društva i preduzeća.

Čak i solidna plata - mala

Građani koji su u najgorem položaju, primorani su da životne potrepštine nabavljaju putem humanitarne pomoći. Jedan od takvih primera je i šezdesetogodišnji Milan Jovanović, koji bi bio beskućnik da mu poslodavac nije ustupio sobu u kojoj prenoći. Zatekli smo ga u prihvatnoj stanici za beskućnike, gde svakodnevno dolazi kako bi se ugrejao, okupao i jeo. "Dođem ovde, okupam se, pojedem nešto. Živim od danas do sutra", priča on.

Ivana Radić primorana je da se, u nedostatku boljeg posla, bavi uličnom prodajom. Ona prodaje spavaćice i čarape ispred jedne od novosadskih tržnica, a pored hladnoće, vrućine i slabe zarade, stalna briga su joj kontrole inspektora.

Kak kaže, njena primanja su daleko ispod proseka i ne uspeva da podmiri ni svoje najosnovnije potrebe. "Nemam čak ni za lekove. Samo za participaciju za lek za reumu plaćam 300 dinara, a dešava se da ne zaradim ni toliko na dan", rekla je Ivana.

Iako se plata od 45.000 dinara u Srbiji smatra solidnom, pedesetdvogodišnja Olivera Tomin smatra da čak i ovakva zarada nije više dovoljna za normalan život, budući da su svi troškovi duplo porasli. "Za režijske troškove odlazi mi negde oko 15 hiljada, što je zaista malo, budući da kao četvoročlana porodica živimo u jednosobnom stau. Za hranu plaćam svih 45.000 dinara, ali pošto to ne bih mogla da platim odjednom, koristim čekove", objasnila je ona.

Njoj polovinom meseca pomaže i ćerka, koja radi honorarno. U suprotnom, ne bi imala novca svih 30 dana. "Sve je to jedno vrzino kolo koje pokazuje da se ovde čak ni sa solidnom platom ne može živeti duže od tri nedelje", smatra Olivera.

Više novca za socijalnu zaštitu

Da bi se izborila sa ovim problemima, Vlada Republike Srbije osnovala je Tim za iskorenjivanje siromaštva, kojim rukovodi Žarko Šunderić. Ovaj tim koordinira rad nadležnih ministarstava u cilju smanjivanja broja građana pogođenih besparicom. "Ono što mi radimo jeste da pokušavamo da resor socijalne zaštite i oblast zapošljavanja objedinimo i uvežemo", objasnio je on.

Izdvajanja za socijalno najugroženije na državnom nivou iznose 76 milijardi dinara godišnje. Međutim, potencijalnih korisnika socijalne pomoći je previše, pa je i granica za njeno dobijanje izuzetno mala. Prema tim kriterijumima, dovoljno ste siromašni jedino ako vaša mesečna primanja ne prelaze pet hiljada dinara. Šunderić najavljuje da se radi na podizanju ove granice.

"U 2011 predvideli smo dodatna sredstva za povećanje broja ljudi obuhvaćenih socijalnom zaštitom, ali i povećanje iznosa koji će oni dobijati", kaže on.

Međutim, socijalna pomoć nije pravi odgovor na problem siromaštva, ističe Šunderić. "Sama socijalna zaštita i zbrinjavanje najsiromašnijih jeste trenutno rešenje, i mi moramo da se trudimo da što više sredstava ulažemo upravo u one razvojne stvari i ona pitanje za koja je jasno da  siromaštvo dolazi s te strane".

S tim se slaže i direktor Grupe 484, Vladimir Petronijević. Kako on kaže, socijalna pomoć ne može da iskoreni siromaštvo, budući da se ona bavi samo posledicama. "Dakle budžet Republike Srbije je socijalni, a ne razvojni budžet, što je kritično, jer on se kao takav bavi samo posledicama, a ne otklanja uzroke".

Grupa 484 uključena je u borbu protiv siromaštva kao deo nevladinog sektora, s posebnim osvrtom na izbegla i raseljena lica. "Grupa 484 je taj problem prepoznala svojom aktivnom ulogom prilikom izrade strategije za smanjenje siromaštva, a na tom kursu ostajemo i do danas", kaže Petronijević.

Šansa - razvoj obrazovnog sistema

Kao jedno od najvažnijih rešenja za siromašne ljude, Žarko Šunderić prepoznaje je razvoj obrazovnog sistema i njegovo usklađivanje sa potrebama građana. "Ukoliko jedna populacija ispada iz školskog sistema ili ga napušta, oni postaju socijalno isključeni. Nakon deset do petnaest godina, možemo očekivati da će ta populacija biti teško zapošljiva, kao i da će koristiti socijalnu pomoć", rekao je on.

Petronijević smatra da je najveći problem vezan za obrazovanje i njegovu povezanost sa siromaštvom upravo spora reforma obrazovnog sistema i njegova neusklađenost sa realnim stanjem u državi. "Nomenklatura zanimanja, koja se utvrđuje kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje, zapravo nije usklađena sa onim što su potrebe privrede i onim što su zapravo realni obrazovni programi", upozorava on.

Petronijević ističe da je potrebno da u prosvetnim savetima budu prisutni privrednici, koji će moći da utiču na razvoj strategija zapošljavanja. Međutim, začarani krug u kom se nalazi najsiromašniji sloj Srbije najčešće počinje od nemogućnosti roditelja da decu pošalju čak i u osnovnu školu, budući da opremanje đaka za školsku godinu košta više od polovine prosečne plate. Kako Šunderić kaže, jedan od početaka rastrećenja roditelja jesu besplatni udžbenici za I i II razred osnovne škole. Jedan od alternativnih predloga jeste da se besplatne knjige usmere na decu iz najsiromašnijih porodica.

"Postoji jedan predlog da se ova sredstva usmere samo na siromašne učenike prvog i drugog razreda. Boljim targetiranjem postojećih sredstava pokrili bismo one kojima je pomoć najpotrebnija", ističe Šunderić.

Razvoj socijalne ekonomije

Kako navodi Vladimir Petronijević, ključni plan kojim se Grupa 484 bavi jeste razvoj socijalne ekonomije. Socijalna ekonomija podrazumeva da socijalne zadruge i preduzeća uz pomoć države počnu da funkcionišu na tržištu, uz beneficiran položaj u pojedinim slučajevima.

"Mi bismo mogli preokrenuti situaciju u svoju korist. Imate pozitivno iskustvo Italijana, gde su preduzeća, kroz partnerstva sa lokalnom samoupravom i državom, ostvarila zavidan profit", objašnjava Petronijević.

Razvoj socijlane ekonomije biće omogućen donošenjem novog Zakona o socijalnoj zaštiti, a kao primer za njegovu primenu, Petronijević navodi otvaranje vrtića. "Postoji ideja da se otvori deji vrtić koji je osnovalo udurženje, a koji se delimično finansira iz budžeta, po nekim beneficiranim cenama, a sve to za najsiromašnije građane", rekao je on.

Kada je u pitanju razvoj ekonomije, Žarko Šunderić ističe i da je veoma važno motivisati investitore da odlaze u siromašnije delove države. "Želimo da motivišemo investitore da zapošljavaju one teško zapošljive kategorije", napominje on.

Jedan od problema koje socijalno isključivanje i siromaštvo nose sa sobom, kočeći ekonomiju, jeste nemogućnost učešća u finansijskom sistemu jedne države. Tako je siromašnim građanima onemogućeno da podižu kredite, ali Šunderić kaže da i za to ima rešenja. On je objasnio da će uskoro početi da se osnivaju mikrokreditne institucije. One će imati svoja sredstva iz državnih i soldiarnih fondova.

"Pojedinci su dužni da vrate ta sredstva. Radi se o iznosu od 1.000 do 3.000 evra, uz kamatu, ali benefit je u tome što će ti ljudi imati priliku da pozajme taj novac i ostvare svoje planove", smatra Šunderić.

Siromaštvo - neuspeh Vlade

Godina borbe protiv siromaštva je na izmaku, a u Srbiji je broj građana koji žive u teškoj besparici samo porstao. U kome treba potražiti krivce? Vladimir Petronijević pohvalio je akcije Tima za za smanjenje siromaštva. Međutim, on je istakao da celokupna strategija nije sveobuhvatna, zbog čega ni ne može biti sprovedena. Kako kaže Petronijević, borba protiv siromaštva je resor i Ministarstava poljoprivrede, ekonomije, finansija, a njihova isključenost iz tog procesa jeste odgovornost Vlade Srbije.

"Razlog zbog čega je makroekonomska situacija ovakva, treba potražiti, kako na strani onoga što su svetski ekonomski tokovi, tako i u nesposobnosti države da se ekonomska klima promeni - pre svega u oblasti otvaranja novih radnih mesta i privlačenju stranih investicija", ocenio je on.

Siromaštvo u Srbiji je problem koji traje već dvadeset godina. Broj ljudi koji žive u besparici se s godinama samo povećavao, a smanjenja broja nezaposlenih i dalje nisu dovoljna. Kao što navodi Vladimir Petronijević, jasno je da je Srbija zemlja sa izuzetno nepogodnom ekonomskom klimom. Podsticaji za privatno preduzetništvo su slabi, tržište je monopizovano, a za neuspešne privatizacije i dalje nema rešenja. Samim tim, dok se u borbu protiv siromaštva ne uključi cela Vlada Srbije, sa ciljem da se u Srbiji stvori plodno tle za razvoj i proizvodnju, sve strategije, planovi i timovi ostaće puka formalnost i mrtvo slovo na papiru.

Poslušajte emisiju {mp3}euroforum/01-64{/mp3}